Овај ''мали'' је Звезди дао четири ''комада''!

Упознајте новог Ибрахимовића: Душан Влаховић – Партизанова хаубица из Земуна! Најмлађи професионалац у историји Партизана, који је доспео у жижу јавности после четири гола у вечитом дербију, открива како је завршио међу црно-белима и како планира да испуни један од снова, да обуче дрес Реал Мадрида. А пазите, има само 15 година.

Фудбал 24.05.2015 | 23:00

Земунци. Кажу, опасни момци. А све да и не говоре, има их на десетине „опасних“ фудбалера. Поднебље на коме су рођени и у шпицеве Партизана стасали Драган Манце и Матеја Кежман, пут ка слави почели да крче каснији Звездини асови Дејан Станковић и Ненад Милијаш, изродило је играча који ће морати још доста да „шије“ не би ли стигао тамо где су поменуту „проштепали“, но ако је судити само на основу почетног кроја, Душан Влаховић (15) има штофа.

Јер не дешава се баш сваки дан да дете – а Душану је тек 15 година – потпише професионални уговор са Партизаном. Као што није уобичајена сцена да неко постигне покер голова у вечитом дербију. Влаховићу је успело и једно и друго. Почетком фебруара је постао најмлађи професионалац у историји клуба из Хумске 1, прошлог месеца почео да оправдава процене стручњака да је реч таленту вредном улагања, а оно што је посебно импресивно је утисак да је осим на терену вешт у јавној комуникацији. Зато је и у интервјуу МОЗЗАРТ Спорту, првом откако је постао професионалац, показао завидну количину најпре самопоуздања, а затим и здравог размишљања. Нетипичног за његове вршњаке. Чак и старије спортисте.
„Природно је да ми прија пажња новинара и интересовање навијача. Да се не лажемо, прија сваком, али ја не летим. Обе ноге су ми и даље чврсто на земљи и само уколико наставим да радим максимално као досад могу да се надам да ћу опет доспети у жижу интересовања. Нисам подигао нос ни после четири гола Звезди јер имам фантастичну подршку оца Милоша, мајке Гордане и сестре Анђеле, али и тренера Милана Ристића, за кога знам да у сваком тренутку могу да му се поверим, ако имам неки проблем“, каже Душан Влаховић.

Иза њега је савршена сезона. Додуше, тако незахвална за процене јер је реч о Првој лиги пионира Београда, а сведоци смо да су се многи таленти изгубили на путу до првог тима, међутим, чак 32 гола на 15 утакмица овог првенства податак су који упућује на закључак да у Спортском центру „Земунело“ расте још један бисер. А како је дошао међу црно-беле...
„Партизан ме је спазио још кад сам имао десет година, у Алтини.“

С тим што су од првог скаутирања до коначног договора прошле четири године, а 190 центиметара високи центарфор направио пун круг.
„Све је почело у школи фудбала Атина из Земуна где сам код тренера Радована Секулића, као и сваки седмогодишњак, отишао да се забављам. Већ у првој сезони играо сам за годину дана старију генерацију и тако наредне три. Затим сам прешао у ОФК Београд, што ми је био први контакт с професионалним клубом, међутим, на Старој Карабурми сам провео три месеца играјући за млађе пионире. Давао сам и тамо голове, међутим, кад сам добио позив из Хумске договор је постигнут експресно. Верујем на обострано задовољство. Знате како кажу, Партизан се не одбија.“

ОДИГРАО САМ ЗА ЗВЕЗДУ ЈЕДНО ПОЛУВРЕМЕ

Између осталог и због навијачког опредељења. Исто оног због којег Влаховић и отац нису хтели на Маракану, иако су у Црвеној звезди неколико пута покушали да га приволе да потпише стипендијски уговор.
„Тачно је, јурила ме је Звезда, а пошто немам шта да кријем, чак сам и једну утакмицу одиграо за црвено-беле и то на прошлогодишњем Турниру пријатељства у Бијељини. Иако породица и ја у почетку нисмо желели да прихватимо Звездин позив ни да будемо гости на том такмичењу, пошто су људи били баш упорни, на крају смо тата и ја пристали. Договор је био да одиграм полуфинални сусрет против Динама из Загреба, коме сам дао гол за 1:1, касније промашио једанаестерац и тако се завршила краткотрајна епизода са Звездом. Моја жеља је била само да заиграм у Партизану.“

