Анализа: Нолетов и Рафин поглед ка Паризу и Ролан Гаросу!

Један је супериоран током целог досадашњег дела сезоне, други је још у потрази за својом игром. Један је неколико најважнијих мечева добио захваљујући шампионској ’глави’, други је признао да се мучи са самопоуздањем у кључним тренуцима. Један је феноменалан тенисер на земљаној подлози, али други ипак с разлогом носи титулу Краља Шљаке. Новак Ђоковић – Рафаел Надал, где смо сада, на нешто више од месец дана до почетка Ролан Гароса?

Тенис 24.04.2015 | 00:00

Можете ли да постане први тенисер са више од пет освојених Мастерса у сезони? Можете ли да освојите сезонски Грен Слем? Колико дуго ће трајати ваша серија победа? Обраћате ли пажњу на рекорде које сте поставили?

Када новинари постављају таква питања, то је јасан показатељ да све иде како треба. Новак Ђоковић доминантан је у односу на конкуренцију и ове сезоне је освојио четири најважнија турнира – Аустралијан опен, Индијан Велс, Мајами и Монте Карло.

Новак се и раније сусрео са сличним притиском, 2011. године, а по начину на који је текла његова каријера, закључује се да он учи из претходних искустава и да исте грешке ретко понавља. Зато Ђоковић размишља само о следећем мечу, следећем турниру и изрекао је оно што зна свако ко се икада бавио спортом: “Самопоуздање се тешко стиче, али се лако губи“.

У мору фактора који су допринели Новаковим бриљантним резултатима један се издваја – психичка стабилност. Било је неколико мечева са великим падовима у игри у којима је малтене искључиво на менталну надмоћ савладао ривале – Вавринку и Марија у Мелбурну, Федерера у Индијан Велсу, Марија у Мајамију, Бердиха у Монте Карлу... У мечу са Долгополовом у Мајамију имао је мало и среће, али она је неизбежан чинилац сваког подвига.

Даље, Новак је научио како да конзервира енергију и да игра колико је потребно, што се најбоље видело у прва три меча у Монте Карлу, када се практично није ни ознојио. Такође, успео је да оствари оно по чему је Надал познат кроз каријеру – као да тачно зна против кога себи може да дозволи мало слабију партију, а да ипак победи.

Коначно, што је и најважније за ову причу, победио је Надала у полуфиналу у Монаку са 6:3, 6:3 – то је Новакова најубедљивија победа над Рафаелом на шљаци. Ипак, ко год је гледао меч, зна да је Надал пружио знатно јачи отпор него што то коначни резултат показује, поготово у првом сету.

У разменама са Надалом на шљаци нарочито долази до изражаја Новакова способност креирања оштрих углова, чињеница да и форхендом и бекхендом може да држи лоптицу довољно дубоко и по паралели и по дијагонали, као и то што бекхенд дијагоналом може да се надмеће са Надаловим форхендом и да тако избегава Рафин у континуитету вероватно најбољи ударац – форхенд из бекхенд стране.

Карактерситична форхенд паралела, ’ласо’ или ’банана’ како је Рафа зове, јесте бљештавија и наћи ће се у видео-клиповима са најлепшим потезима, али када се измакне и из бекхенд стране нападне форхендом, тај ударац враћа Надалу контролу ритма игре и добија мечеве.

Рафа се сада више него уобичајено ослањао на одбрану – често је био и ван кадра колико је био далеко од основне линије, а да би савладао Ђоковића, морао би мало да се приближи терену. Степен агресивности код њега је увек више него уобичајено скопчан са нивоом самопоуздања, а јасно је да оно сада није високо.

До турнира у Мајамију гледали смо уобичајен шаблон Надаловог повратка у врх после повреде – слабији почетак, враћање самопоуздања на неком мањем турниру на шљаци, а онда постепено дизање форме. У Индијан Велсу је изгубио од Раонића у мечу у којем је играо врло добро и у којем није имао среће. Очекивао сам га једнако доброг у Мајамију, али пораз од Вердаска прекинуо је утабани пут повратка, ту је Рафа испао из шина – бескрвно, без оштрине, са много грешка из превелике жеље да се одигра добар поен. Ретко ћете чути да неко тим епитетима описује Надалову игру, али управо таква била је у дуелу са Вердаском.

