Роботи замјењују пилоте у авиону?

Након што је истрага показала да је копилот авиона њемачке компаније "Џерманвингс" Андреас Лубиц намјерно срушио авион са 150 путника у француским Алпима, ваздухопловни стручњаци све чешће разматрају могућност коришћења робота, који би замијенили копилота или оба пилота на комерцијалним летовима.

Америчке агенције већ раде на експериментима у којима роботи или оператери на даљинско управљање замјењују копилота или пилота у кокпиту, наводи "Њујорк тајмс", додајући да је све мања потреба за људским особљем у пилотској кабини усљед развоја технологије сензора, рачунара и вјештачке интелигенције.

Комерцијална авијација је, наиме, већ аутоматизована у великој мјери.

Савременим летовима, углавном, управљају рачунарски аутопилоти који прате позицију авиона на основу сензора покрета и система за навигацију, које по потреби исправља ГПС.

Софтверски системи, такође, користе се за приземљавање комерцијалних летова, пише амерички лист.

Недавно истраживање показало је да пилоти у летјелицама "Боинг 777" просјечно седам минута током лета користе ручно управљање док пилоти у авионима "Ербаса" пола сата потроше на ручно управљање.

Комерцијални летови, истовремено, постају све "паметнији".

"Авион 'Ербаса' зна довољно да не удари у планину", каже професор на Институту за технологију за аеронаутику и астронаутику у Машачусетсу Дејвид Миндел додајући да та летјелица има систем упозорења, који се обраћа пилоту, али не преузима контролу, мада то може у случају потребе.

Пентагон је, наиме, већ лансирао софтвер за аутоматско пилотирање у борбеним авионима Ф16, који има аутоматски систем за избјегавање сударања с тлом и који је, наводно, спасио летјелицу и њеног пилота у новембру прошле године у сукобу са снагама Исламске државе.

Од 2013. војни арсенал Пентагона, који је уложио огромна средства у развој авиона-робота, броји више од 11.000 дронова.

Беспилотне летјелице, ипак, најчешће раде на даљинско, а не аутоматско управљање.

Агенција Министарства одбране САД одговорна за развој нових технологија за америчку војску (Дарпа) најавила је да ће овог љета направити корак даље у аутоматизацији летова.

Они ће током године почети да спроводе испитивање рада војних авиона, у којима ће се, на мјесту копилота налазити робот, који ће моћи да говори, слуша, користи контроле за управљање и очитава податке са инструмената.

Роботи, који наликују онима из филма "Ратови звијезда", моћи ће да покрену полијетање и узлијетање авиона, асистираће пилоту током лета, а моћи ће и да преузму контролу у ванредним случајевима.

Како наводи Дарпа, план је да робот-копилот буде "физички присутан" у кокпиту и да може да преузме контролу над летјелицом користећи опрему која је направљена за људе, као што су управљач, педале, дугмићи...

Роботи би, у најбољем случају, користили технологије препознавања гласа и синтезе говора како би могли да разговарају са пилотима и контролорима лета.

Научници из НАСА истражују и коришћење оператера за даљинско управљање умјесто копилота на комерцијалним летовима што би значило да контролор лета на земљи може попут "диспечара" да управља десетинама летова истовремено, као и да приземи авион уколико се нешто деси пилоту.

"Да ли можемо да имамо авион с једним пилотом с могућношћу да даљинским управљањем контролишемо летјелицу са земље и да то буде безбједније од данашњих система? Одговор је да", каже професор на Универзитету Дјук и некадашњи пилот Ф19 авиона Мери Кумингс, која ради као истраживач у пројекту Дарпе.

Системом аутоматског управљања авиона може се, такође, уштедјети велика количина новца јер, како се наводи у извјештају НАСА, трошкови рада на позицији копилота у 2007. износили су неколико милијарди долара у свјетским авионским компанијама.

Удружење пилота, међутим, поручило је у писму америчком Сенату прошлог мјесеца да пилот може да види, осјети, чује или наслути показатеље неког проблема и почне да планира акцију прије него што проблем установе сензори или неки индикатори.

"Технологија такође кошта", рекао је ванредни професор космичког инжењеринга на Институту за технологију у Џорџији на симпозијуму НАСА додајући да "више технологије у кокпиту значи већу могућност квара те исте технологије".

Ипак, поставља се питање да ли би путници сјели у авион којим пилотирају роботи или људи десетинама хиљада миља од кокпита.

"Људи траже људе", закључује професорка Кумингс.

Извор: Независне новине