Срби су браћа с Мађарима, Холанђанима, Лапонцима и Баварцима

Већина европских мушкараца данас води порекло од свега малог броја људи из Бронзаног доба пре “експлозије становништва”, показују резултати истраживања ДНК. Према овом истраживању, Срби су даљи рођаци са Мађарима, Баварцима, Холанђанима, али и људима из Лапоније, земље познате као домовина Деда Мраза.

Занимљивости 21.05.2015 | 07:24

Истраживачи су анализирали податкле 334 мушкарца из 17 различитих земља Европе и са Блиског истока фокусирајући се на ДНК секвенце Y хромозома који се преносе искључиво по мушкој линији. На тај начин могуће је пратити ток наслеђивања стотинама хиљада година уназад.

Тако се дошло до закључка да два од три мушкарца у Европи потичу од три породице настале пре 5.000 година које су се брзо прошириле Старим континетом. Стручњаци кажу да је до експлозије мушке популације дошло пре 2.000-4.000 година, односно у периоду социјалних, економских и технолошких дотигнућа.

- До ширења савремених популација дошло је касније него што се мислило. Уместо да се јављају током палеолита као ловци-сакупљачи, чини се да се већина модерних нација населила по Европи након ширења пољопривреде током неолита - рекао је вођа студије Марк Јоблинг, генетичар са Универзитета Лечестер у Енглеској.

Он је додао да су доминантни мушкарци повезани са овим културама вероватно “кривци” за образце Y хормозома које видимо данас.

Једна од ДНК мутација повезана са мушкарцима данашње Европе датира од пре 3.700 до 6.500 година и она се ширила према просторима данашње Шпаније, Француске, Италије, Енглеске и Ирске.

Друга, која води порекло из истог периода, данас је истакнута у Лапонији, Холандији, Мађарској, Србији и Баварској.

Трећа мутација која се десила у човеку који је живео пре 4.570-7.340 година преовладава у Норвешкој.

Заједно, научници су проценили, ове три лозе чине 63 процента европске мушке популације.

У 2013. у Европи је живело око 742 милиона становника, а будући да је однос полова скоро једнак, мушкараца је било око 371 милион.

Ова ДНК анализа могла би да помогне научницима и историчарима да попуне слику о томе како су се три идентификоване очинске лозе прошириле по Европи.

- ДНК секвенце Y хромозома из скелетних остатака сада су доступније за анализу и то нам може помоћи да схавтимо шта се заиста десило - напумињу истраживачи.

Три индивидуе које су оснивчи ових лоза били су вероватно моћни и утицајни појединци јер су такви људи путовали даље током Бронзаног доба и вероватно су имали много више деце од других, односно довољно деце да њихова лоза преживи и прошири се.

Што се истраживања у Азији тиче, недавна студија показала је да је скоро 16 милиона људи широм света у робинској вези са Џингисом Каном, монголским вођом који је умро 1227. године.

Извор: Блиц