У каквом ћемо свијету живјети 2050. године?

Новинари угледног "Тхе Ецономиста" прогнозирају у 20 поглавља узбудљиве књиге "Мегапромена" како ће изгледати живот на Земљи на половини 21. века.

Занимљивости 16.05.2015 | 10:22

Прилично је тешко израдити и прецизну прогнозу времена за недељу дана унапред, а камоли предвидети како ће свет изгледати за 35 година. Ипак, управо то је учинила група од двадесет врсних новинара гласовитог Тхе Ецономиста написавши књигу"Мегапромена". Књига је подељена на 20 поглавља од којих је свако писао други аутор. А према њиховим тврдњама, будућност која нас чека потпуно ће променити свет какав данас познајемо.

На свету ће бити 9 милијарди људи, Кина ће, гледано по просечној старости становништва, бити једна од најстаријих земаља света,Нигерија ће по броју становника престићи САД... Стране језике више готово нико неће учити, али ће комуникација међу људима бити лакша него икада због брзог развоја електронских преводилаца. Путовања ће трајати као и данас, али за њима, бар у пословне сврхе, неће бити потребе јер ће се састанци договарати у виртуалним собама, а жене ће напокон постати потпуно равноправне, чак и у земљама где су данас особе другог реда попут Саудијске Арабије или Пакистана...

До 2050. године становништво планете ће експлодирати. Требало је 250 хиљада година да људска популација на планети дође до броја од једне милијарде, али између 6-милијардитог становника земље рођеног 1999. у Сарајеву и 7-милијардитог становника рођеног 2011. у Индији прошло је само 12 година. За три и по деценије становништво света бројаће 9 милијарди људи, а највише ће их бити у Индији, око 1,7 милијарди. Индија ће имати више становника од Кине, која ће свој максимум од 1,4 милијарде досегнути већ за 10 година, након чега ће тај број почети да пада. Азија ће 2050. бити најнасељенији континент на коме ће живети више од половине човечанства, а Африка ће бити троструко бројнија од густо насељене Европе.

Наставак је то тренда експлозије популацијског раста афричких земаља који је почео пре неколико деценија. Почетком седамдесетих Танзанија је имала 14 милиона становника, а данас има 139 милиона. Нигерија, којој се предвиђа да ће 2050. бити четврта земља по броју становника на свету, године 1970. бројала је 59 милиона становника, а за 35 година имаће их 389 милиона.

Око 70 одсто човечанства тада ће живети у градовима, на планети ће бити више од 400 мегаградова са више од 10 милиона становника. Људи ће у просеку бити све старији. Док је данас просечна старост људског бића 28 година, 2050. тај ће просек износити 38 година, док ће просечна животна доб прећи 70 година. Због тога ће се променити начин функционисања држава, а јавне и социјалне службе суочиће се с новим проблемима. Упркос томе, због развоја нових технологија, али и отварања нових тржишта, смањиће се јаз између најбогатијих и најсиромашнијих земаља данашњег света. Просечна примања, а са њима и куповна моћ становништва, брже ће расти у земљама Африке и Азије него у осталим деловима света, чиме ће доћи до приближавања животног стандарда између западног света и земаља у развоју. Предвиђа се и да ће просечна жена у Индији рађати 2,5 деце током животног века, уместо десетак као данас.

Промениће се и однос према религији. Не толико у западном свету где ће приврженост Цркви остати на више или мање истом нивоу на којој је и сада, већ у земљама Блиског истока, средишње Африке и југоисточне Азије. ИСИЛ и његови шеријатски закони данас су стварност у том делу света, али такав приступ вери до 2050. ће, према тврдњама аутора, знатно ослабити.

Нестанак приватности

Промениће се и медицина, а здравствена заштита неће ни близу бити налик данашњој. Компаније развијају нове технологије које ће здравствену негу учинити јефтинијом и приступачнијом, а настоји се и откључати тајне генетског кода, односно секвенционирати људски геном како би се увеле нове методе лечења данас смртоносних болести. Болести које данас односе милионе живота у неразвијеним деловима света биће искорењене или на ивици нестанка. Томе ће увелико допринети нова врста вакцина које није потребно држати на хладном током транспорта, што ће олакшати њихову допрему и у најзабаченије делове света.

ХИВ ће постати хронична, а не смртоносна болест, а врло вероватно биће пронађена и вакцина која ће спречавати ширење заразе. Ипак, највише забрињавају болести које још не постоје, а које ће се до 2050. засигурно разбуктати. Према подацима Светске здравствене организације, од 1970-их до данас сваке године настане једна нова, до тада непозната смртоносна болест, а питање је када ће се појавити једна од врста која би се могла претворити у пандемију.

Као што ће се развијати медицина, тако ће се развијати и положај жена у свету. И данас је положај жена знатно лошији, чак и у западном свету. Глобално гледано, у парламентима данас мање од 20 одсто заступника чине жене, а у САД-у је ситуација и гора од просека. У Конгресу данас седи само 17 одсто жена. Уз то, жене су равноправне по закону, али реално не и по новцу који примају за свој рад. Све то биће промењено до 2050., не само због промене свести и лакшег прихватања жена као потпуно равноправних чланица друштва, већ и због развоја технологије која ће готово потпуно елиминисати потребу за кућаним пословима. Њих ће обављати високософистицирани кућни уређаји, својеврсни специјализовани роботи, баш као што данас постоје роботски усисавачи за прашину који собу чисте најчешће током ноћи, док њихови власници спавају.

