Јанковић на прагу да уђе у историју Мехелена!

Рекорд Де Моса из 1989. године је пред рушењем, у периоду сезоне када су се жуто-црвени лансирали из борбе за опстанак у борбу за Европу. А, било је потребно само мало стрпљења и поверења...

Фудбал 14.04.2015 | 21:40

Александар Јанковић, бивши селектор младе репрезентације Србије и тренер Црвене звезде, имаће наредне суботе прилику да постави нови рекорд Мехелена по броју узастопних победа у првенству.

А, жуто-црвени основани су давне 1904. године.

Актуелни рекорд од шест у низу Београђанин тренутно дели са највећим тренером којег је Мехелен имао, Адом де Мосом, који је у историјској сезони 1988/89 донео клубу највећи успех, тријумф у Купу победника Купова.

Али, осим имена, боје дресова, изгледа грба, стадиона и верних навијача, мало шта је исто у поређењу шампионског Мехелена из 1989. године и овог састава, једног од најмлађих у лиги.

У сезони пуној преокрета, успона и падова, после којих би у Србији вероватно био смењен, Јанковић је дошао у ситуацију да из плеса по жици која раздваја учеснике плеј-офа за евро-купове и учеснике друге лиге наредне сезоне, серијом до шест победа практично дође пред врата квалификација за Лигу Европе.

Мехелен, за који стандардно добро играју наши Далибор Веселиновић, Иван Обрадовић и Милош Косановић, у финишу првог дела првенства обарао је редом Лирс (2:1), Варегем (2:3), Стандард (1:0) и Серкл Бриж (2:3), да би у истом ритму наставио и у мини лиги од четири тима, чији ће победник играти елиминације за Европу: Беверен (4:1) и потом Варегем (0:1), прошлог викенда.

Била је то јубиларна 50. Јанковићева утакмица у Белгији, 18 пута водио је Локерен, а 32 пута Мехелен и, с обзиром на то да је у међувремену продужио уговор на још две године са “Де Какерсима”, уписаће их још на десетине...

Јанковићев актуелни низ добија на снази ако се осврнемо на оно што му је претходило, а прича почиње још прошлог лета, када је наш стручњак преузео екипу која се борила и једва изборила за опстанак у сезони 2013/14 и помирио са чињеницом да му за ову неће бити доведена значајна појачања.

Једноставно, систем пословања у клубу је такав да се новац троши тек када/ако се заради, а то је значило да прво морају да буду лансирани млади играчи, које ће неко купити.

И почело је лоше. Пет пораза у осам кола, таворење на позицијама 11, 12 и 13, после чега је уследио позив председника клуба Јохана Тимерманса. С обзиром на то одакле долази, Јанковић је вероватно помислио да му се спрема отказ, али догодило се нешто сасвим супротно. У клубу су препознали квалитет рада и одлучили да му баш тада, иако је сезона могла да се заврши и испадањем из лиге да је такав тренд резултата настављен, понуди нови уговор!

Ни продужетак сарадње није донео инстант позитивне резултате, напротив, до 22. фебруара ове године и гола Веселиновића у 92. минуту утакмице са Андерлехтом у гостима, за 1:1, Мехелен је имао само две победе у 17 кола и био је, мање-више, и даље у црвеној зони.

Јанковић ће вам данас рећи да тај гол јесте иницирао велики преокрет у резултатима екипе, али не и квалитету игре. Већ да је само било потребно “нешто” да све оне добре игре без постигнутог гола, створене шансе без завршнице и борбене утакмице без победе почну другачије да се завршавају.

Мехеленова сезона 2014/15 доказ је да се не решава свака криза сменом тренера и да није узрок сваке кризе лош рад тренера.

Од продужетка сарадње са клубом, Јанковић и екипа доживели су само четири пораза у 24 кола, имају серију од шест победа и, није немогуће, можда заиграју у квалификацијама за Лигу Европе.

Без великог новца, појачања и звучних имена, али са много уложеног труда и сасвим довољно стрпљења и поверења. И када говоримо о тренеру Јанковић и када говоримо о председнику Тимермансу.

Поверење је било обострано.

Јер, треба подсетити да је Јанковић у октобру (у јеку лоше серије) добио непристојну понуду из Лијежа да преузме Стандард и, из борбе за опстанак ускочи у борбу за титулу, али је он то глатко одбио. Онда је потез повукао Тимерманс и на сто поставио папир са новим датумом и новом цифром.

Можда би ова прича могла да буде и поучна, под условом да је челници и тренери наших клубова прочитају.

Помало заборављени Иван Обрадовић, некада репрезентативац Србије и учесник Лиге шампиона, прошао је агонију с повредама и операцијама колена након трансфера из Партизана у Сарагосу, у једном тренутку практично се нашао на улици и било је питање да ли ће добити профи уговор с неком озбиљном екипом, а ове сезоне проглашен је за најбољег левог бека у Белгији и члана идеалне поставе Јупилер лиге. И ускоро би могао поново да заузме место у репрезентацији Србије...

Систем такмичења у Белгији је такав да после 30 одиграних кола у лиги од 16 тимова, најбољих шест наставља борбу за титулу и Лигу шампиона, по двокружном систему, осам тимова од 7. до 14. позиције формирају две мини лиге од по четири екипе и настављају борбу за Лигу Европе, а два тима иду у плеј-оф за опстанак са екипама из Друге лиге.

Победници две мини лиге играју међусобно, после чега се победник у директном окршају за Лигу Европе састаје са петопласираним тимом из групе која се бори за титулу. Мехелен је у мини лиги са Генком, Варегемом и Бевереном, а у другој групи су Мускрон, Локерен, Вестерло и Остенде. Пети у најјачој групи могли би да заврше, највероватније, Кортрајк или Шарлроа.