Видео - Сјећања: Иван де ла Пења...

У Барселони су га сматрали првим наследником Ђозепа Гвардиоле, али он је био заправо Ћави пре Ћавија. Легендарни Барсин ас и један од најбољих везних играча у протеклој деценији постигао је све оно што се предвиђало да ће учинити управо Де ла Пења.

Када говорите о каријери Ивана де ла Пење не можете да останете равнодшни, али некако имате осећај да вам увек нешто недостаје, нешто што би ставило тачку на тај блистави фудбалски дар, али су повреде учиниле своје… У Барселони су га сматрали првим наследником Ђозепа Гвардиоле, али он је био заправо Ћави пре Ћавија. Легендарни Барсин ас и један од најбољих везних играча у протеклој деценији постигао је све оно што се предвиђало да ће учинити управо Де ла Пења.

Иван де ла Пења Лопез рођен је 6. маја 1976. године у Сантандеру. Његов отац, велики љубитељ фудбала, одвео га је у Расинг код чувеног Лауреана Руиза, специјалисту за регрутовање младих талената, који наравно није пропустио да груби дијамант избруси до најфинијих детаља.

Већ када је напунио 14 година јавили су се Реал и Барса. Иако је су га и Мадриђани силно желели у својим редовима, услови које је нудила Ла Масија, пре свега по питању образовања, били су прихватљивији за Иванову породицу, па је одлучено да се млади фудбалер пресели у Барселону.

Већ по доласку у каталонску престоницу било је јасно, његов комплетан развој био је усмерен ка томе да једног дана преузме диригентску палицу првог тима на средини терена. Деби из снова доживео је 3. септембра 1995. године. Ушао је са клупе на гостовању у Ваљадолиду и постигао погодак у победи свог тима од 2:0.

КРОЈФ: ЊЕГОВА ТЕХНИКА? ОСРЕДЊА, ПО МОМ МИШЉЕЊУ...

Највијачи Барселоне су га након тог дебија почели дизати у небеса, а комплетна ситуација око 19-годишњег фудбалера нимало се није свидела тадашњем тренеру и творцу модерне Барсе, Јохану Кројфу.
"Његова техника? Осредња, по мом мишљењу. Ако знате да играте само са једном ногом, то не може бити савршена техника. На пример, наш масер Анхел Мур има 53 године и савршено игра са обе ноге. Код играча са 19 година не могу да прихватим да игра само једном ногом, мора да научи да барата са обе", рекао је Кројф, знајући да у својим редовима има фудбалског генија.

Доласком Бобија Робсона на клупу Барселоне Де ла Пења је поново покушао да пронађе себе, али је то није успео ни тада, баш као ни доласком Луја ван Гала. Уследила је прва неугодна повреда мишића, а онда слаба минутажа, па је стигла понуда римског Лација од 15.000.000 евра, коју Каталонци нису одбили.

Популарни Мали Буда предвиђен је као важан шраф у Лацијевом нападу на "скудето" у сезони 1998/1999, али су поново уследили пехови са повредама, који су касније загорчали каријеру Ивана де ла Пење, од које се опростио у сузама. На терену га није било два месеца, па је сезону завршио са укупно 19 наступа и једним постигнутим голом, после чега је уследила селидба у Марсељ на позајмицу, али тамо иста прича…

Лацио је наредне године одлучио да Де ла Пењу поново пошаље у Барсу. Одлазак Луја ван Гала у значајној мери је утицао на његову одлуку о повратку на Ноу Камп, али тамо лоша игра комплетног тима под вођством Лоренца Сере Ферера, у коју се уклопио и Де ла Пења, а уз све то надовезала се и нова повреда мишића десне ноге.

ЗАУВЕК ЗАХВАЛАН ЕСПАЊОЛУ

После те позајмице за њега више није било места у Лацију, а 2002. године као гром из ведра неба јавио се тренер Еспањола Хуанде Рамос, који је Де ла Пењи понудио да буде део амбициозног пројекта. Упркос малом премишљању. због чињенице да је био првотимац градског ривала Барселоне, тада већ искусни везиста одлучио се на важан корак.
"Веома сам срећан и захвалан Еспањолу што ми је пружио могућност да поново играм. Стижем са ентузијазмом највећим на свету и спреман сам да покажем све што имам у себи. Желим највијачима Еспањола да пружим посебне фудбалске тренутка", рекао је Де ла Пења.

Судбина је хтела да деби у плаво-белом дресу дочека управо против Барселоне на Ноу Кампу, коју је поново предводио Ван Гал. Еспањол је поражен, а Де ла Пења није био на висини задатка. Осетио је нову нелагодност у мишићу, а онда две недеље паузе...

Долазак Хавијера Клементеа на клупу Еспањола имао је пресудну важност у каријери Ивана де ла Пење. Он му је пружио шансу да се поиново докаже, што је овај оберучке искористио, па су убрзо сви почели да уживају у његовој игри. Ипак, убзо су настали проблем око потисивања новог уговора, до чега на крају није дошло. У међувремену Еспањој је без Де ла Пење пао на последњу позицију, Клементеа је заменио Луис Фернандес, а нови стручни стаб је успео да га убеди да се врати у клуб:
"Прошлост је прошлост и боље да не причамо о томе. Не долазим да спасим било кога. Ово морамо да направимо заједно, клуб и и играчи", рекао је тада Де ла Пења.

Повратак се испоставио као пун погодак. Де ла Пења је ускоро заиграо у тандем са Раулом Тамудом, а њих двојица су били подједналко заслужни што је Еспањол остао у Примери. Де ла Пења је са 12 асистенција био доминантан у елитном рангу.

НАЈВЕЋА ПОБЕДА У КАРИЈЕРИ - ОВАЈАЊЕ КУПА КРАЉА

Након тога уследило је неколико феноменалних година са Еспањолом, пето место у сезони 2004/2005, а затим и највећа победа у каријери освајање Купа краља, наредне сезоне, када је у финалу на Сантијаго Бернабеуу демолирана Сарагоса са 4:1.
"У великим клубовима победа је обавеза, а друго место неуспех", поручио је тада Де ла Пења.

Де ла Пења је до тада већ имао два Купа купова са Барселоном и Лацијом, као и шампионску титулу са Барсом, али је трофеј у Купу краља био једини у чијем освајању је истински учествовао. Све то резултирало је и заслуженим дебијем за репрезентацију Шпаније 9. фебруара 2005. године у Квалификацијама за Светско првенство против Сам Марина у Алемерији.

Ту није био крај, Иван је у сезони 2006/2007. пропустио прилику да подигне пехар Купа УЕФА са својим Еспањолом, пошто је у финалу на Хемпден Парку после бољег извођења једанаестераца била успешнија Севиља.

То је можда била и последња велика сезона у каријери Ивана де ла Пење. Повреде су постале толико учестале и нелагодне да су му дефинитивно на крају и завршиле каријеру.

Коначно, у мају 2011. године са сузама у очима објавио да се повлачи из фудбала уз речи да је глава желела другачије, али тело није могло да издржи…