Анализа: Кад се гледају финала, Ђоковић је неприкосновен!

Доктор за финала челичне психе! Србин има бољи скор од Федерера, Надала, Мареја и осталих активних тенисера на свету када се гледа овај аспект - осим против једног...

Када се дође до финала и борбе за трофеје, психа је најважнија ствар. Она вас води до славе, али, она вас води до поломљених рекета, туге и суза. Свима је у сећању ера Роџера Федерера и његов ореол непобедивости. Једноставно, знали сте да ће победити, какав год однос снага био на терену. Невероватна смиреност и извлачење оног најбољег у одсудним тренуцима били су само неке од одлика тадашње Федерерове игре. Гледајући Новака Ђоковића на крају прошле и почетком ове сезоне стиче се сличан утисак – он једноставно као да не може да изгуби!

Од полуфинала УС опена и пораза у полуфиналу од Кеја Нишикорија, Ђоковић се претворио у звер која гази све пред собом. Прво је освојио Пекинг, играо финале Шангаја, а онда креће убитачна серија - титула у Паризу, титула на завршном турниру сезоне у Лондону (изгубио само један сет, а осим тога нико му није узео више од три гема у сету). Почетак 2015. само је потврдио доминацују Ђоковића. Победа над Ендијем Маријем у финалу Аустралијен опена донела му је дуго чекану титулу на гренд слему и дала замајац за сјајну дуплу круну на америчкој турнеји – Индијан Велс и Мајами су такође завршили у рукама Србина. Трећи пут је спојио титуле на прва два Мастерса у сезони.

Оно што посебно импресионира је та смиреност у финалима и дизање нивоа игре у одлучујућим сетовима. Титула у Аустралији, као и ова последња у Мајамију дошла је после растурања Британца Марија са 6:0 у одлучујућем сету! И сам Британац је признао да има проблем психичке природе када игра важне мечеве против Новака. Али, није једини.

Новак је до сада одиграо 74 финала, остварио је 51 победу и 23 пораза. На гренд слемовима има скор од осам победа и седам пораза. Доста је успешнији на Мастерсима где има скор од 21 победе и десет пораза. Далеко бољи проценат у Мастерс финалима од Федерера и Надала. Уз то треба додати четири победе у четири финала Завршних турнира сезоне, као и 11 титула на турнирима АТП 500 серије и шест титула на АТП 250.

Фасцинантан податак је да Ђоковић има бољи скор када су у питању финала од свих тенисера на свету са којима је играо, осим са Томијем Хасом који га је савладао у финалу Халеа 2009. године. Ђоковићев скор у финалима против Роџера Федерера је 7-5 (плус предаја у финалу Завршног турнира 2014.), против Рафаела Надала 12-10, Ендија Марија 7-5, Давида Ферера 3-0, Жоа -Вилфрида Цонге 2-1, Стена Вавринке 2-1, Мардија Фиша 2-0, Ришара Гаскеа 2-0, Томаша Бердиха 2-0, Гиљерма Кањаса 1-0, Дел Потра 1-0, Гучионеа 1-0, Јиргена Мелцера 1-0, Милоша Раонића 1-0, Марина Чилића 1-0, Николаса Масуа 1-0, Лукаша Кубота 1-0, Мише Јужног 1-0, Гаела Монфиса 1-0, Николаса Давиденка 1-0, Лопеза 1-0, и коначно слабији скор од Томија Хаса 0-1!

Дакле, бољи скор од свих припадника „велике четворке“! Имао је лошији биланс против Ендија Марија на крају 2014.године, али је победама у Аустралији и Мајамију преокренуо резултат на своју страну.

Сви се добро сећају серије на почетку 2011. године коју многи називају најбољом у историји овог спорта. Може ли Новак да настави да пружа овакве партије и на "сезони"која почиње на сљаци у Монтекарлу 11. априла? Једно је сигурно, Ролан Гарос и Синсинати су једини велики трофеји који му недостају, и буде ли их освојио постаће једини који има целу колекцију гренд слемова и Мастерс турнира и тако постати бесмртан.

Судећи по овим статистичким параметрима, само би требало да уђе у финале.