Анализа: Ноле у Риму – ауторитет и сигурност пред Гарос!
На први поглед ништа ново у 2015. години – Новак Ђоковић поново је освојио турнир. Оно што трофеј у Риму разликује од осталих јесте то што је Новак одиграо попут Серене Вилијамс – мучење са слабијим тенисерима на почетку, а онда савршена завршница.
Тенис 19.05.2015 | 00:00Од почетка сезоне јасно је да је Новак супериоран у односу на конкуренцију, а до сада је освојио пет најважнијих трофеја – Аустралијан опен, Индијан Велс, Мајами, Монте Карло и Рим (у Мадриду није играо).
Међутим, у свакој од претходне четири титуле Новак је у неком од кључних мечева доживео пад, ментални, физички или играчки, па је тежим путем морао да долази до тријумфа.
Сада је у финалном мечу са Федерером држао изузетно висок ниво игре од првог до последњег поена, што смо ове сезоне видели можда још једино у дуелу са Надалом у Монте Карлу.
Ђоковићу су се од старта у очима очитавали одлучност и сигурност, деловао је недодирљиво, а два пресудна ударца били су сервис и форхенд.
Почетним ударцем мудро је комбиновао, често је и на важним поенима сервирао Федереру у форхенд, чиме је изненадио Швајцарца, који се додуше и сâм мало мучио са ритерном. Није дозволио ниједан брејк (баш као ни у полуфиналу са Ферером), а једину брејк лопту спасао је онако како је и играо цео меч – слао је дубоке лоптице на бекхенд, издржао замке у виду ниских слајсова и на крају освојио поен.
Новак је на прави начин контролисао размене, није давао Федереру много кратких лоптица и прилика за напад, што је ретке такве шансе чинило дупло важнијим – делом су и отуда дошле некарактеристичне Роџерове грешке форхендом у десетом гему првог сета.
Иако је Ђоковићу и бекхенд био уобичајено стабилан, по форхенду се видело да самопоуздање избија из њега – ударао је раширених рамена, пуним замахом и добио је скоро сваки поен када је после форсирања Федереровог бекхенда нападао форхендом у другу страну.
Ипак, најважније за овај меч јесте начин на који га је Новак привео крају. После раног брејка у другом сету било је реално очекивати да ће Федерер добити барем мали прозор за повратак у меч, а неизбежно је било сетити се и сценарија из Индијан Велса.
Међутим, Ђоковић је одиграо без пардона, није понудио ни најмању шансу супарнику, па су се многи гледаоци после меч лопте запитали: “Да ли је могуће да је већ крај?“ И заиста, Новак је финале добио без осцилација, без стреса и без оне тензије типичне за финала.
Ретко када статистика успева да исприча целу причу извесног дуела, али сада су два податка довољно илустративна – Ђоковић је меч завршио са само десет неизнуђених грешака и исто толико изгубљених поена у гемовима на свој сервис.
Новак је тако освојио 53. титулу у каријери, а сада је и сâм на другом месту вечне листе по броју Мастерс трофеја – 24, један више од Федерера и три мање од Надала.
У контексту Ролан Гароса, тешко је замислити сврсисходнију припрему. Ђоковић је ауторитативним наступом стекао додатне залихе самопоуздања, а тај пуни резервоар требало би да буде погонско гориво у Паризу, поготово у моментима сумње и кризе.
На Новаку је огроман притисак пред други Грен слем сезоне, али највећи ’кривац’ за тако нешто јесте управо он и његова надмоћна издања у првих пет месеци сезоне – тренутно је у серији од 22 победе.
У овом тренутку све делује идеално за Ђоковића – суочен је са врстом притиска са којом се сусретао у ранијем делу каријере, игра феноменално и нема разлога да тако не настави.
“Не сматрам да морам нешто да измислим или да урадим нешто посебно како бих био успешан на Ролан Гаросу. Већ сам био веома близу трофеју, само морам да наставим да се спремам за тај турнир као за било који други, да одржавам исту рутину и да се надам да ће ме то одвести тамо где желим да будем“, каже Новак.
Управо тако. Чекамо 24. мај и почетак Ролан Гароса.
Коментари / 1
Оставите коментарБранислав
19.05.2015 06:29Ноле ове године осваја све четири велика турнира! Грен слем. Он игра на неком невјероватном нивоу који други барем за сада не могу да прате. Ноле све си нас задужио и хвала мајки која те родила.
ОДГОВОРИТЕ