Хајка СИПЕ на Србе у Котор Варошу

Агенција за истраге и заштиту БиХ /Сипа/, по налогу Тужилаштва БиХ, већ неколико мјесеци води истрагу у вези са ратним дешавањима у Котор Варошу и сачинила је два списка на којима се налази око 200 имена, пише "Прес Република Српска".

Босна и Херцеговина 22.04.2015 | 11:20
Хајка СИПЕ на Србе у Котор Варошу

На мети истраге су чланови војног и политичког руководства ове општине из тог периода, али и велики број појединаца који нису били ни на каквим функцијама током ратних дешавања, па чак и лица која током рата нису била, не само у Котор Варошу, већ уопште у БиХ, наводи се у тексту.

Лист наводи да је Сипа сачинила два списка на којима се налази скоро 200 имена и од Полицијске станице Котор Варош затражила да им достави документацију из војне евиденције за све људе са списка.

"Никоме у Котор Варошу није јасно на основу чега су сачињени фамози спискови који су узбуркали јавност у цијелој општини, јер се на њима налазе и мртви, као и особе које су се одселиле из Котор Вароша неколико деценија прије почетка рата", наводи лист.

На списковима Сипе налази се по неколико људи са истим именом и презименом из чега се, како пише лист, кристално јасно види да су спискови прављени насумично и с циљем да се људи узнемире и узбурка ситуација у овој општини.

Извор: Пресс.рс

Коментари / 10

Оставите коментар
Name

СНСД

22.04.2015 09:39

Све с разлогом. Ко је крив нека одговора.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Илија Блажевић

22.04.2015 10:15

Људи,почињени су страшни злочини.......ко год је крив има да одговара па кад би се радили и о брату,оцу......

ОДГОВОРИТЕ
Name

марко

22.04.2015 10:22

Ма треба им се супроставити,докле висе само Србе да хапсе,ста је висе са толиким злоцинима у Сарајево,Подрињу, Посавини,ста је са Дудаковицем!!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Правда

22.04.2015 10:29

Злочин треба осудјивати а не велицати а злочинце казнити како долукује а не у звијезде закивати.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Зоран

22.04.2015 10:42

Само си пропустио да кажеш онако како мислиш а мислис да треба процесуирати и казнити само Србе а остале као и досада вук појео магарца.

Name

ЖИКА Ж

22.04.2015 10:38

НАЈВЕЋИ ЗЛОЧИН ЈЕ БИО ПОЧЕТИ РАТ! СРБИ НИСУ НИКАД ПОЧИЊАЛИ РАТОВЕ!СРБИН СЕ ОДБРАНИО ОД ТРИ ЦАРЕВИНЕ:ТУРСКЕ, АУСТРОУГАРСКЕ И ХИТЛЕРОВСКЕ А ОДБРАНИЋЕ СЕ И ОД ЕУРОПСКЕ УНИЈЕ (УТОПИЈЕ)!

ОДГОВОРИТЕ
Name

007

22.04.2015 13:43

Волио бих да се сазна шта је минимум Нациналног интереса Српске.То нико није рекао од 1997 год,а сваке године је горе и горе.

