Видео: Сјећања - Хенрик Ларсон!

Легенда Селтика и професионалац од главе до пете који је излазио још јачи из свих тешких повреда и за чије године нису марили ни Барселона ни Манчестер јунајтед.

Фудбал 25.04.2015 | 23:20

Био је и остао познат по невероватној лакоћи постизања голова, плажењу приликом прославе истих и чувеном реге фризуром. Касније се све променило осим једног. Дредови су завршили на поду, шишао се на нуларицу, уозбиљио се и више се није плазио, али је остао страх и трепет за противничке голмане. И управо због тога је у позним годинама добијао позив и, на крају, заиграо за великане као што су Барселона и Манчестер јунајтед. Све док га тешке повреде дефинитивно нису сломиле и тело рекло да не може више да се носи са клинцима. Коначно је рекао збогом у 42. години тамо где је све почело…

Хенрик Едвард Ларсон рођен је 20. септембра 1971. у Хелсингборгу. Отац Франсиско Роча са Зеленортских острва и мајка Швеђанка Ева Ларсон тек проходалом Хенкеу су гурнули лопту у руке и редовно пустали видео касете са славним Бразилцем Пелеом како би му јасно ставили до знања да ће фудбал бити његов живот. Њихова упорност и његов вансеријски таленат показало се као добитна комбинација. Ларсон је прошао све категорије локалног клуба Хогаборга и када је са непуних 18 година ушао у сениорски тим морао је да престане да попуњава кућни буџет радећи у фабрици на паковању воћа.

Тадашњи друголигаш Хелсингборг је 1992. запазио невероватног клинца тамне коже довео га у своје редове, где је већ у првој сезони у тандему са Матсом Магнусом постигао 34 голова и одвео клуб у елиту. Скаути Фејенорда нису губили време. Ларсон 1993. долази у Ротердам, међутим, никако није могао да се уклопи. Играо је углавном у финишу мечева, често и на позицији која није његова, али је током четири године сакупио 101 наступ и 26 погодака. Због тога је 1997. године рекао тренеру Арију Хану да жели да напусти клуб, позвао се на клаузулу у уговору да је слободан у случају понуде од 600.000 фунти, тако да је завршио у Селтику. Почетак у шкотском клубу није био баш како се пожелети може пошто је постигао аутогол приликом елиминације из Европе од Тирола из Инсбрука. Онда се разгоропадио, почео је немилице да тресе противничке мреже и нервирао навијаче љутог ривала Глазгов Ренџерса који због њега често нису имали прилике да се радују трофејима. Није ни чудо што су се славили када је у октобру 1999. поломио ногу на два места после дуела са Сержом Бланом из Лиона у Купу УЕФА.

Вратио се јачи него икад. У тандему са Крисом Сатоном 2000. године на 38 утакмица постигао је 35 голова за Селтик, што му је донело Златну копачку Европе. Три године касније гурао је Шкоте до финала Купа УЕФА, али су изгубили од Мурињовог Порта у продужецима (2:3). Утешна награда стигла је из Шведске, где је проглашен за најбољег фудбалера у последњих 50 година.

“Дуго већ познајем Ларсона. Први пут смо се срели 2001. године, када сам дао гол за Манчестер против Селтика. Тада смо разменили дресове, а редовно се чујемо. Заједно смо коментарисали Европско првенство 2012. године. Сваки пут када ме види зове ме ‘магарац’”, рекао је Бојан Ђорђић за МОЗЗАРТ Спорт и одмах даје образложење: “Каже да сам тврдоглав. Идем увек својим путем. Ја одлучујем када хоћу да стамен, а не мој шеф. Сада је тренер Хелсингборгу. Одличан је лик. Добар друг. Велики професионалац и захтева много од себе, а и од других. Један од најпопуларнијих играча свих времена код нас овде, али Златан Ибрахимовић је сада број један по популарности. Њих двојица су за мене најбољи. Златан има поштанску марку у Шведској. Ето колико га воле”.

