Видео: Његова професија је - професионални дизач трофеја!

Навијачи Барселоне опростили се од Ћавија, једног од највећих, ако не и највећег чаробњака са лоптом у последњој деценији.

Фудбал 27.05.2015 | 23:00

Много је легенди оставило трага у фудбалској историји - било би сувишно и набрајати их - али ретки су они који су отишли степеницу изнад и прешли у мит. У будуће расправе о најбољем свих времена. У играче који су променили фудбалски свет и револуционализовали ток саме игре попут Пелеа, Марадоне, Кројфа, Роналда Феномена или Роналдиња. Или Бекенбауера, Барезија и Малдинија који су одбрамбени сегмент изједначили са уметношћу. У овај пантеон са пуним правом може да уђе и играч који повезује све нити на терену и даје такт осталим мајсторима да испоље сав свој таленат. Један од ретких који је то радио на савршеном нивоу – Ћави.

Свима је познато да је Ћави најтрофејнији шпански играч свих времена и да је све највеће трофеје освајао по неколико пута, али није то оно што га сврстава у друштво највећих, већ начин на који је баш омалени виртоуз из Терасе предводио јуриш до пехара. Попут војсковође који је тачно знао да ли је тренутак за дејство по левом боку. Или је пак ред да се ситуација примира, а онда непријатеља ухватити на спавању. Чинио је то чак 29 пута! Индивидуална признања да не помињемо. Професија - професионални дизач трофеја.

Много је фактора морало да се поклопи да Ћави не остане само велики таленат, већ прерасте у прву виолину златне генерације Барселоне. Дебитовао је код Луја ван Гала, али га је тек Радомир Антић ослободио стега дефанзивних задатака и дао му простор и слободу да се концетрише на оно што је имао у малом прсту – на фудбал у свој својој суштини, на пас, на гол.

Степенике није прескакао, али је полако постајало све јасније да му нема равног. Уосталоми Пеп Гуардиола се одрекао највећих звезда Блаугране, (Роналдиња и Дека, јер је знао да ће то тада за многе неприметни Ћави моћи да попуни њихове копачке. Још пре тога је, било је мто 2005. године, проглашен за најбољег Шпанца у Примери, али тек када му је Гвардиола уручио диригентску палицу настала је највећа доминација у светском фудбалу, што на клупском што на репрезентативном плану.

У средишту те машине играч исподпросечне висине, не баш разозног шута, мускулатуре због које сви остали играчи на терену изгледају као боксери наспрам њега. Али он је најбржи играч на терену. Можда и не трчи брже од просечног голмана, али мисли брже него чланови МЕНСЕ. И то је оно што га чини најбољим играчем на својој позицији – способност да у сваком тренутку има бар три решења и таленат да изабере које је решење најбоље за екипу.

Јохан Кројф је једном изјавио: "Ако мали играч добро искористи своје тело, велики не може да се одбрани".

Такође, постоји анегдота са једног од првих тренинга на које је Ћави отишао. Вечина играча је стајала напред и када је овај упитао шта раде, рекли су му да иду да дају гол, на шта је Ћави одговорио: "Али ко ће им додати лопту?".

И после пар деценија у дресу Барселоне, Ћави на терену спроводи исту филозофију, саиграче чини бољим, не јури за рефлекторима и славом. И то је свакако један од разлога зашто га нисмо видели како добија неколико Златних лопти, које је су покупили многи његови саиграчи (Ривалдо, Фиго, Роналдињо и Меси). А њих је свакако заслужио, посебно својим представама у највећим утакмицама.

Када се 2009. године одлучивало о титули Ћави је на Реаловом Сантјаго Бернабеу стадиону, у историјској победи од 6:2, поделио четири асистенције (20 укупно у лиги, 29 у сезони). И 2010. исти сценарио и иста главна улога, опет је Ћави сјајном асистенцијом омогућио Месију да донесе лигу Барселони. Као и у финалу Лиге шампиона 2009. против Манчестера где је проглашен за најбољег играча утакмице. Велики Алекс Фергусон је после те утакмице рекао: “Није нам Меси заправо правио проблем. Ћави и Инијеста су држали лопту целу ноћ“. И све јово-наново 2011, такође против Манчестара у финалу. Ако се за неког плејмејкера може рећи да је одиграо савршену утакмицу онда је управо ова та. Попут најфинијег метронома, Ћави је господарио тереном, контролисао утакмицу и стварао шансе, а један такав филигрански пас Педро је претворио у гол.

Поред чистог талента који поседује и изванредних вештина са лоптом, Ћави је постао епитом тики-таке, али не оне у погрдном смилу коју вежемо за бескрајна додавања у круг, него тики-таке која је у исто време и напад и одбрана, тики-таке у којој противник не може да напада јер нема лопту. Ако не дај Боже проба, ако одбије да се зацементира у “бункер“, задесиће га судбина као Мурињов Реал у оних 0:5 и према речима самог Ћавија перфектној утакмици Блаугране.
"Врхунац. Круна игре. Какав фудбал, каква доминација. Имали смо лопту све време. Када бисмо је изгубили, одмах бисмо је повратили. То је био савршен фудбал. Играчима Реала су пале главе кад су отишли са 0:2 на полувреме".

Многи велики играчи су друкчије играли за клуб и репрезентацију, што због различитих саиграча, што због потпуно опречне философије тренера и селектора, али кад један играч једнаким квалитетом игра на ова нивоа и притом као мотор екипе подигне све трофеје, онда и речи Дел Боскеа да је Ћави играч који је важнији од тренера делују преблаго. Већ у Бразилу се показало да је оркестар најбољих музичара раштимован без свог диригента.

Није још готово за Ћавија и Барселону - 30. маја у финалу Купа краља против Атлетик Билбаа 35-годишњи ветеран ће одиграти последњу утакмицу на Камп Ноу. Седам дана касније у Берлину ће одмерити снаге са Јувентусом Андрее Пирла. Можда времешни Ћави овај пут и неће бити у стартних 11. Али какав би то био мегдан.