Анализа: И шта сад чека Јокана...?!

...и колико трају менаџери који обезбеде Премијер лигу? Да ли ће као Брус или Кин? Само тројица тренера у последњој деценији су успела да презму екипу после почетка сезоне и изборе Премијер лигу. У претходних 30 случајева, 14 пута се десило да менаџер који одведе екипу у елиту добије отказ у наредној сезони, а најчешће у клубовима који су улазили као прваци!

Фудбал 30.04.2015 | 00:30

Пласманом у Премијер лигу са Вотфордом, наш стручњак Славиша Јокановић је исписао странице клупске историје, оставио највећи успех у каријери и учинио Србију поносном што ће коначно имати тренера у најквалитетнијем енглеском клупском такмичењу.

Као што је и сам истакао, свестан је колико тежи задатак га очекује у Премијер лиги и колико је то теже такмичење од Чемпионшипа. Уосталом, резултати Лестера, Барнлија и Квинс Парк Ренџерса показују колико се из године у годину повећава разлика између Премијер лиге и Чемпионшипа и колико је друголигашима теже да се уклопе у елиту.

Јокановић је доведен да избори Премијер лигу што је и урадио. Сада су на потезу клупски челници који ће без обзиру на јачину актуелног играчког кадра морати да доведе појачања Србину како Вотфорд не би “плесао само једно лето”.

Србин је постао тек трећи менаџер ван Острва који је успео да се кроз Чемпионшип избори за пласман у елитни ранг. Пре њега је то пошло за руком само Жану Тигани са Фуламом 2001. године и Роберту ди Матеу пре пет година са Вест Бромом. Такође, постао је и тек трећи менаџер у последњих десет година који је екипу преузео после почетка сезоне и пласирао се са њом међу премијерлигаше. Такав подвиг у претходној деценији су направили само Ијан Холовеј са Кристал Паласом претпрошле сезоне и Рој Кин 2007. године.

Јокановић је у Србији за неколико месеци добио армију навијача, а Вотфорд је постао екипа за коју се навија без обзира на навијачку опредељност на домаћој сцени. Многи их симпатишу као некада Сакраменто Кингсе, што је пре свега заслуга .

И сви постављају питање: Колико ће наш Јокан издржати међу премијерлигашким аждајама?

Леп сценарио би био када би се Јокановићева каријера развијала као каријера Брендана Роџерса који је самостални рад почео управо у Вотфорду. Менаџерима који уђу у Премијер лигу није лако да се изборе са жестоком конкуренцијом и притиском. Поготово ако су дебитанти.

Гледајући статситику у претходних 10 година и 30 случајева промоција из Чемпионшипа у елиту, чак 14 од 30 менаџера су добили отказ у току сезоне у Премијер лиги. Међу њима су и Холовеј и Кин који су кренули као Јокановић. Такође, најмање стрпљења имају газде клубова који као прваци Чемпионшипа изборе пласман међу премијерлигаше. Од 10 последњих тренера освајача Чемпионшипа, чак шесторица су добили отказе током следеће сезоне у Премијер лиги. У последњих пет година, чак четворица. А можда и петорица ако Најџел Пирсон не издржи сезону до краја на клупи Лестера.

Јокановићева предност је то што има играчко искуство у Премијер лиги. А разлика би могла да буде и чињеница да ради у клубу потпуно атипичном за острвски стил рада и размишљања. Фамилија Поцо која газдује клубом увек иде корак унапред и има дугорочне циљеве. Иако су пре Јокановића у сезони променили тројицу менаџера нису типичне газде које мењају тренера као чарапе. У Удинезеу су имали континуитет поверења у тренере. Дешавало се у неким периодима да мењају када не би ишло, али када би пронашли правог тренера, веровали би у њега попут случајева са Закеронијем, Спалетијем, Гвидолином или сада Страмачонијем којем верују иако не бележи добре резултате.

Италијани су погодили са Јокановићем, а с обзиром да је реч о људима који пре свега гледају фудбал као бизнис реално је за очекивати да неће тражити “хлеба преко погаче” и коцкати се са неким скупим и непровереним опцијама.

Често бахати премијерлигаши би од Вотфорда и Јокановића могли у наредној сезони да науче неке ствари јер клуб са Викариџ Роуда у Премијер лигу доноси неку нову димензију и различит систем рада иза којег нужно не стоји гомила уложеног новца. Чувена Удинезеова скаутинг мрежа би требало да одради велики посао и за “млађег брата” са Острва, а уколико Јокановић без сумантог трошења великог новца на појачања избори опстанак у дебитантској сезони у енглеској елити можемо да га замислимо како иде стопама Брендана Роџерса… Макар!

СВИ МЕНАЏЕРИ КОЈИ СУ ИЗБОРИЛИ ПЛАСМАН У ПРЕМИЈЕР ЛИГУ У ПРЕТХОДНИХ 10 ГОДИНА

2014
Лестер: Најџел Пирсон (новембар 2011. - )
Барнли: Шон Дајч (октобар 2012 - )
КПР: Хари Реднап (новембар 2012 - фебруар 2015)

2013
Кардиф: Малки Мекеј (јун 2011 - децембар 2013)
Хал: Стив Брус (јун 2012 - )
Кристал Палас: Ијан Холовеј (новембар 2012 - октобар 2013)

2012
Рединг: Брајан Мекдермот (децембар 2009 - март 2013)
Саутемптон: Најџел Едкинс (септембар 2010 - јануар 2013)
Вест Хем: Сем Алардајс (јун 2011 - )

2011
КПР: Нил Ворнок (март 2010 - јануар 2012)
Норич: Пол Ламберт (август 2009 - јун 2012)
Свонси: Брендан Роџерс (јул 2010 – јун 2012)

2010
Њукасл: Крис Хјутон (мај 2009. - децембар 2010.)
ВБА: Роберто Ди Матео (јун 2009. - фебруар 2011.)
Блекпул: Ијан Холовеј (мај 2009. - новембар 2012.)

2009
Вулверхемптон: Мик Мекарти (јул 2006 - фебруар 2012)
Бирмингем: Алекс Меклиш (новембар 2007 - јун 2011)
Барнли: Овен Којл (новембар 2007 - јануар 2010)

2008
ВБА: Тони Моубри (октобар 2006 - јун 2009)
Стоук: Тони Пјулис (мај 2006 - мај 2013)
Хал Сити: Фил Браун (децембар 2006 - јун 2010)

2007
Сандерленд: Рој Кин (август 2006 - децембар 2008)
Бирмингем Сити: Стив Брус (децембар 2001 - новембар 2007)
Дерби Каунти: Били Дејвис (јун 2006 - новембар 2007)

2006
Рединг: Стив Копел (октобар 2003 - мај 2009.)
Шефилд Јунајтед: Нил Ворнок (децембар 1999 - мај 2007)
Вотфорд: Ејди Ботројд (март 2005 - новембар 2008)

2005
Сандерленд: Мик Мекарти (март 2003 - март 2006)
Виган: Пол Џуел (јун 2001 - мај 2007)
Вест Хем: Алан Пардју (септембар 2003 - децембар 2006)