Видео: Данас је ''почео рат'' у бившој СФРЈ!

Неки ће вечно говорити да је прекинута утакмица у Загребу, између Динама и Црвене звезде, услед огромних инцидената на трибинама и на терену, била непосредни повод за крвави рат којим је распарчана бивша Југославија. Неки ће, међутим, разумније говорити да је рат почео из сасвим другачијих разлога, а да су нереди били само одраз тадашње ситуације у друштву, набијене набујалим емоцијама, оркестрираним или не. Али, једно је сигурно. Тај 13. мај, 1990. године ће се памтити. Данас је тачно 25 година од њега.

Фудбал 13.05.2015 | 17:20

Максимир. Једна од градских четврти хрватске престонице, у којој је истоимена парк-шума, по којој је и остатак тог краја добио име. А ту је и стадион Максимир, место на коме наступају загребачки "модри". Исто оно место на коме је 13.05.1990. исписана историја.

Тај дерби између Динама и Звезде никада није ни одигран. Требало је да се игра на, гле апсурда, Дан безбедности. Али, безбедности није било. Туча хрватских и српских навијача, па онда и интервнција милиције, довели су до тога да се атмосфера у држави доведе до усијања. Мада, и није била далеко од тога.

Било је на трибинама свега и свачега. И песама које се раније нису певале, и чупања столица, и крвавих туча. Није било мирније ни на терену, када су домаћи Бед блу бојси провалили ограду, за коју се потом дуго причало да је, ноћ пре 13. маја, преливина киселином, како би се "планирани инциденти" и догодили. Било је ту и једног до тада незабележеног насртаја, када је звезда тадашњег југословенског, потом хрватског фудбала, Звонимир Бобан, ударио једног полицајца. Многи Хрвати су то величали као "одговор на великосрпску агресију", не схватајући баш да је Бобан ударио Рефика Ахметовића, из Босне. Срби су махом сматрали да је "Туђман све то организовао, како би државу распарчао уз крвави пир".

Четврт века је од тада прошло, и... код нас ово сад и није нека нарочито важна тема. РТС ће вечерас после Дневника преносити Лигу шампиона на свом првом програму, а на другом емисију "У свету". Код Хрвата је, међутим, мало другачије. Они у осам, у ударном термину, имају посебну емисију, документарни филм "Недеља, 13.". Из тог документарца следе неке реченице, које су приредиле колеге из "Вечерњег листа".

"Пет година снимао сам документарац, а нисам га могао завршити без изјава Делија. Јер једнострана прича не би имала смисла. Први пут о том дану говорили су припадници Делија Зоран Тимић "Тима" и Саша Ашћерић "Астерикс". Уз њих о том дану говори још 30-ак Саговорника, од Бојса Тонија Чалушића, Хасана, Мацка, Зује, тадашњег тренера Динама Јосипа Кужеа, укључујући милицајца којег је ударио Звоне Бобан", каже аутор Игор Граховац.

Прича ће се кретати хронолошки, од тренутка кад су Звездине "делије" дошле у Загреб.

"Допутовали смо у ноћи на недељу. Воз смо зауставили код Цибониног торња те ишли пешке кроз град, како бисмо осталима који су долазили јавили каква је ситуација у граду", говори у документарцу тада чувени члан "делија" Саша Ашћерић "Астерикс", а БББ Зујо објашњава:

"Већ у осам ујутро почеле су туче око Максимирске шуме. Делија је тада било око 200, а нас тридесетак".

Како истичу наше колеге из Хрватске, које су имале увид у овај документарни филм, посебно је занимљиво да актери филма, навијачи из Загреба и Београда, али и тадашњи припадници милиције и Службе државне сигурности редом кажу да крвави сукоб у Максимиру није био планиран, већ спонтан.

Био је то, рекосмо, "Дан безбедности".

"Колико је тога дана било безбедно, у филму говоре и човек који је четири пута убоден ножем и изгубио је две литре крви, те БББ који је упуцан", пише Вечерњи.

"У Загребу смо први пут певали четничке песме, али и први пут песме против Слободана Милошевића, за шта се у оно вријеме завршавало у затвору", истиче у филму Зоран Тимић "Тима", један од вођа "делија", које су у Максимир су дошле с транспарентом "Делије Книн", а потом су скинули с јужне трибине и хрватску заставу те је запалили.

Рефик Ахметовић, босански милицајац којег је Звоне Бобан напао, у документарцу тврди:

"Да ме је Бобан и трећи пут ударио, извадио бих пиштољ и пуцао", казао је Ахметовић, полицајац који је касније добио надимак Бобан. Они који су у том тренутку били на максимирском игралишту наводе како су чули милицајце да вичу "Пуцај му у леђа!".

Филм ће се приказивати у два дела, први овог, 13. маја, а наставак следеће седмице. Како истиче ауторг Игор Храговац, у изради су учествовали Б продукција, Ал џазира, ХРТ и наш РТС.

Занимљиво.

Причу о једном распаду, 25 година касније, као да смо правили заједно.

Неко ће рећи "шта нам је онда оно требало?".
Неко и неће.

Али, сећање на Максимир остаје. Можда највише као опомена.