Током седам година у Селтику Ларсон је освојио четири шампионске титуле, два Лига купа и два Купа Шкотске. Пет од могућих шест пута (годину дана паузирао због лома ноге) прославио се као први стрелац Шкотске. Са 242 погодака на 315 мечева држао је рекорд све до децембра 2009, када га је са трона свргнуо Крис Бојд из Ренџерса.

ТРИ СП И ЕП

Ларсон је играо за Шведску на чак три Светска и Европска првенства, где је чак носио и капитенску траку. Дебитовао је на Мундијалу у Америци 1994. године, где је репрезентација Три круне заузела треће место први пут после Бразила 1958.

Са легитимним наследником Златаном Ибрахимовићем заиграо је у тандем на ЕП у Португалу 2004. године, када је његов гол против Бугарске проглашен за најбољи на турниру. Одиграо је укупно 106 мечева и 37 голова.
“Време је да кажем крај. Осећам да је дошао тај тренутак. Завршио сам са репрезентацијом”, рекао је Ларсон који је на СП у Немачкој 2006. постигао гол на сваком мечу у групној фази и тако постао шести играч у историји овог такмичења коме је то пошло за ногом.

Саиграчи су га враћали из репрезентативне пензије, али по трећи пут дефинитивно је рекао збогом октобра 2009.

Време је било за нову средини и изазове. Барселона - ко би јој могао одолети? Као слободан играч, иако има већ 33 године, стиже у Каталонију и потписује једногодишњи уговор. Доживео је тешку повреду укрштених лигамената и менискуса левог колена. Сакупио је неких 40 мечева и 13 голова, окитио се са две титуле шампиона Шпаније, али и дебело кумовао победи Барса над Арсеналом у финалу Лиге шампиона са 2:1. Швеђанин је ушао са клупе и са две асистенције утишао Тобџије.
“Људи увек причају о Роналдињу, Етоу, Жилију, али ја их данас нисам видео, видео сам само Хенрика Ларсона. Ушао је, променио ток игре и убио је утакмицу. Понекад када причате о Роналдињу и Етоу, морате да споменете играче који праве разлику, а то је свакако Ларсон”, одао је тада признаје Тјери Анри.

Ларсон је многима у Барселони прирасао за срце. Није ни чудо што им је било тешко када је одлазио.
“Када нас је напустио без дилеме изгубили смо великог стрелца, а ја сам изгубио великог пријатеља. Ларсон је био мој идол и било је фантастично играти заједно са њим”, открио је Роналдињо.

Ларсон се 2006. вратио у Хелсингборг, а само годину дана касније због његовог искуства, харизме, убојитости ангажовао га је и Манчестер јунајтед. Током тромесечне позајмице на 13 мечева је постигао три гола. Алекс Фергусон је покушавао на све начине да га задржи на Олд Трафорду, где би за који месец прославио освајање титуле, али узалуд.
“Дао сам обећање породици и клубу да ћу се вратити 12. марта и то хоћу да испуним”, био је доследан Ларсон и поново обукао дрес Хелсингборга који је носио до 2009.

Године су учиниле своје, више није могао да се носи са младићима и решио је да 2013. окачи копачке о клин тамо где је све почело - у Хогаборгу – где је потом сео на клупу и гурнуо у ватру свог сина Џордана Ларсона. Силом прилика или жеље успео је и да заигра са њим у тандему.
“Нисмо много комбиновали, али свакако да сам поносан. Привилегија је заиграти са сином”, рекао је тада Ларсон због кога су представници Селтика долазили авионом у Шведску у намери да га наговоре да седне на њихову клупу, али је он ипак изабрао Хелсинборг.

Један Ларсон је отишао у легенду, а теренима је већ почео да шпарта његов наследник. Седамнаестгодишњи Џордан Ларсон је недавно у стилу свог оца постигао фантастичан гол за Хелсингборг у Купу Шведске против Сиријанске, па су навијачи запевали “бољи је од тате” и измамили осмех Хенрика на клупи...