Није дуго требало свима у Земунелу да схвате каквог су играча добили. Можда о томе најбоље сведочи чињеница да су га само неколико месеци после доласка саиграчи гласањем прогласили за – капитена.
„Како нисам прошао припреме са остатком екипе, а није ми била готова легитимација, пропустио сам само прво коло првенства. Све остале сам одиграо и кад сам почео, све је текло као подмазано. Само да вам кажем, ја појма нисам имао да клуб жели да потпишем професионални уговор. Био сам у Турској, са пионирском репрезентацијом, кад ме је позвао отац и само саопштио да је све сређено. Признајем, нисам ни знао шта то значи, укључио сам телефон, отворио портале и тек онда схватио колико је то велика ствар.“

СПРЕМАН САМ ДА ЧЕКАМ ШАНСУ

Рекло би се – и велика одговорност, јер ће Душана сад сви гледати кроз призму великих очекивања и било како да одигра потезати аргументе „за“ или „против“. Ако развије таленат причаће „свака част Управи и људима који су га пронашли“, у супротном чека га оно типично српско „јесам ли вам рекао да од њега нема ништа“.
„Не осећам никакав притисак, нити ми је ко из клуба рекао да сад на свакој утакмици морам да дам по два гола. Само желим да играм фудбал и да се добро забављам на терену, а да на крају екипа победи. Тек би погрешно било да помислим како имам специјални статус у екипи. Не, у свлачионици и на терену смо сви исти, ја на своје саиграче гледам као на чланове породице, а о томе какви су односи међу нама најбоље показује говор тренера Милана Ристића после дербија кад је за 4:0 похвалио цео тим. Тај исти тим је мене „подигао“ и бодрио после промашеног пенала при резултату 0:0, па сам уз њихову и помоћ шефа до краја дао четири гола. И тек да се зна: нећу да прескачем степенице, мој план је да играм за своју генерацију док год људи из клуба процене да је потребно".

ЛЕВИЦА МИ ЈЕ ЈАЧА, ДЕСНУ МОРАМ ДА ПОПРАВИМ

То значи да је спреман да чека док се не отвори место у сениорској екипи за коју би, у најбољем случају, могао да дебитује тек следећег пролећа, јер ће 20. јануара 2016. напунити 16 година, колико је потребно да, уз специјално одобрење лекара, заигра у Суперлиги.
„Пазите, мени је тек 15 година, а мислим и да је са 18 рано, тако да сам апсолутно спреман да чекам. Наравно, волео бих да тај позив из сениорске екипе стигне. Баш као што бих волео да остварим још један план и једног дана обучем дрес Реал Мадрида. Неко ће рећи нескромно, а ја кажем – то је сан. Прво да доживим оно што су минуле суботе моји идоли из садашњег генерације Партизана, Саша Илић, Стефан Бабовић и Петар Грбић, затим да испуним очекивања тренера и будем макар приближно добар као Саво Милошевић, затим да дам гол Црвеној звезди у сениорском вечитом дербију и постанем миљеник Југа. Све у своје време“, отресито ће на крају Душан Влаховић.

Осим на тренинге Партизана, Душан Влаховић иде и у Средњу медицинску школу у Земуну.
„Редован сам ђак прве године, све сам постигао, поправио сам неке оцене, тако да је све у најбољем реду. Медицина је мој избор, јер ако – не дај Боже – не буде ништа од фудбала, морам да имам неку завршену школу. Никад се не зна шта сутра може да ме задеси, боље сад кад још могу све да стигнем да учим, планирам касније да упишем факултет, па ћемо видети докле ће то да ме доведе.“

Како би себе као играча описао Душан Влаховић?
„Лева нога ми је јача, њом гађам. Не кажем, служим се и десном, али не толико често и не толико прецизно. Мораћу то да поправим, баш као што ме чека усавршавање игром главом“, поручио је нападач висок 190 цм, а тежак 74 кг, који би, са тим предиспозицијама, морао да доминира у ваздуху.