Дуг привреде скочио на 15,7 милијарди КМ

Крвна слика привреде Републике Српске погоршана је прошле године, а готово сви њени параметри имају силазну путању - ликвидност је смањена, обавезе су порасле, минус губиташа много брже је порастао од добити здравог дијела реалног сектора, док су потраживања остала на готово истом и веома високом нивоу.

Република Српска 20.05.2015 | 22:49

Годишња анализа Привредне коморе Републике Српске показује да су обавезе привреде лани повећане за 9,77 одсто у односу на 2013. годину и достигле су 15,763 милијарде марака. Краткорочна потраживања су смањена за незнатних 0,22 одсто на 4,325 милијарди КМ.

Нето губитак повећан је за чак 32,5 одсто и на крају 2014. године достигао је 979,69 милиона марака. Једини позитиван показатељ је повећање нето добити предузећа која су позитивно пословала за 12,5 одсто на 918,58 милиона марака, али је и он неутралисан, с обзиром на много брже повећање минуса код губиташа, који је премашио износ зараде.

У Привредној комори су истакли да је и у прошлој години највећи проблем била неликвидност. Коефицијент ликвидности износио је 1,04 и снижен је за пет одсто у односу на 2013. годину.

- Ако се узме у обзир да нормалан коефицијент за одржавање текуће ликвидности износи 1,5, види се колико је у Српској висок степен неликвидности, односно немогућности измирења обавеза привреде - упозорили су из Привредне коморе.

Портпарол Привредне коморе Српске Владимир Благојевић каже да је због уочених проблема неопходно што прије реализовати све мјере које иду ка растерећењу привреде да би се стање колико-толико поправило.

- Неопходно је укидање низа фискалних и парафискалних намета као основних проблема привреде да бисмо створили повољнији пословни амбијент. Проблем неликвидности, односно наплате потраживања, једним дијелом би се могао смањити примјеном Закона о мултилатералној компензацији и цесији. Због тога инсистирамо да почне његова примјена - нагласио је Благојевић.

Предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске Драгутин Шкребић је истакао да је сав терет економске кризе и политичких несугласица у протеклим годинама пао на привреду и да због тога лоши показатељи нису изненађење.

- Након продаје “Телекома Српске” и увођења ПДВ-а дошло је до знатног прилива новца у свим буџетима и несразмјерног повећања плата буџетских корисника у односу на привреду. Привреда није могла пратити тај тренд, а када је нестало новца у буџетима, повећани су доприноси. То је био додатни ударац на већ слабу привреду. Све је урађено на терет реалног сектора и овакво стање је неодрживо - рекао је Шкребић.

С друге стране, додао је, политичка ситуација у БиХ, која је један од главних услова за боље пословање, је веома нестабилна и знатно отежава живот привредницима.

- Озбиљни партнери нерадо раде са нама, бјеже од нас, а ми немамо ниједног аргумента да их привучемо. Док се нешто озбиљније не уради на политичком, а поготово на пољу смањења стопа пореза и доприноса, тешко да можемо очекивати боље резултате - нагласио је Шкребић.

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске СWОТ Саша Грабовац каже да подаци о стању у привреди не указују на опоравак, иако је Српска лани имала раст бруто домаћег производа.

- Ово је сигнал да држава мора урадити све да максимално олакша пословање, да елиминише процедуре које захтијевају много новца и да стратешки приступи развоју грана које имају потенцијал као што су металски сектор и производња намјештаја. Пут којим иду извозне фирме из тих сектора је пут који би требало сви да слиједе - истакао је Грабовац.

Према његовим ријечима и привредници треба да буду отворенији за нова знања и да раде на подизању конкурентности.

- Доказ за успјех те стратегије су успјешна извозна предузећа која послују у истим или сличним условима - нагласио је Грабовац.

Солидарни допринос

Владимир Благојевић је рекао да су привредници против продужења рока за плаћање солидарног доприноса за отклањање посљедица поплава.

- Подаци о прошлогодишњем пословању привреде говоре да је неопходно њено растерећење. Ми јесмо за помоћ поплављеним фирмама, али не на овакав начин - истакао је Благојевић.

Драгутин Шкребић каже да је парадоксално да се говори о смањењу опорезивања рада, а да се у исто вријеме доноси закон којим се продужава плаћање солидарног доприноса до краја године.

- Поједини начелници поплављених општина купују луксузне аутомобиле, а ми треба од сиротиње која ради у привреди да узмемо три одсто плате и дамо њима - рекао је Шкребић.

Извор: Глас Српске