Амерички сан Жарка Паспаља...!

Како је Робинсон водио рачуна да не останем гладан, а Поповић ме слао код хипнотизера да оставим пушење! "У шест и петнаест, ма реко', сад ћу да му пустим поруку, ко га ј... И он се јави. Четрдесет и пет минута после освајања шампионске титуле у НБА, он се човек јави да прича", описао је Паспаљ како је комуницирао са Поповићем прошлог лета.

Кошарка 11.04.2015 | 14:20

Жарко Паспаљ био је један од првих кошаркаша из тадашње Југославије који је закорачио у авантуру звана НБА лига. Он је 1989. године потписао за Сан Антонио где је провео једну сезону, а потом се вратио у Европу.

Паспаљ је у разговору за портал Вице открио разне детаље из године проведене “преко баре“, како је и данас остао пријатељ са тренером Грегом Поповићем и играчима који су тада носили дрес Спарса.

Пун је хвале за оно што је Поповић урадио са Сан Антонијом, а са бившим тренером разговарао је одмах по освајању титулу прошле сезоне, када су у финалу Спарси добили Мајами.
“Ја поштујем Џордана, велике тимове, али – никад у животу нисам видео да неко онако... И сад, гледај, игра се та пета утакмица, а у том моменту, ја сам негде на Сави. Неко друштво, клопа, пиће, провод...отегне се то у вече, почиње пета утакмица у два сата. Они одиграју ненормално, заврши се текма, сви полегали, сви мртви, ја двојицу удавио да гледају са мном, мени очи оволике. Ја – да умрем од среће, мајке ми. Они то завршају, рецимо у пет и тридесет. У шест и петнаест, ма реко', са'ћу да му пустим поруку, ко га ј... И он се јави. Четрдесет и пет минута после освајања шампионске титуле у НБА, он се човек јави да прича. Значи, ја гледам на телевизији како му онај уручује пехар, и пола сата после, он се јави“, рекао је Паспаљ за Вице.

Он је признао да га је пријатељ Лука Павићевић, бивши репрезентативац, а сада тренер, својевремено саветовао да добро размисли да ли да иде у НБА лигу, а то је било време када играчи из Европе, поговото источне, нису пролазили у САД.

“Ја на мору, на Словенској Плажи, са Луком Павићевићем и играмо. Ја, освајач ЕП и мега звезда, Лука, тада играч Југопластике клупског првака Европе – играмо баскет против Алексе Милошевића и Слађана Стојковића, и они нас тако деру да ми нисмо дали пет поена. Стојимо после Лука и ја са стране, и ја њему кажем, Лука, види, звали су ме ови, ја треба прекосутра да идем за Београд, да се пакујем и да идем за Сан Антонио. А он, бивши НЦАА играч, играо је на Јута колеџу, каже мени овако – "знаш шта, ја нисам сигуран да ти је то најпаметније, из простог разлога...знаш, они имају неке своје принципе, раде неким својим ритмом, поштују те ствари, они су драфтовали тог неког Елиота који игра баш на твом месту'... Никад ништа нисам размишљао, ми се ту поздравимо, и тако ти ја прекосутра дођем у Београд, дан после тога, чувеним Панам авионом из оне нам Југославије драге директно за Њујорк“, присетио се Паспаљ.

Према сопственом признању, тек ту су почеле његове муке, јер није имао никакво знање енглеског језика.
“Нити знам где сам дош'о, у сваком случају, Грегово обећање да ћу имати преводиоца – ништа од тога не буде и одједном, ја се ту налазим код њега у кући. И ситуација је следећа – ту је његова жена Ерин, двоје клинаца, куче, он и ја. Што се тиче конверзације, ми ту само можемо да се гледамо. И тако је и отприлике било. Он шатро мене разуме, видим по очима да не разуме ништа, ја њега можда за нијансу више“, објаснио је он.

Трофејни тренер, који је тада био помоћник Лерија Брауна, главног тренера Спарса, једном приликом је водио Паспаља у Бостон код једног хипнотизера који је одвикавао људе од пушења које је била велика страст бившег кошаркарша Партизана.
“Дође мој ред, улазим, кад унутра неки Рус, хипнотизер. Значи, види, озбиљна превара. И каже Рус, одакле си, Србија, одлично, па можемо на српском, на руском, ма да, то је све исто, ја ионако онол'ке године учио руски у школи. Каже он мени, ништа, затвори ти очи и мало се фокусирај, ја ћу сад ту нешто да ти бајам око главе. Траје то једно десет минута, одједном, каже, отвори очи – честитке, више не пушиш. Излазим ја напоље, а Грег као фудбалска радост, гол у 90. минуту. То је то, кажем ја. Зове он такси, улази он са једне стране, а ја држим врата са друге стране, и кажем, чек само да пробам ја јесам ли стварно оставио...и стварно, првих пар димова, чудан неки укус цигаре, ваљда је то нека психа, шта ли...а Грегг, отвара та врата, седа унутра, и види мене како димим са друге стране, и сав онај ентузијазам, сва она радост, све је то врло брзо спласнуло“, открио је Паспаљ.

Ипак, иако није имао превелику минутажу у клубу из Тексаса, Паспаљ носи доста лепих успомена из тог периода, а једна од њих је и однос са осталим играчима међу којима је и легендарни Дејвид Робинсон.
“Потписао сам уговор, и кроз два дана кренуо у Лос Ангелес да играм летњу лигу. Дивац још у том тренутку није дошао, био је драфтован али још није потписао уговор, тако да, ја сам ту први и једини. Смештај је био у неком хотелу поред аеродрома, ту сам се и мало упознао са екипом, Робинсон је играо летњу лигу са мном, ту је био и један сјајан момак, Ентони Боуви, касније играо по Грчкој, узео Евролигу са Жалгирисом, и Грег као тренер. И каже њима Грегг, њима осталима 'Кад ви после утакмице – јер ту није било неких заједничких ручкова, вечера, него добијеш неке парице и онда сам кркаш. Елем, кад ви кренете да једете, да овај не би ишао гладан у собу, поведите и њега и водите га за руку’. Ја не знам ни овај чисти енглески, а камоли њихов енглески, али они су били супер према мени, и остали смо велики пријатељи после“, завршио је Паспаљ.