Анализа: Ил' си Руни, Фабрегас, Крос и Геце - ил' си Алексић и Кркић!

Млади Француз Одсон Едуар хет-триком у финалу Европског шампионата за играче до 17 година најавио је врхунску каријеру. Да ли ће израсти у правог аса, или ће доживети судбину неких који су били проглашени најбољим кадетима на континенту, а онда нестали, вероватно ћемо знати већ за годину, две.

Фудбал 24.05.2015 | 22:20

Његово име Одсон Едуар, он има 17 година, игра за млади тим Пари Сен Жермена и наредних дана о ћему ће говорити фудбалска Европа! Суперталентовани нападач пореклом из Гвинеје у петак увече пружио је бриљантну партију у финалу Европског шампионата за играче до 17 година, постигао три гола, проглашен је за најбољег играча, а успут је оверио и прво место на листи стрелаца овог престижног турнира, најавивши тако велику каријеру.

Млади Триколори савладали су Немачку резултатом 4:1 чиме су по други пут постали шампиони у овом узрасту. Након свега виђеног, рекло би се, потпуно заслужено. У групи су завршили на првом месту, испред Грка, Руса и Шкота, онда у четвртфиналу испрашили Италијане са 3:0, а у полуфиналу након једанаестераца, у којима је велики јунак био син Зинедина Зидана, Французи су прескочили и Белгијанце. Едуар гол није дао само Хеленима. На крају, завршио је као први голгетер шампионата са осам погодака на пет утакмица.

Одсон Едуар, нема сумње, још вечерас завршио је у бележницама скоро свих скаута који су били на стадиону у Бургасу, а било их је из свих крајева Европе. Ипак, сходно амбицијама које гаје, тешко да ће Свеци пропустити шансу да потпишу дугогодишњи уговор са овим момком високим читавих 190 центиметара.

Али да се вратимо мало у прошлост...

Оно што сигурно може да храбри Французе и све у Пари Сен Жермену јесте чињеница да је награда за најбољег играча кадетског турнира готово редовно била најава и увод у врхунске каријере. Оно који нису успели права су реткост, али има и таквих.

Сећате се сада већ далеке 2002. године? Енглеска је завршила тек као трећа, али зато се тог пролећа у Данској причало само о једном момку - Вејну Рунију. Шта је у наставку своје каријере урадио садашњи капитен сениорског тима Гордог албиона добро је познато. Поред Рунија свакако треба истаћи и имена Сеска Фабрегаса (2004), Нурија Шахина (2005), па Тонија Кроса (2006), Марија Гецеа (2009)... Они који су понели ласкаво признање, а нису оправдали потенцијал свакако су Бојан Кркић (2007) и Данијел Алексић (2008). Логично, у сваком житу има кукоља.

Последња два лауреата, пре Едуара, и даља и су веома млади момци. Стивен Бергвајн је у ПСВ и чека шансу да заигра у првом тиму од наредне сезоне, док је Рус Антон Митрушкин уписао два меча прву екипу московског Спартака. За њихове претходнике Макса Мејера и Холанђанина Ебесилија време и даље ради, док је можда и највеће разочарење уз поменуте Алексића и Кркића Енглез Конор Викам. Но ни за њега није све изгубљено, тек су му 22...