Четници и партизани су највећа брука Срба

- Отишао сам испред Палате правде и рекао шта сам имао. У револту, бесу и горчини. Ја сам обичан човек из народа. Не припадам ниједној политичкој опцији, нити ћу припадати. Увек ћу стати испод српског барјака - поручује Саша Кисић.

Саша Кисић није ни на једној политичкој функцији, али би, судећи по реакцијама јавности на његов гест у тренуцима доношења решења о рехабилитацији генерала Драже Михаиловића, на изборима скупио више гласова од многих.На њихову жалост, њега не занима политика, па чак ни то да се оглашава у јавности и даје интервјуе.

Након два Телеграфова текста о њему, које је прочитало скоро пола милиона људи, Кисић појашњава мотиве да се огласи на начин на који се огласио, чиме жели да прекине нову поделу Србије на оне који га подржавају и оне који мисле да је луд.

– Делили су ме на пола од малена. Својатали су ме и четници и партизани јер су ми из фамилије били на обе стране. И тад ми је то сметало. Кад сам отишао у последњи грађански рат с 18 година, постојали су комуњаре официри и четници официри. На срећу, тад није потекла крв између Срба. Много сам времена посветио проучавању историје о Другом светском рату. Читао сам књиге и по рововима, касније истраживао на интернету, разговарао с актерима који су још живи. Закључак је један: то је највећа брука у историји српског народа – прича Кисић.

Он наводи да је “много крви текло међу браћом, само због различитих политичких идеологија”, напомињући да је такав српски приступ решавању проблема и тад био погубан.– Кад су нас нацисти поробили требало је да будемо пасивни и да сачувамо народ. Французи су то урадили, иако имају богату историју ратовања и многу су већа сила од нас – каже он.

Описујући бесмисленост расправа о томе шта су радили четници, а шта партизани, Кисић указује на то да свака прича има две стране и да ништа није црно-бело (иако би партизанима таква реалност можда више одговарала):

“Због партизана је много нејачи стрељано. Запуцају из шуме, убију неколико Немаца, а ови после направе масакр као што је било с ђацима у Крагујевцу, а таквих случајева је било много. Четници су отворено кокетирали и сарађивали с Немцима. Делом да сачувају народ од истребљења, делом да уз њихову помоћ уништавају партизане.

Да није било неких четничких војвода и њихових људи, усташе би направиле много већи масакр, али да смо се тад сви удружили успели бисмо да ослободимо Јасеновац и много људи било би спашено мука и клања. Било је више четничких локалних вођа које Дража није могао контролисати. Пљачкали су народ и убијали.

У селу Вранић надомак Београда заклано је 68 деце и жена јер су мушкарци били претежно у партизанским јединицама. На крају рата, исто тако, партизани су убили на хиљаде четника коју су остали верни краљу до самог краја.

”Помињући оно што превиђају сви који четнике сврставају у кољаче, истовремено представљајући партизане као некакве хипике, Кисић подсећа да су они “редовно изводили четничке рањенике из болница, а потом их убијали и  закопавали у незнане гробове“.– Чуо сам за људе који су својом руком пресудили стотинама. Браћи по крви, вери и нацији. Тврдим да 99% четника никад није починило никакав злочин над цивилима. То су радиле претежно црне тројке, одабрани јер су били садисти и убице – објашњава Кисић.

Онима који то заборављају, Саша поручује да је злочин и кад се после рата људима узме сва имовина, а онда се они протерају или – као што је била судбина многих – убију.– Злочин је кад се на десетине хиљада људи затвори после рата и мрцвари само да би се учврстила власт – каже Кисић.

Иако многи који га познају сматрају да се бори против ветрењача и да нашем народу не вреди ништа причати и објашнајвати, Кисић се не слаже с тим.

– Могао бих да пишем до сутра о нашој срамоти, јер се све то у мени скупљало свих ових година. Прво сам хтео да се огласим на неком форуму, на којима већина народа изражава незадовољство, али сам уместо тога отишао испред Палате правде и рекао шта сам имао. У револту, бесу и горчини.

Ја сам обичан човек из народа. Не припадам ниједној политичкој опцији, нити ћу припадати. Увек ћу стати испод српског барјака кад год треба и борити се за правду и истину – поручује Кисић свима којима није јасно шта је покушао на платоу испред Вишег суда у Београду.

извор: Телеграф