Зашто Додик данас долази у Сребреницу?

Предсједник Републике Српске Милорад Додик долази у посјету Сребреници. Посјета је од почетка године најављивана и одгађана два пута. Шта очекује Додика у Сребреници?

Република Српска 16.04.2015 | 10:28

За данас је најављен Додиков сусрет са начелником општине Сребреница Ћамилом Дураковићем и предсједником Скупштине општине Сребреница Милошем Миловановићем који је на ту функцију изабран недавно јер је половином прошле године смијењен Радомир Павловић након што је „предсједниковао“ готово 15 година.

Бивши и садашњи предсједник су из СНСД-а, који локалну власт у Сребреници дијели са СДА готово сво вријеме од почетка повратка Бошњака у Сребреницу.

Како није најављено о чему ће по први пут заједно разговарати Предсједник РС и носиоци локалне извршне и законодавне власти у Сребреници, остају шпекулације и прогнозе хоће ли тај сусрет коначно најавити боље дане за Сребреницу и оне који данас у њој живе.

Срби, Бошњаци и сви други у Сребреници данас лоше живе

Оних што данас живе у просторно једној од највећих општина у БиХ, има, по слободној процијени између 7.000 и 8.000, Бошњака, Срба и свих осталих. Заједничко им је свима да мање или више лоше живе.

Огромне новчане суме и другу помоћ свијет је упутио овом граду и његовом народу, знаном по геноциду, најстрашнијем злочину у Европи након Другог свјетског рата. Међутим, мало шта се од те помоћи овдје види и мало је и стигло овдје.

Сребреница је пред рат била једна од најразвијенијих општина у БиХ. Једна четвртина од укупног броја становника (1991. год око 37.000) била је запослена. Данас ради једва петина од оних 7.000 - 8.000 и од тог броја већина не живи на подручју општине.

Добар број и оних у властима не живи овдје. Сребреница има природна богатства као мало који крај у региону: руде олова, цинка са примјесама сребра и злата, руду боксита, огромно шумско богатсво и чисте воде, љековиту жељезно-арсенску Губер воду што се у апотекама као лијек продавала до рата, а данас тече у канализацију...

Становништво, које данас живи у Сребреници, готово да од тога нема никакве користи. Накнаду што би на име коришћења ресурса за производњу струје у хидроелектрани Перућац Сребреници требала плаћати, Србија од рата не плаћа. Дуг је наводно већи од 100 милиона марака.

Профит од копања олова, цинка, сребра и злата узимају Руси, од бокиста до скоро су зараду убирали Литванци, а запослени ријетко примају плату. Корист од шуме иде у Бањалуку. Бањи са Губер водом политика не да да ради, упркос уложеним милионима у нове објекте што стоје недовршени, а вода тече у колектор...

Локална власт се углавном бави собом и личним проблемима појединаца. Да је тако говори и сљедећи примјер који ће, како се претпоставља, бити и дијелом тема данашњих разговора у Општини. Половином прошле године на изричит захтијев начелника Дураковића, због опструкција је, по други пут са мјеста Предсједника СО Сребреница смијењен Радомир Павловић.

Какав ће бити епилог приче у Дому здравља, у којем је др. Павловић наводно по рођачкој линији запошљавао раднике, није још извјесно али очи јавности боду многе, здравом разуму нелогичне ствари. Дом здравља тако нпр. годинама нема санитетског возила за превоз пацијената на дијализу.

За то вријеме одборник, запослен у Дому здравља и сива еминенција владајуће странке већ годинама, јавно вози санитет као приватно власништво.

Да је све у Сребреници могуће и подређено личним интересима појединаца у власти говори и чињеница да су све јавне установе и предузећа, чији је оснивач општина, подијељене по страначком кључу што подразумијева да су за директоре постављени искључиво подобни, ријетко и способни кадрови.

У та предузећа се прво запосле родбински или други блиски властима, па се онда према њиховом профилу расписује формално конкурс за пријем.

Политика у свим порама живота

Многи Сребреничани кажу да је политика у све уплетена. Сребреницу као монету за поткусуривање користе скоро сви. Федерација БиХ Сребреницом тражи корист, донације, привилегије и што шта друго. Међународна заједница је не воли због своје нечисте ратне савјести, власт у Бањалуци би најрадије да Сребренице нема, да се заборави и избрише. А народ? Народ у Сребреници за све њих је одувијек био само колатерална штета.

Милорад Додик од порицања до признања Сребренице

Шта му од свега највише смета или у чему је можда наумио да помогне Сребреници? Шта својим доласком овдје жели показати или доказати Милорад Додик? Није познато. Показат ће вријеме али по опробаном рецепту на Сребреници се најлакше стичу разни „поени“ али исто тако и губе. Присјетити се ипак морамо неких његових ранијих порука и изјава о Сребреници и оном што се у њој догодило 1995. године.

