Анализа: Јасно име - ПРИМЕРА (прва)! Енглези и остали гутају кнедле!

Најбољи фудбал, најбољи играчи и најбољи клубови станују на Пиринејима!

Фудбал 29.05.2015 | 23:40

Само име јој говори! Примера. Једноставно прва. У Европи и свету. Најбољи фудбал, најбољи играчи и најбољи клубови станују на Пиринејима. Севиљин тријумф у Лиги Европе је само још један печат на статус шпанске Примере као најбоље и најјаче лиге у Европи.

Можда су Енглези гламурознији и медијски популарнији, можда су Немци организованији, можда Италијани имају већи број атрактивнијих клубова, али када на ред дође оно најважније - ту нема дилеме. Најбољи фудбал се игра у Шпанији и највише европских трофеја је стигло у Шпанију. Примера доминира Старим континентом као нико никада пре ње.

Вечерас се заслужено исписала посебна страница историје у европском фудбалу. Примера је постала прва лига која ће у Лиги шампиона имати директно четири представника и врло вероватно петог ако Валенсија прође квалификације. Енглези су 2005. могли да направе сличан подвиг, али је Евертон испао у квалификацијама и пропустио шансу да буде пети премијерлигаш у елитном такмичењу.

Доминација шпанског фудбала се огледа готово у свим најважнијим фудбалским сегментима. Примера има два најмоћнија клуба планете који могу да доведу играча којег пожеле и одакле пожеле. Нека звезда може да заврши у Енглеској (Фабгерас, Ди Марија, Санчез…) или осталим лигама тек ако није довољно добра за њих. Уосталом, од 10 најскупљих трансфера у историји, чак осам су куповине шпанских клубова, а на листу су се једва угурали Ди Марија и Кавани. Међутим, осим што су имају куповно моће великане, Шпанци имају и клубове који стварају играче. Купују их јефтино и продају их скупо. Севиља је најбољи пример за то. Док се клубови попут Тотенхема, Шалкеа или Наполија расипају, Севиља са много мање уложеног новца упоредо прави успехе и играче.

На Пиринејима станују и двојица најбољих играча света. Последњих шест Златних лопти је завршило у рукама Леа Месија и Кристијана Роналда који су недодриљиви за остале клубове.

Доминација се огледа и у броју титула. У последњих десет сезона, четири титуле првака Европе освојили су шпански клубови, а велике су шансе да ће Барса у Берлину додати и пету за Примеру у једној деценији. Можда смо могли ове сезоне да гледамо и три шпанска клуба у полуфиналу Лиге шампиона да жреб није одлучио да се Реал и Атлетико састану у четвртфиналу.

Приче да Примера има само два јака клуба падају у воду и на примеру прошлогодишњег шпанског финала у Лиги шампиона и поготово на примеру Лиге Европе. Теорије да ово “другоразредно” такмичење није битно Енглезима или неким другима немају реално упориште јер се Челси свим силама борио да освоји Лигу Европе пре две године, а УЕФА коефицијенти су одавно много битна ствар за све клубове. Поред Шпанаца, пут до трофеја у Лиги Европе је готово непроходан. У последњих десет издања, чак шест пута су тријумфовали (Севиља четири трофеја, Атлетико два), а у два наврата су побеђивали земљаке у финалима: Еспањол 2007. и Атлетик Билбао 2012.

Уз Севиљу, Примера се поноси и плејадом клубова “средње класе” попут Валенсије, Виљареала или Реал Сосиједада који немају куповну моћ неког Њукасла, Евертона или Саутемптона, али би сигурно могли да им одрже бесплатне часове фудбала. Посебна прича је Атлетик Билбао. Замислите било којег енгелског премијерлигаша који би ресурсе црпео из тако уског круга могућности ослањајући се углавном на своју омладинску школу?

Док Енглези од неког Арона Ленона или “кикиреза” Стерлинга праве мега звезде, а таблоиди стављају Харију Кејну етикету од 100.000.000 евра, Шпанци имају на десетине бољих и талентованијих фудбалера. Поменимо Кокеа, Иска, Педра, Мунијаина или Алкасера…

Наравно, ту је и репрезентација. Црвена фурија је обележила протеклу деценију у светском фудбалу са три тријумфа на претходна четири велика такмичења. Да и не говоримо о жетви златних медаља у готово свим млађим категоријама.

На клупској УЕФА ранг листи, Примера тренутно има 99,713 бодова, Енглези су други са 80,391, Немци имају 79,415… Тешко да осим маркетинга и инфраструктуре постоји било какав битан фудбалски аргумент у којем шпанска Примера није лидер.

Примери име све говори. Прва!