Полицајац о чувеном нападу Бобана: Не бих пуцао у њега!

У играча нисам хтео да пуцам, али му никада нисам опростио што ме је напао, каже Рефик Ахметовић, бивши полицајац који данас живи у Сарајеву.

Фудбал 15.05.2015 | 15:20

У среду се навршило 25 година од великих нереда на Максимиру и туче навијача Динама и Црвене звезде, а који су означени као почетак распада СФР Југославије. Слике како тада 22-годишњи репрезентативац Звонимир Бобан удара полицајца обишле су свет, а две и по деценије касније Рефик Ахметовић каже да је срећа што се све завршило без мртвих.

РЕЖИЈА

- Сад кад вратим филм, сигуран сам да се тог дана у Загребу ништа није дешавало спонтано. Мада ми се дуго чинило другачије. После сам схватио да су сви били организовани. На стадиону су биле гомиле камења, дан касније су људи скупили пуна два камиона каменица са терена. Предосећали смо, боље речено знали смо да ће бити инцидената, али нико није ни слутио да ће све то добити такве размере - рекао је Ахметовић за „Блиц“.

НАПАД

Бобана, који га је кунг-фу захватом, састављених колена, ударио по ногама, по рамену и одгурнуо рукама, видео је неколико дана после инцидента.

- Нисам желео да га са колегама пресретнем, али му никада нисам опростио што ме је напао. Иако су ми колеге на стадиону када се све дешавало говориле да пуцам у њега, нисам то урадио. Међутим, да се опет вратио и кренуо да ме нападне, ко зна како би се све завршило, можда и најгорим сценариом, нечијом смрћу. Вероватно је боље што је све прошло како је прошло, а понављам никада му нисам опростио. Не праштам лако, али ни данас сигурно не бих пуцао, без обзира на све.

Рефик тог дана уопште није требало да буде на дужности, али после најаве да ће у Загреб стићи неколико хиљада „делија“, ангажован је како би обезбеђивао утакмицу између два клуба за која је, да иронија буде већа, навијао.

ЗВЕЗДАШ

- Пре него што сам се преселио у Загреб, где сам радио као полицајац, навијао сам за Црвену звезду. Међутим, касније сам ишао на утакмице Динама и почео да навијам за тај клуб - додао је Ахметовић.

После свих дешавања преселио се у БиХ, радио је у неколико градова, али је напустио службу. Имао је ауто-школу, а био је члан комисије за полагање возачких испита. Међутим, сада је незапослен, а огорчен је на власти у Кантону Сарајево.

АЛИМЕНТАЦИЈА

- Већ дуже време сам незапослен, а морам да плаћам алиментацију од 180 конвертибилних марака за кћерку која студира. Имао сам обећања од премијере Елмедина Конаковића да ћу опет радити у комисији, али се то није десило. Иако имам све категорије и лиценце, обећање није испуњено - каже Ахметовић који је после сусрета са капитеном модрих добио надимак Бобан.

Рефик Ахметовић каже да не прати претерано фудбал, нити иде на мечеве домаћих лига.

- Не идем на фудбалске утакмице, тамо човек само може да добије по глави. Ту су неке групе назовинавијача, али су они само инструменти неких људи на високим положајима - каже Ахметовић.

Звономир Бобан: Био сам идеалиста и бунтовник

Капитен Динама, понављајући своју верзију инцидента, и даље верује да је учинио велику ствар.

- И други млади идеалисти слично су радили. Био сам изиритиран. Полиција је тукла наше навијаче, а „делије“, који су буквално рушиле стадион, нису дирали. Видео сам како полицајац туче једног дечака и урадио сам то што сам урадио. Нисам ја никакав јунак, јунаци су ишли у рат. Ја и слични мени били смо бунтовници.

Горан Јурић: Све је било добро изрежирано

- На загревању се маса тукла. Страх се појавио кад нас је полиција у свлачионицама бранила од помахнитале руље. Тек тада нам је прорадила свест о томе да су нам животи у опасности. Уверен сам да је све било добро изрежирано с неких виших инстанци, нарочито део када Бобан удара полицајца.