Србија бјежи од дуга према општинама у РС

Држава Србија и "Електропривреда Србије" (ЕПС) бјеже од дуга, односно исплате накнада које Дринско-лимске хидроелектране на име потопљеног земљишта морају плаћати општинама Братунац, Сребреница, Вишеград и Зворник.

Република Српска 18.05.2015 | 11:26

Протеклих дана и поред бројних покушаја нисмо успјели сазнати да ли Србија и њена "Електропривреда" признају дуговања која су настала у протеклих 20 и више година с обзиром на то да је задња накнада општинама у РС исплаћена 1991. године.

У "Електропривреди Србије" су нам рекли да не посједују податке о дуговањима и да евентуално до тих података покушамо доћи у Дринско-лимским хидроелектранама, у којим су нам, с друге стране, објаснили да не знају шта је с тим и да је то "подигнуто" на виши ниво.

"Прије смо се бавили тим и покушали то решити, али је држава то онда узела под своје и сад не знам шта је с тим. Стварно не знам да ли ти некадашњи међурепублички уговори из 1966. године још важе. Ти уговори су некада били између хидроелектране и општина и тада је то било другачије. Како ће се то решавати, стварно не знам", рекао је Иван Миловић, помоћник директора за инвестиције Дринско-лимске хидроелектране, у чијем саставу су хидроелектране Бајна Башта, Зворник, Електроморава и Лимске хидроелектране.

Изградњом хидроелектрана на ријеци Дрини, чију струју користи искључиво Србија, потопљено је махом земљиште у општинама Сребреница, Зворник и Братунац и накнада за то потопљено земљиште редовно се плаћала од 1966. до почетка 1992. године.

Што се тиче општина у РС чији су дијелови потопљени изградњом акумулација на Дрини, нико нема прецизних информација о висини дуговања, али су сагласни да се то питање мора што прије ријешити.

"Знамо ми да они бјеже од тога, али премијер Вучић (Александар Вучић, премијер Србије) недавно је рекао да треба покушати наћи модел да се почне плаћати накнада, а да се о дугу разговара касније. Општина Зворник, када је исплаћивана та накнада, добијала је нешто више од милион КМ, и према нашим процјенама дугују нам између 25 и 30 милиона КМ", рекао је Зоран Стевановић, начелник општине Зворник.

Занимљиво је да Дринско-лимске хидроелектране накнаду за потопљено земљиште уредно и редовно плаћају општини Бајна Башта у Србији, чија је једна трећина територије потопљена језером Перућац.

Како каже Ћамил Дураковић, начелник општине Сребреница, Бајина Башта по том основу уредно добија око милиона евра годишње.

"Покушавали смо све, писали Влади Србије, предсједнику, хидроелектранама, али ништа, никакав одговор нисмо добили, јер једноставно немају слуха за то", рекао је Дураковић, додајући да је све извјесније да ће општине из РС заједнички тужити Србије и правду потражити на суду, јер свјетски је стандард и правило да се општинама на чијем територију је акумулација плаћа накнада.

Дураковић каже да је врло важно да су власти у РС на "истом фону" као општине којима је потопљено земљиште.

О накнадама за потопљено земљиште било је ријечи и током недавне посјете Милорада Додика, предсједника РС, општини Сребреница, када је договорено да се то питање покрене одмах на сљедећој сједници влада РС и Србије, која би требало да буде ускоро одржана.

Додик је тада рекао да се слаже с тим да, уколико не буде договора, општине из РС туже надлежне институције у Србији.

Извор: Независне