"Гдје год је рат - ту су и борци са Балкана"

Где год постоје сукоби, борци из земаља западног Балкана су у рату иако су то владе њихових држава забраниле, пише “Економист”.

Свијет 17.04.2015 | 09:05

Како се наводи, бројке су мале, али је утицај Балканаца релативно велики на страним бојиштима.

“Православни Срби су се придружили проруским побуњеницима у Украјини, док се католици Хрвати боре на украјинској страни. Поред тога, муслимани Албанци, Бошњаци и муслимани из Санџака отишли су да се боре у Ираку и Сирији”, наводи се у тексту.

Сви они су слали поруке и поздраве једни другима преко интернета. Прошлог месеца два Хрвата су на снимку са Јутјуба поручили њиховим српским “пријатељима” да се надају да ће се ускоро срести.

Како се истиче, за Србе и Хрвате овај рат је реплика њиховог сукоба из 90-их и авантура.

“Срби су недавно у источној Украјини били преокупирани интерним сукобима па су тако Радомира Почучу, некадашњег портпарола у Министарству унутрашњих послова ухапсили други српски борци. Он је понижен сликама на Фејсбуку на којим а се види везан са повезом преко очију док носи мајицу на којој је српска застава и мото ‘Српска част’”, истиче “Економист”.

Осим тога, како се наводи, многи Срби су се прикључили екстремним националистичким групама. Они презиру своју владу, мрзе Европску унију и против су уласка Србије у НАТО. Верују да се боре у хришћанској борби. У томе су слични Хрватима који су се прикључили украјинском Азов батаљону, јединици озлоглашеног по неонацистичким симболима која привлачи волонтере широм Европе.

Како истиче пољски стручњак Кацпер Рекавек, иако добијају велики пажњу релативно је мали број странаца који се боре у Украјини, ако се у то не рачунају Руси.

Према његовим речима, око 300 бораца је учествовало у борбама са обе стране.

“Међутим, Срби су са 100 бораца на страни побуњеника једна од највећих група странаца у источној Украјини. Са друге стране Хрвата има око 25 и они су трећа група странаца по величини”, наводи се у тексту.

У Сирији и Ираку, како се наводи, бројке су много веће. Шпен Курсани, аутор извештаја о људима са Косова који се тамо боре каже да их има 232. Осим тога, бори се и 330 Бошњака, 90 Албанаца, 70 Срба и 12 Македонаца.

Лидер Албанаца међу борцима Исламске Државе је Лавдрим Мухаксери који је, како истише Курсани, опседнут својом популарношћу на друштвеним мрежама. Иначе, Мухаксери на једном од снимака ИД-а одрубљује главу Ирачком заробљенику.

Курсани је осим тога, како пише “Економист”, открио да уколико се број џихадиста посматра по проценту земаља, Косово је на врху листе од 22 земље, Босна је друга, а Албанија четврта.

Према Курсанијевим речима, већина људи са Косова који се боре у Сирији су слабије образовани и долазе са руралних подручја, док скоро две петине њих има кривични досије.

Како истиче, око тридесетак њих је убијено у борбама. Супротно популарном веровању за које је крив саудијски утицај, Курсани налази да су борци са Косова мотивисани Такфири идеологијом, коју су Албанци из Македоније проширили по Косову. Они су је, како се наводи, примили из Египта.

Већина бораца ће се суочити са хапшењем кад се врате (осим у Хрватској где борбе у иностранству нису незаконите), па је то можда разлог због којег све мање људи са ових простора иде у рат, истиче “Економист”.

“Владе на Балкану не желе ни екстремене националисте ни насилне исламисте да праве невоље. Међутим, постоји и нешто против чега Балкан стоји уједињењен: либерализам и Запад”, закључује се у тексту.

(Б92)