"Алиса у земљи чуда" слави 150. рођендан

Волт Дизни и Тим Бартон снимили су филмове о "Алиси у земљи чуда", Џеферсон Ерплејн посветио јој је песму, а британска Краљевска пошта недавно издала низ марака у њену част.

Занимљивости 16.04.2015 | 12:50

"Алиса у земљи чуда" овог месеца слави 150. рођендан, а читаоци су и даље опчињени њеном чаролијом, оном коју је бацио Луис Керол када је 1865. написао најдражи класик дечје књижевности, пише британски "Телеграф".

Маштовити свет зечјих рупа, чаробних колача и тајних врата у 150 година изнова одушевљава децу и одрасле широм света и надахњује низ адаптација.

Аутор књиге "Алисине пустоловине: Луис Керол у популарној култури", професор Вил Брукер са универзитета Кингстон у Лондону, тврди да свака генерација тумачи текст на начин који одражава актуалну културу.

"У тридесетим годинама 20. века то је била психоанализа, у шездесетим психоделија, а у деведесетим педофилија", каже Брукер.

"Оно што се изворно доживљавало као живописна, радосна, откачена дечја прича, људи су 30-их година почели да анализирају на фројдовски начин и тражили су дубље значење", објашњава Брукер.

Према његовим речима, 60-их су читаоци почели да претпостављају да је Керол вероватно био на неким дрогама, јер је прича о Алиси личила на искуства која су имали корисници ЛСД-а или марихуане, те се сматрало да Керол говори њиховим језиком.

Слушајући стихове песме "Бели зец" (Wхите Раббит) групе "Џеферсон", тешко је не сложити с тим ставом, после чега су дошле 90-те и друштво је захватила морална паника због педофилије, јер је Керол био близак пријатељ мале девојчице, ћерке свог доброг пријатеља.

Међутим, према Кероловом мишљењу, разне интерпретације имају много више везе са савременим размишљањима и идејама него с викторијанском бајком.

Луис Керол, чије је право име Чарлс Лутвиџ Додгсон (Цхарлес Лутwидге Додгсон), према речима његова првог биографа, био је моралан човек, с чим се слаже и професор Брукер.

Дизнијев филм из 1951. био је први у низу, а последњи је мрачна верзија Тима Бартона из 2010. године, у коме су заступљене видео игре, тематски паркови и бројни сувенири.

Извор: Агенције