Представљамо: Други највећи терен Гароса носи њено име - ко је Сузан Ленглен?

У време када су остале тенисерке носиле хаљине до пода Сузан Ленглен се разликовала од њих хаљинама дужине тик изнад листова.

Тенис 29.05.2015 | 00:00

Њена различитост у односу на ривалке није се огледала само у хаљинама већ и у томе што је отворено плакала током мечева, дурила се и пила бренди између сетова.

Многима је то сметало, али је она једноставно била испред тог времена и касније је постала једна од најпознатијих спортисткиња које је Француска икада имала.

Сузан Ленглен је рођена 24. маја 1899. године, а током детињства је имала бројне здравствене проблеме, због којих је њен отац Чарлс одлучио да би за њу било добро да почне да тренира тенис. Први пут се на терену нашла 1910. године, а пошто је уживала у тенису одлучила је да му озбиљније приступи. Отац јој је био први тренер, а према многим причама њихови тренинзи су се састојали од тога што би он ставио марамицу на неки део терена, а она је морала да је погоди лоптицом.

Већ 1914. године Сузан је играла у финалу шампионата Француске у којем је поражена од Маргерите Брокеди. Исте године је тријумфовала на Светском првенству на тврдој подлози, одржаном у Сен Клоду, а пошто је убрзо почео И светски рат наредни турнир на којем је играла био је Вимблдон 1919. године.

Те године у Лондону одиграла је свој први турнир на трави и освојила је титулу тријумфом над седмоструком победницом Доротеом Даглас Чејмбрс, пред 8.000 људи међу којима су били и Краљ Џорџ В и Краљица Мери. Већ наредне године потпуно је доминирала у женском синглу на Олимпијским играма у белгијском Антверпену, а потом је заједно са Максом Декугијем освојила злато у мешовитим дубловима, а бронзу у женским у пару са Елизабет д’Авен.

Вимблдон је потом освајала сваке године до 1923, а потом и 1925. године, и тада је постала последња Францускиња која је освојила Вимблдон све до Амели Морезмо, која је то учинила 2006. године. Од 1920. до 1926. године Ленгленова је освајала титуле шампионке Француске, како у синглу, тако и у дублу, а 1925. и 1926. годину је провела као најбоља тенисерка на свету на званичној листи.

Њен меч у Кану 1926. године са Хелен Вилс изазвао је праву сензацију јер се за њега тражила карта више. Пошто су све карте биле распродате људи на југу Француске су се снашли тако што су нашли места у хотелима, становима поред терена, као и крововима. Ленгленова је била на ивици колапса током тог меча, али га је избегла захваљујући сољу и брендију и дошла до победе са 6:3, 8:6.

Ленгленова је, уз успехе, имала и неколико проблематичних тренутака у каријери. Због лошег здравља била је приморана да преда неколико мечева, а 1926. године због неспоразума није знала када је тачно њен меч на реду на Вимблдону и када је дошла до терена онесвестила се и то је уједно било њено последње појављивање на најпрестижнијем турниру на свету.

После Вимблдона одлучила је да се окрене професионалном тенису, који је тада био у зачетку, и отишла је у Сједињене Државе где је победила на свих 38 мечева против Мери Браун. Потом је окачила рекет о клин и основала тениску школу у Паризу, која се налазила близу Ролан Гарос комплекса. Школу је касније Француска тениска федерација признала као један од својих главних тренинг центара, а Ленгленова је у међувремену написала неколико књига о тенису.

У јуну 1938. године објављено је да је Ленгленова оболела од леукемије, само три недеље касније је ослепела, а преминула је 4. јула.

Током каријере, Сузан Ленглен је освојила 81 титулу у синглу, од којих је до седам дошла без иједног пораза, 73 у дублу и осам у миксу, а многи истичу да је својом игром променила тенис. Она је донела гламур на терен, редови су се стварали око терена где је она играла мечеве, што се никада раније није дешавало када је у питању био женски тенис, а тенисеркама је прокрчила пут до хаљиница какве данас носе.

40 година после смрти уведена је у Кућу славних, а од 1997. године други највећи терен на којем се играју мечеви Грен слем турнира Ролан Гароса носи њено име. У њену част 2001. године Француска тениска федерација покренула је ’Сузан Ленглен куп’ за тенисерке старије од 35 година. Први турнир одигран је у Француској, а од тада је он постао традиционалан и одржава се сваке године у другој земљи.