ОДГОВОРИТЕ
Name

АНТИФАШИСТА

22.04.2015 18:57

РАТНИ ЗЛОЧИНИ У ЛИВНУ: Строго диригирана истрага Да ли су, осим Зденка Андабака, Муамира Јашаревића и Сеада Велагића, под истрагом Тужитељства БиХ и хрватски генерал Анте Готовина и главни тајник ХДЗ-а Хрватске Милијан Бркић звани Васо?! Вишегодишња истрага Тужитељства БиХ о ратним злочинима на подручју Ливна завршена је, како се и дало претпоставити, подизањем оптужнице против тројице припадника Војне полиције ХВО-а на које је, у коначници, пао сав терет кривње за убојства, затварање и физичко злостављање Бошњака и Срба. Прва је оптужница подигнута у децембру прошле године, против заповједника Војне полиције ХВО-а Зденка Андабака, због ратног злочина над бошњачким цивилима у ливањском селу Грборези, 21. јула 1993. Андабак је ухапшен у октобру 2014., заједно с другоосумњиченим Зораном Врдољаком, због сумње да су убили два ненаоружана цивила. У наставку је истраге, међутим, Тужитељство БиХ одустало од процесуирања Врдољака, иако је један од свједока инспекторима Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) дао исказ како је јасно видио када је тај војни полицајац убио његовог сусједа Бошњака, док очевидаца наводних Андабакових злочина није било. Но, ако се поткрај прошле године још и могло рачунати да ће државна тужитељица Лејла Коњић свој посао привести крају и прецизно утврдити који су цивилни, војни и полицијски дужносници у Ливну одговорни за злочине над њиховим суграђанима српске и бошњачке националности, друга по реду оптужница, која је подигнута прије двадесетак дана, и дефинитивно је потврдила да у том предмету, напросто, нешто не штима. Судећи према наводима из оптужнице која, истина, још није потврђена на Суду БиХ, за протуправно затварање преко 300 српских цивила и ликвидацију 16 заробљеника, бит ће окривљена тек тројица војних полицајаца ХВО-а; заповједник Зденко Андабак и двојица Бошњака - његови помоћници Муамир Јашаревић звани Бабо и Сеад Велагић. Тројица су војних полицајаца оптужени да су у оквиру удруженог злочиначког подухвата (?), у раздобљу од априла до аугуста 1992. судјеловали и помагали у незаконитом затварању српских цивила у просторијама Основне школе Иван Горан Ковачић, њиховом мучењу, премлаћивању и убојствима. „Тачно неутврђеног датума у септембру '92. из посебних просторија за заточенике у Основној школи осумњичени Зденко Андабак, Муамир Јашаревић и још неколико војних полицајаца су извели 13 цивила српске националности, укључујући 12 лица званих Ћелавци, који су имали гори третман од осталих затвореника, а то су били грађевински радници депортовани из Републике Хрватске. Њих тринаест су одвезли у непознатом правцу, након чега су сви ликвидирани, а потом бачени у јаму у селу Застиње, одакле су ексхумирани у септембру 1999. године“, најтежа је точка оптужнице која Андабака, Јашаревића и Велагића терети за казнено дјело злочина против човјечности. Када су остале инкриминације посриједи, тужитељица је Коњић углавном описивала нехумани третман и злостављање српских затвореника, без прецизног навођења идентитета војних полицајаца који су жртве малтретирали. Знаковито је, такођер, да је у десетак точака оптужнице тужитељица написала да су физички напади на заробљенике извршени „неутврђеног датума“, док су бранитељи тројице оптуженика већ приложили документацију која потврђује да су у јулу и аугусту 1992., када су наводно мучили српске цивиле у Ливну, били на посве другим локацијама. Војну полицију ХВО-а у Ливну формирали су припадници специјалне полицијске постројбе МУП-а Хрватске Алфа, који су у тај крај стигли почетком априла 1992., након што је Војска Републике Српске заузела Купрес. Према званичној војној евиденцији, тада су из Загреба дошли Зденко Андабак, Жељко Михаљевић, Муамир Јашаревић, Фрањо Перковић, Дражен Пезер и Милијан Бркић звани Васо, садашњи главни тајник ХДЗ-а Хрватске, а њихов је први заповједник био Бранко Милоложа. Но, већ почетком маја, када је заповједник Ливањске бригаде ХВО-а постаоАнте Готовина, једна од његових првих одлука било је постављење Зденка Андабака на дужност заповједника сатније (чете) Војне полиције у Ливну, на којој је замијенио Милана Јуранића (садашњег директора