Једна од његових првих значајнијих, јавних твдњи била је: „Ја знам саврешно добро шта је било, био је геноцид у Сребреници. То је пресудио суд у Хагу и то је неспорна правна чињеница” (2007. година, емисија „Централни тв дневник“).

Пред локалне изборе, а приликом посјете Мирослава Лајчака Бањалуци, а у вези са могућношћу да Сребреничани гласају на локалним изборима у БиХ 2008. године без обзира на мјесто боравка, Додик каже: “Имајући у виду специфичну политичку па и моралну тежину саме Сребренице и чињенице да постоји значајна пажња међународне јавности везана за Сребреницу, мислимо да би то било фер и могући начин за рјешавање овог питања“.

 У априлу 2010. године као предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик каже да нема ни најмању намјеру да минимизира злочин у Сребреници, али да је немогуће да то буде мотив за генерализацију кривице и осуду Срба као геноцидног народа, те да се запоставе сва друга страдања над Србима која су се десила.

“Сви смо видјели на који начин се брани (некадашњи члан ратног предсједништва БиХ) Ејуп Ганић и слични. Оне који су убијали Србе, Бошњаци називају ратним херојима, а с друге стране, ми Срби кажемо да сви они који су из нашег народа починили злочине, треба да иду у Хаг и буду процесуирани”.

У БиХ током предизборне кампање већ се усталило као правило да кандидати могу свашта готово некажњено говорити па тако и Додик на предизборном скупу у Сребреници 2010. године каже: „Не могу нерођена српска дјеца бити крива за нешто што је било прије десет-петнаест година.

Не могу и неће бити. И није био геноцид овдје. И нећемо прихватити да је био геноцид. Више је Бошњака тих мјесеци изашло из Сребренице и отишло путем Тузле и Сарајева, него што их је овдје погинуло. То онда није геноцид“, такав је аргумент! Бошњачки народ је имао тешку историју. То је исто тако поштен народ. Али увијек су били лоши према нама Србима када су имали лоше политичке опције“.

Годину дана касније на Конференцији посвећеној геноциду почињеним над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској. Милорад Додик изјављује: “Чињеница је да се Сребреница догодила на крају војних операција током рата и да је у основи имала сам Јасеновац и чињеницу да се о томе није говорило”.

Поново предизборни скуп у Сребреници. Овог пута 2012. године Милорад Додик користи и за сасвим отворено негирање геноцида: „Од Сребренице се све вријеме покушавало направити лоше мјесто за Србе тврдњом да је овдје почињен геноцид.

Ја тврдим да није почињен геноцид! Није било геноцида! Постојао је план према којем су нам одређени странци и бошњачки политичари хтјели наметнути кривицу и одговорност за нешто што нисмо учинили”.

Сљедеће јавно минимизирање и негацију геноцида он јавно износи у изјави за медије у Бијељини у јулу 2014. године: “Немогуће је прихватити квалификацију геноцида само зато што то мисле (предсједник Предсједништва БиХ) Бакир Изетбеговић или неки од странаца који су пожурили да дају ту врсту квалификације”.

 Почетком ове године његова реторика о теми Сребренице почиње да мијења смјер. У емисији „Пресинг“ на Н1 телевизији у фебруару 2015. године Додик пред камерама каже: “Ја не правдам тај злочин, то је било апсолутно непотребно. Ти припадници војске ништа нису учинили добро за српски народ, то је урађено из властитих разлога. Република Српска се кроз функцију предсједника извинила за тај чин”.

Како се ближи обиљежавање 20. годишњице од геноцида у Сребреници и очи свјетске јавности се све више окрећу ка овом граду и Додик у јавим иступима, барем прилагођава свој став. Недавно за београдску “Политику” рекао да институције РС нису криле ниједног злочинца и да му је жао свих оних који су страдали.

“То је огроман злочин, који је направио и огромну политичку сметњу. То показује и ова пропаганда која покушава створити слику да су сви Срби потенцијалне убице у Сребреници.

Срби никада у прошлости нису правили недјела, напротив, понашали су се витешки, а не кукавички, како су се понијели у Сребреници”, изјавио је Додик истакавши да злочин у Сребреници није био борба за српство, него највећи ударац српству и кукавичлук, додавши још да “нама треба истина коју ће сви прихватити”. Према његовим ријечима, Сребреница тражи “један нови приступ и ново испитивање реалности, коју би сви прихватили”.

Ко ће и на који начин поентирати или имати користи од данашњих сусрета и разговора у Сребреници показат ће вријеме. Јуче су опране улице и асфалтом “закрпљене” ударне рупе у центру града. Захваљући доласку Предсједника РС Милорада Додика или случајно, мање је битно.

Извор: Дојче Веле