Прича: Предсједник Порта - како је направио гиганта?!

На данашњи дан пре 33 године у председничку фотељу на стадиону Дас Антас сео је Хорхе Нуно Пинто да Кошта и од просечног клуба направио великана светских размера...

Фудбал 25.04.2015 | 00:00
Прича: Предсједник Порта - како је направио гиганта?!

Навијачи Порта већ три деценије уназад 23. април прослављају као празник. Тог дана, 1982. године, за председника клуба изабран је Хорхе Нуњо Пинто да Кошта! Овај човек данас је у свету фудбала познат као најтрофејнији челник икада са 58 трофеја, а те '82. преузео је клуб коме су сви почели да се подсмевају. Пре и након доласка Пинта да Коште више ништа није било исто...

Довољно је навести само неколико примера: Порто је до 1976. и његовог доласка, прво на место спортског директора, у витринама имао свега пет титула шампиона?! Данас их има 27! До те '76 Порто није имао ниједан значајнији излазак у Европу?! Данас је двоструки првак Старог континента и двоструки освајач клупског првенства света! До његовог доласка Порто је укупно имао 13 трофеја?! Данас их је на Драгау 58!

Пинто да Кошта је човек који је од просечног клуба направио европског и светског великана. Зато немојте да се чудите када на Драгау - а то се веома често дешава - на трибинама уместо слике неке од првих звезда тима, попут Кварежме, Џексона Мартинеза или рецимо Брахимија, видите огроман портрет и транспарент посвећен Пинту да Кошти. Јер то је човек који је заправо створио Порто какав данас знамо и ценимо.

Пинто да Кошта је рођен у Порту децембра 1937. године. Од малих ногу волео је плаво-беле боје. Почео је као дечак са ујаком да долази на ондашњи Дас Антас и бодри свој вољени клуб. Када је напунио 16 година постао је званично члан клуба, а недуго затим запослио се на благајни. Продавао је улазнице. Млађани се Хорхе показао се као способан момак и већ са непуних 20 прешао је на ново радно место - у хокејашку секцију. Две године касније постао је директор свог сектора. Напредујући из године у годину, преко директорског места у 25. у боксерској секцији, Да Коста је почео да се приближива фудбалу. На својих пет минута није морао дуго да чека...

Судбоносне дане описао је у својој аутобиографији под називом "Дуг дан траје 100 година".

"Очекивао сам тог зимског дана да у новинама прочитам како је Албертино, сјајни млади фудбалер из Леиксоеша потписао за нас. Почео сам с усхићењем да читам о трансферима и... Да! Потписао је! Али за Боависту. Тих дана свакодневно сам седео у кафани "Орфеј" са истом групом људи. Били су ту тренер Боависте Хозе Марија Педрото и професор Ернани Гонкалвеш, Хозе Антонио Пинто, мој пријатељ из детињства, затим капетан Валентин Лоуреиро и новинар Нуно Брас. Ту ноћ 28. јануар никада нећу моћи да заборавим. Како је Порто изгубио тако сјајног играча... А претходно вече Алберто је касно напустио Дас Антас и био сам убеђен да је све готово, да је наш играч. Уживао сам. Када је дан сменио ноћ мој пријатељ професор Гонкалвеш ме је на истом месту упитао":

"Дакле, господине Хорхе Нуно? Шта сад кажете?

Сачекао сам неколико секунди, устао са столице и рекао:

"Драги мој професоре, драги моји пријатељи, запамтите шта ћу вам сада рећи: Дуг дан траје 100 година".

Пинто да Кошта није баш на најбољи начин прихватио прозивке да је и градски ривал Боависта сада већи клуб од Порта (Бенфика и Спортинг били су далеко, далеко испред Змајева), па се тог дана заклео да се тако нешто никада неће догодити. Био је јануар 1975. године. У Порту су се спремали избори и Америко Са, тадашњи први човек Порта, позвао је Да Кошту упомоћ. Замолио га је да преузме функцију спортског директора, што је овај оберучке прихватио. Прво што је нови Пинто да Кошта урадио било је довођење искусног Педрота за тренера. Њега су крајем шездесетих најурили из Дас Антаса, није се вратио баш на велика врата, али испоставило се да је први потез новог директора био пун погодак. Порто постаје шампион државе 1978. и 1979, осваја трофеј на који се чекало пуних 19 година, још од када је Педрото био је играч клуба, и тако је у суштини све почело...

Порто ће почетком осамдесетих проживети можда и најтежи период у својој историји. Америко Са је због полтичког конфликта ускратио подршку спортском директору и практично га отерао из клуба (партијска свађа око функције у граду), а када се Педрото умешао у свађу добио је отказ. Заједно са њим отишло је и 14 првотимаца. Уследиле су две тешке године, све док се 1982. на изборима за председника није кандидовао Пинто да Кошта. Био је 23. април и нови председник изабран је огромном већином гласова. Педрото је одмах враћен на место тренера.

Само две године касније, Порто је играо финале Купа шампиона, а 1987. постао је првак Европе, савладавши у мечу за трофеј Бајерн из Минхена са 2:1. Остало је историја...

Коментари / 0

Оставите коментар