Дејо: Жалим за тим што су мојој генерацији украли три године!

Не жалим за оним што сам изгубио на терену, већ за оним што нисам ни могао да освојим, јер смо били кажњени када је моја генерација била на врхунцу, каже у разговору за „Блиц“ легендарни фудбалер, сада председник ФС Црне Горе.

Фудбал 01.05.2015 | 23:45

Дводневно дружење са Дејаном Савићевићем у Барселони, у којој је боравио да би видео меч Барсе и Пари Сен Жермена, није могло проћи без разговора за „Блиц“.

Иако, како каже, не воли много да прича за новине, у име пријатељства које траје више од четврт века није могао да одбије „Блиц“. Подсетили смо се многих утакмица које смо доживљавали заједно, он на терену, ја у новинарској ложи или као портпарол репрезентације на Мундијалу у Италији 1990. Почесмо баш од тог светског првенства на којем је ондашња Југославија била надомак полуфинала, испала је од Аргентине са пенала, а могла је да је добије и са десет играча:

- Ни данас ми није јасно како сам промашио ону шансу... Пре него што сам шутнуо, видео сам је у мрежи, али биће да је мало незгодно одскочила и тај неправилни одскок утицао је да је не захватим како треба. Отишла је високо уместо под пречку. Штета, играли смо 60 минута са човеком мање, а били смо бољи.

Да ли ти је то најтужнији тренутак у каријери?
- Па и није... Порази су, као и победе, део спорта. Много више жалим за оним што нисам освојио зато што нисам могао ни да играм...

На пример ?
- Лигу шампиона са Миланом против Ајакса 1995. Био сам у животној форми, али сам се повредио уочи финала и нисам могао да играм. Или пропуштено Светско првенство 1994. и Европско 1996. Имали смо страшну генерацију, 14-15 врхунских играча и четворицу-петорицу веома солидних. Били смо на врхунцу каријера у великим иностраним клубовима, али није нам било дозвољено да играмо... Украли су нам три године. За тим највише жалим. Од пораза на терену највише ме боли онај са Звездом од Манчестер јунајтеда у Суперкупу Европе. Разбили смо их на „Олд Трафорду“, а изгубили 1:0 јер смо промашили грдне шансе...

Ипак, генерација се појавила на СП у Француској 1998...
- Али зенит је код већине од нас био прошлост. Нисмо били лоши, али две или четири године раније били смо јачи.

Највеће радости каријере?
- Без сумње две титуле првака Европе, са Звездом и Миланом, као и Интерконтинентални куп са Звездом у Токију.

Како данас видиш селекције бивше Југославије?
- Хрвати имају јако добру генерацију која траје, имају и континуитет у раду. Играчи су им у водећим европским клубовима. Имају и добар скаутинг у дијаспори, стално налазе неке добре играче хрватског порекла. Колико Срба или Црногораца имаш сада у Примери? А колико их је некада било? Нама је база јако сужена, зато користимо могућност да узмемо неке српске играче, на основу рођења у заједничкој држави, ако они хоће да играју за нас.

Колико пратиш српски фудбал?
- Пратим, наравно да пратим. Мислим да је била грешка са Диком Адвокатом, ја никада не бих довео странца за селектора ма какав му био педигре...

Па Црна Гора је имала селектора странца, Златка Крањчара...
- Кад кажем странац, мислим на некога ко није са наших простора, ко не познаје менталитет, језик, обичаје, играче... Крањчар је у том смислу наш колико је и Славиша Јокановић коме сам својевремено нудио место селектора, али путеви нам се нису укрстили. Видим да добро гура са Вотфордом, желим му пуно успеха.

Какав је твој став поводом евентуалне регионалне лиге?
- Компликовано питање, са много непознаница. Питање је какав би спортски значај имала та лига, да ли би имала проходност у европске купове... Није занемарљив ни економски моменат, мали клубови, чак и кад испадају у првим колима квалификација за Лигу шампиона и Куп Европе, зарађују неке паре које им много значе. Не сумњам да би квалитет фудбала био бољи него у садашњим националним лигама, али треба видети да ли то може да компензује одсуство спортских и економских мотива. И да не говорим о опасностима од навијачких лудих глава каквих и те како има...

Кад смо код лудих глава, меч Црна Гора - Русија...
- Основно је неадекватни стадион. Било је питање времена. Шта вреди што је спикер у полувремену 13 пута молио да се не баца ништа. Потом и тај наш менталитет, па несрећа да бачена бакља погоди руског голмана баш у врат...

На челу ФС Црне Горе си од 2001. Шта је циљ, жеља?
- Стабилизовали смо Савез на организационом и финансијском плану, на спортском нам недостаје пласман на светско или европско првенство. Били смо близу, играли бараж, али нисмо прошли... Биће још прилика - рекао Савићевић.

Дејан Савићевић је у Барселони био гост УЕФА, али није била реч о неком састанку, већ о премији коју је зарадио као добар прогнозер.
- На једном састанку УЕФА у Дубровнику пред старт Лиге шампиона дали су нам „тикет“ са 16 парова да погађамо резултате. Осам утакмица било је у уторак, осам у среду. После првог дана отишао сам кући, али су ме у четвртак звали из УЕФА и рекли да сам имао 14 од 16 погодака и да сам победио. Награда је била утакмица Лиге шампиона по избору - објаснио је Савићевић.

Пратиш ли друге спортове?
- Пратим, али не држи ме место... Радије читам нешто. У кошарци гледам три последња минута, у тенису ме некад Ђоковић превари да одгледам последњи сет.