Ни у Кнежевини Надал није блистао, изгубио је по сет од Изнера и Ферера, а можда је баш у окршају са Ђоковићем пружио своју најбољу партију.

Оно што додатно чуди јесу изјаве из табора Надалових – кроз целу Рафину каријеру слушали смо речи којима се умањују очекивања, изјаве толико скромне да су неки и сумњали у њихову искреност, као што су нпр. уверевања да Надал није фаворит на Гаросу и поред шест, седам, осам, девет титула у Паризу. Међутим, сада када је јасно да се Рафа мучи, Тони Надал даје следећу изјаву:

“Верујем, заиста верујем да ако наставимо као до сада, да је Рафаелов ниво довољно висок да освоји Ролан Гарос. Рафаел ће бити довољно спреман да се бори за титулу јер видим на којем нивоу игре. Једино што недостаје јесте да одржи тај ниво дужи период – мислим да дефинитивно може да се бори за Ролан Гарос, тај терен нам прија“.

Када се све наведено узме у обзир, несумњиво да је са садашње тачке гледишта Новак у бољој позицији пред обрачун у Паризу. Међутим, до Ролан Гароса остала су још два велика турнира – Мадрид и Рим, а у тенису је некада један меч, па и један сет довољан да се брод погура у правом смеру.

Уосталом, довољно је погледати шта се догађало у претходне две сезоне – 2013. Ђоковић је такође славио у Монте Карлу у једином окршају на шљаци пред Ролан Гарос, да би прошле године Рафин “пад“ био још упадљивији. Порази у четвртфиналу Монте Карла и Барселоне (Ферер и Алмагро), титула у Мадриду добрим делом захваљујући Нишикоријевој повреди, и пораз од Ђоковића у финалу Рима. И све то био је увод у шта? У Надалово подизање пехара на стадиону “Филип Шатрије“ по девети пут у каријери.

Пре две године већ се догодило да се Новак и Рафаел у Паризу састану пре финала, а постоји могућност да се то и сада деси – Шпанац је четврти на АТП листи, а за врат му дишу Нишикори и Раонић, па би у неком сплету околности могли да гледамо чак и четвртфинале Новак – Рафа. Али за те калкулације још има времена...

На крају све стаје у једну реченицу – Ђоковић игра маестрално, самопоуздање му је огромно, али Надал се никада не сме отписати. Чека нас паклених месец и по дана у којима можемо само да уживамо.

Ђоковић – Надал на шљаци (5-14):
2006 Ролан Гарос четвртфинале, Надал 6:4, 6:4, предаја
2007 Рим четвртфинале, Надал 6:2, 6:3
2007 Ролан Гарос полуфинале, Надал 7:5, 6:4, 6:2
2008 Хамбург полуфинале, Надал 7:5, 2:6, 6:2
2008 Ролан Гарос полуфинале, Надал 6:4, 6:2, 7:6 (7-3)
2009 Дејвис куп, Надал 6:4, 6:4, 6:1
2009 Монте Карло финале, Надал 6:3, 2:6, 6:1
2009 Рим финале, Надал 7:6 (7-2), 6:2
2009 Мадрид полуфинале, Надал 3:6, 7:6 (7-5), 7:6 (11-9)
2011 Мадрид финале, Ђоковић 7:5, 6:4
2011 Рим финале, Ђоковић 6:4, 6:4
2012 Монте Карло финале, Надал 6:3, 6:1
2012 Рим финале, Надал 7:5, 6:3
2012 Ролан Гарос финале, Надал 6:4, 6:3, 2:6, 7:5
2013 Монте Карло финале, Ђоковић 6:2, 7:6 (7-2)
2013 Ролан Гарос полуфинале, Надал 6:4, 3:6, 6:1, 6:7 (3-7), 9:7
2014 Рим финале, Ђоковић 4:6, 6:3, 6:3
2014 Ролан Гарос финале, Надал 3:6, 7:5, 6:2, 6:4
2015 Монте Карло полуфинале, Ђоковић 6:3, 6:3