полиције МУП-а Херцегбосанске жупаније). Остали специјалци из Алфи постају Андабакови помоћници за обуку војних полицајаца, будући да су сви већ имали борбених искустава из рата у Хрватској. Зденко Андабак је за заповједника сатније именован 12. маја, да би двадесетак дана касније, по налогу начелника Управе Војне полиције ХВО-а Валентина Ћорића, био упућен у Бугојно, гдје је остао до 29. јуна. Док је Зденко Андабак у Бугојну помагао око устроја Војне полиције, Милијан Бркић је у Ливну био дозаповједник сатније. Документи из војне архиве, такођер, потврђују да су Андабак и његови полицајци, по завршетку посла у Бугојну, распоређени у Столац, одмах након што су постројбе ХВО-а преузеле контролу над тим херцеговачким градићем. Иако је Зденко Андабак 15. јула '92. унапријеђен у помоћника начелника Управе ВП ХВО-а за Оперативну групу Сјеверозападна Херцеговина са сједиштем у Томиславграду, специјалци из Загреба су готово цијело љето провели на терену - били су у Јабланици, Широком Бријегу, Грудама, Бугојну... Поред ратног распореда тадашњег заповједника Војне полиције ХВО-а из Ливна и његових помоћника, сачувана је и документација према којој је у војно-истражном затвору у Основној школи Иван Горан Ковачић било затворено око 60 Срба, док је стотињак њихових сународњака заточено у гаражи МУП-а. Прије годину дана смо, подсјетимо, објавили да је заповједник војног затвора биоМухамед Ибрахимовић, самозатајни предратни официр КОС-а, родом из околице Зворника, који је БиХ напустио 1993., у јеку хрватско-бошњачког рата. Ибрахимовић је, опет, одговарао крим-служби Управе Војне полиције ХВО-а и војној служби сигурности коју је водио Бранко Антуновић (тренутачно један од озбиљнијих кандидата за будућег директораЕлектропривреде Хрватске заједнице Херцег-Босне). Додајмо томе како су сви претреси кућа и станова, одузимање имовине, привођење и хапшење ливањских Срба вршени по наређењима Кризног стожера и заповједништва Ливањске бригаде ХВО-а о чему, такођер, постоји прецизна евиденција, која је тужитељици Лејли Коњић, како стоје ствари, „промакла“. Војна је полиција, поред тога, против 60-так Срба, код којих је пронађено наоружање и војна опрема, подигла казнене пријаве тадашњем Војном тужитељству на чијем је челу био Горан Брадарић, које су архивиране у Жупанијском Суду и Тужитељству у Ливну. Но, проблем је што су у финишу истраге војни полицајци оптужени и за хапшења и злостављања српских затвореника који уопће нису били у њиховој „надлежности“, него Полицијске управе и Полицијске станице Ливно. Ако је Хрватско вијеће обране у прољеће и љето прве године рата, како тврди Тужитељство БиХ, водило широки и систематични напад против српских становника на ширем подручју Ливна, онда је тужитељица Лејла Коњић, прије него што је подигла оптужницу против тројице војних полицајаца, морала оптужити најмање десет вишерангираних дужносника, без чијег налога ниједна војна акција није могла бити изведена. Подсјетимо да је први заповједник Ливањске бригаде ХВО-а био Сретен Бего, којег је у мају '92. замијенио хрватски генерал Анте Готовина. Након што се Готовина у септембру 1992. вратио у Хрватску, на његово је мјесто постављен Станко Вргоч, који је Ливањском бригадом командовао до '94. године. У вријеме на које се оптужница односи, на челу Кризног стожера за обрану Ливна били су Стипе Бараћ и Мирко Михаљевић (све сами угледни ХДЗ-овци), док су истодобно Опћинским вијећем руководиле њихове страначке колеге Мирко Баковић, Мате Фрањичевић (новоизабрани доминистар вањске трговине и економских односа БиХ), Иле Крезо и Анте Омазић. (Интегрални текст можете прочитати у новом броју Слободне Босне, који је у продаји од четвртка, 15. априла.)

ОДГОВОРИТЕ
Name

пипи инзаги

23.04.2015 05:08

Ко се финансирао од новца Стеве ин сер од цигарета преко прелаза Стрмица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

тото

23.04.2015 08:35

Питајте И провјерите у тузиластву БиХ ко је И колико новца узео И добио да кривицну пријаву за организивани криминал И сверц дрзи у латици пуних пет година.Подсјетицемо да је Сипа доставила тузиластву БиХ извјестајг Јос 2010 године у слуцају кријумцарења цигагрета иЗ БиХ за Хрватску?

ОДГОВОРИТЕ