Прилично је веројатно да ће до 2050. у већини богатих земаља жене чинити половину чланова одбора у великим компанијама, али мало је мање јасно како ће до тога доћи: помоћу законских одредби или без њих. Са законским квотама или без њих, у следећим ће деценијама потреба компанија за привлачењем најталентованијих у своје редове сигурно помоћи у изједначавању удела жена и мушкараца у управним одборима. Жене већ сада надмашују мушкарце у високошколском образовању, а у "рату талената" на будућем тржишту рада успех ће постићи високообразоване жене.

Те 2050. године и слика људских односа, међусобне комуникације и повезаности биће потпуно другачија него данас. У овом тренутку Фејсбук има 1,44 милијарде корисника, а верује се да ће за 35 година више од половине човечанства имати активне профиле на највећој друштвеној мрежи. Уз то, појавиће се још цијели низ специјализованих компјутерских сервиса који ће бити усмерени према њиховим интересима и животним навикама. Сумњичавост према приватности на мрежи готово ће потпуно нестати или ће бити знатно мања него сада.

То је процес који траје већ неколико година, а који ће до 2050. бити потпуно усвојен. Наиме, још до пре десетак година корисници тадашњих чет соба и форума никада се нису пријављивали са својим правим именима, али ситуација је сада потпуно другачија. Већина профила на Фејсбуку и Твитеру представља праве особе, с пуним именом и презименом, фотографијом, неретко и адресом, а подстиче се и приказивање односа с другим члановима попут брата, сестре или брачног партнера, како би свако могао лакше да схвати међусобне односе на мрежи. Приватност све више пада у други план, поготово с појавом сервиса попут Форсквера или Гоувелија који већ данас у реалном времену означавају где се поједини корисник налази. Биће уклоњен и својеврсни генерацијски јаз који је данас присутан на друштвеним мрежама. Само десетак одсто старијих од 60 година има данас профил на Фејсбуку, али 2050. то ће бити сасвим уобичајено.

Велик развој и бујање интернета на коме ће велика већина података бити постављена по систему облака, како би корисник могао својим подацима и датотекама приступити са свог рачунара или паметног телефона, довешће до још једне ствари. Масовне заједничке интелигенције. Баш као што сада стотине хиљада људи широм света уређују Википедију пишући чланке из подручја у којима су експерти и о чему нешто знају, до 2050. то ће бити знатно проширено. Стотине хиљада људи уређиваће заједно медицинске или машинске лексиконе, а интернет ће, пласирањем идеја и маркетингом, имати огроман утицај на формирање политичке слике целог света.

И на политичком плану очекују се знатне промене. Према предвиђањима геополитичких новинара Ецономиста, западне земље пашће лествицу-две ниже по питању људских слобода, али с друге стране људске слободе ће знатно нарасти у земљама Африке, Блиског истока, југоисточне Азије и Латинске Америке. Једноставно речено, земље које данас знамо као (полу)диктатуре знатно ће напредовати у слободи говора и јавног деловања које гарантују грађанима.

Посебно значајан биће напредак наука. Али не свих.

"Будућност припада биологији. Хемија је, као интелектуална дисциплина, исцрпљена. Периодични систем проширио се на подручја где се животни век атома мери у секундама. Више неће бити хемијских изненађења", тврди Џефри Кар који је у књизи обрадио подручје развоја науке.

Наћи ћемо нови живот

Зато је биологија ново, потпуно неистражено подручје где нас чекају велика открића. Биологија ће се повезати с нанонауком и информатиком, што ће довести до великих, данас готово незамисливих открића. Врло је вероватно да ће људи до 2050. успети да оживе до сада изумрле врсте биљака и животиња, да ће бити откривене нове бактерије које, сумња се, живе дубоко у унутрашњости планета, као и да ће биологија пружити све потребне одговоре за разумевање једног природног феномена о ком се још ништа не зна – свести.

У погледу свемирских истраживања не треба очекивати значајније покушаје насељавања других планета, али наука ће се темељити на једном од темељних питања – како је настао живот на Земљи?

"Уједно, с прилично великом вероватноћом може се тврдити да ће до 2050. године људи открити још неки облик живота у свемиру. Вероватно ће то бити неки једноставни организми, али биће потврђено да нисмо сами", каже Кар. У смислу индустријализације, производње и господарства, очекује нас знатно већа глобализација него сада. Наиме, водећи економисти држе да садашњи ступањ глобализације није ни приближно велики како се чини. Само три одсто људи данас живи ван своје земље рођења, само два одсто студената студира на универзитетима у иностранству.

Данашње стање је ближе "полуглобализацији", али то ће ускоро бити промењено упркос свим отпорима јавности. Данас су државе независније него у прошлости, извознички лобији су моћнији, а споразуми пружају већу стабилност, тврде новинари Економиста предвиђајући да ће свет ипак изгледати знатно ведрије и оптимистичније за 35 година. Бићемо богатији, здравији, повезанији, продуктивнији, иновативнији, одрживији... Исплати се дочекати ту 2050.

Извор: Б 92