Видео сјећања - Клаудио ''Вашка'' Лопез...

Атлетске способности и квалитет стављао је увек у службу тима, а тек после тога су му постајали важни голови, због чега је увек био идол навијача.

Фудбал 23.05.2015 | 23:40

Спринт, убрзање, снага и страшна левица! Све то је поседовао Клаудио Лопез, један од најкомплетнијих нападача друге половине деведесетих година прошлог века. Брзина при реализацији, несвакидашње одлуке и пожртвованост до изнемоглости одушевљавали су публику, атлетске способности и квалитет стављао је увек у службу тима, а тек после тога су му постајали важни голови. Зато је увек био идол навијача. Пред крај каријере окренуо се својој другој страсти, рели тркама, брзина му једноставно увек била у крви. Ипак, после само три године “луде” вожње и неколико окретања на кров, поново се вратио својој првој и једниној љубави - фудбалу.

А први спорт којим се бавио била је кошарка. Само на кратко. Његов пријатељ из детињства Дијего Иван Уртеал убедио га је да се окрене фудбалу и учинио му животну услугу. Прве кораке је направио у родном граду и малој екипи Рио Терсеро. Већ са 16. година приметио га је Естудијантес, отишао је у Ла Плату, али га је тешко прилагођавање реалном и самосталном животу натерало да се врати кући и придружи Атлетико Кордоби.

Без обзира на то што првобитно није успео у Ла Плати популарни Ел Пјохо или Вашка у преводу на српски језик, већ у то време био један од највећих талената Аргентине.

Надимак Вашка Лопез је добио због ситног раста када је био дете, јер се играјући кошарку провлачио противницима кроз ноге.

Кад је постао пунолетан отишао је у Расинг и од тада му се живот у потпуности променио. Четири године, 116 утакмица, 25 голова. Нису у Расингу баш до краја умели да препознају његове голгетерске квалитете. Играо је константно на крилу, али је и у томе што је радио био један од најбољих. Са олимпијском селекцијом Аргентине 1996. године ишао је у Атланту, али га је пре тога капарисала Валенсија, која га је од Расинга купила за 4.000.000 долара.

РАНИЈЕРИЈИ ЈЕ У ЊЕМУ ПРОБИДИО ИНСТИНКТ УБИЦЕ

Екипа са Местаље тада је била у потпуној реконстукцији. Предраг Мијатовић је отишао у Реал Мадрид, а тадашњи тренер Луис Арагонес у једном прелазном року осим Лопеза довео Аријела Ортегу, Горана Влаовића, Валерија Карпина и легендарног Ромарија. Лопез није био био у првом плану, али се све променило већ на старту сезоне. Ромарио и Арагонес су жестоко заратили, па је Бразилац отишао на позајмицу у Фламенго, а Лопез неочекивано избио у први план.

Аргентинац је, ипак, у потпуности експлодирао тек доласком Клаудија Ранијерија, кључног човека за процват његове каријере. Игра на контранападе, коју је форсирао Италијан, било је оно што је највише одговарало Лопезу. У сезони 1998/1999, после 19 година чекања, враћен је трофеј на Местаљу. Надахнут учешћем на Мудијалу у Француској, где је у четвртфиналу против Аргентине постигао изједначујћи погодак за Гаучосе тако што је Ван дер Сару протурио лопту кроз ноге, Лопез је са 21 постигнутим голом био најзаслужнији за освајање Купа краља и пласман Валенсије на четврту позицију Примере која је водила у Лигу шампиона.

Следећа сезона била је једна од успешнијих у новијој историји Слепих мишева. Почела је освајањем Суперкупа Шпаније победом над Барселоном, а завршила се поразом у финалу Лиге шампиона од Реала, када је на клупи седео Ектор Купер.

Поготком против Сарагосе 19. маја 2000. године Лопез је Валенсији донео треће место у Примери, а онда је стигла понуда Лација тешка 35.000.000 евра, коју клупски челници нису могли да одбију.

ПОВРЕДА КОЛЕНА УПРОПАСТИЛА СЕЗОНУ

У Риму није било проблема за Клаудија Лопеза што се тиче аклиматизације, јер су дрес небескоплавих носили велики асови аргентинског фудбала Нестор Сенсини, Хуан Себастијан Верон, Ернан Креспо и Дијего Симеоне. Већ на првој утакмици за Римљане Лопез је дао велики допринос у освајању италијанског Суперкупа против Интера, али после само месец дана задесила га је тешка повреда колена и морао је да паузира до марта 2001. годоне. После тога био је константно на удару критика, а нису помагали ни погоци у Лиги шампиона, попут оног директно из корнера у утакмици са Андерлехтом на Олимпику, јер у првенству у првој сезони није постигао ниједан.

Лацио се на лето 2002. године нашао у озбиљним финансијским проблемима, који су утицали на осипање тима. Отишли су највећи асови попут Несте и Креспа и тим је почео да губи на квалитету. Лопез је у Риму остао још две сезоне и са укупно 29 постигнутих голова у Серији А напустио Чизму и отишао у мексичку Америку.

ШАМПИОНСКА ТИТУЛА ТЕК У МЕКСИКУ

Да би освојио своју прву шампионску титулу Клаудио Лопез је морао да оде у Мексико. Са Америком је већ у својој првој сезони освојио Клаусуру и био други стрелац шампионата са 14 постигнутих погодака, а већ наредне године освојен је КОНКАКАФ куп, чиме је купљена карта за учешће на Светском првенству за клубове 2006. године.

После три сезоне у Америци, уследио је повратак у Расинг, где је за непуне две сезоне постигао десет голова и потписао за Канзас Сити, а две године касније прешао у Колорад Рапидс. У мају 2011. године и званично је рекао збогом фудбалу.

Темперамент му није дао да седи мирно. Себе је пронашао у аутомобилизму. По завршетку играчке каријере Лопез се такмичио у аргентинском рели шампионату, а пред крај прошле године доживео је прилично непријатан удес, када је изгубио контролу над возилом и четири пута се преврнуо на стази. Срећом, Аргентинац је у том инцидент остао неповређен, али је можда баш тај тренутак утицао да само месец дана касније преломи и прихвати понуду Колорадо Рапидса да преузме функцију спортског директора клуба. Ватрени темперамент сада је понов стављен у фазу мировања, а докле ће бити тако остаје да се види.