Српска притиснута још јачом дефлацијом

РС је већ другу годину заредом завршила са дефлацијом, односно падом цијена, који представља кључни макроекономски ризик, показала је најновија анализа Удружења економиста РС - СWОТ.

Република Српска 18.04.2015 | 08:19

Наиме, дефлација је прошле године у РС износила 1,2 одсто и била је нешто виша него годину дана раније, а економисти наводе да дефлација у РС ипак не треба да изазива макроекономску забринутост као у еврозони.

Економисти овог удружења закључили су да су одсуство значајнијег раста плата у приватном сектору, као и стагнација доходака који се финансирају из јавних извора, удружени с наглашеним дефлаторним трендовима у еврозони, исходили да РС другу годину заредом заврши са дефлацијом.

Тако расположиви подаци показују да је највећи пад цијена у години за нама, посматрано по групама производа, забиљежен код путних аранжмана (-14,8 одсто), обуће (-10,2 одсто), одјеће (-5,6 одсто), те хране и безалкохолних пића (-2,6 одсто).

Са друге стране, раст цијена је и у прошлој години настављен код акцизних производа, алкохолних пића и дувана (6,3 одсто), а по стопи раста цијена треба издвојити и раст цијена телефонских и телефакс услуга (четири одсто), као и услуга обухваћених под категоријом комуникације (3,9 одсто).

Објашњавајући прошлогодишња дешавања, економисти СWОТ-а истичу да су цјеновна кретања у 2014. години била опредијељена двојаким факторима. Тако кажу да је шок на страни понуде изазван катастрофалним мајским поплавама носио у себи висок инфлаторни потенцијал.

"Међутим, чињеница да су усљед крајње незавидне позиције у којој су се нашли пољопривредни произвођачи цијене примарних пољопривредних производа пале, отупиле су оштрицу цјеновног шока који се могао десити. То је умјесто инфлаторне спирале касније детерминисало цјеновну стабилизацију и код финалних производа у чијој производњи су се користиле примарне пољопривредне сировине", истичу економисти СWОТ-а, у њиховом новом издању "Неwслеттера".

Према њиховим ријечима, накнадни шок је требало да буде узрокован несташицом производа, што је премошћено увозом по повољним цијенама. На тај начин су ова два догађаја имала улогу апсорбера, који су неутралисали потенцијални инфлаторни удар.

Како су истакли, другу групу фактора за овакво стање чине макроекономске околности и кретања. И док се Европа хвата у коштац са дефлацијом као кључним макроекономским ризиком, кроз примјену широког спектра неконвенционалних мјера монетарне политике, убризгавајући џиновски пакет од 1,1 билион евра, економисти овог удружења у својој анализи истичу да дефлација у РС не треба да изазива такву врсту макроекономске забринутости.

За разлику од Европе, која на овај начин покушава подстаћи тражњу, они кажу да у РС тражња очигледно није проблем, а да је за то најувјерљивија потврда хронични спољнотрговински дефицит.

"Наш проблем није недостајућа тражња, већ недостајућа производња. Досадашња искуства нас уче да раст тражње није вукао за собом раст домаће производње. У том смислу постаје јасно да је домаћа производња, с оваквом структуром, нееластична на стимулансе било монетарног било фискалног карактера", сматрају у овом удружењу и додају да је срж проблема у неконкурентности, дакле на страни понуде, а не на страни тражње.

Из тих разлога, сматрају да дефлација у оваквој макроекономској констелацији има улогу амортизера еродирајућег дејства пада расположивог дохотка на животни стандард грађана.

Извор: Независне