Ово је дан Јанковог повратка!

После 17 месеци паузе, Јанко Типсаревић ће се поново надметати у појединачној тениској конкуренцији. У Хјустону га око 22 сата по средњеевропском времену чека дуел са 186. играчем света, Гиљеромом Клезаром из Бразила. Јанка - нема на АТП листи јер креће - од нуле.

Подсетимо, први разлог изостанка Типсаревића са АТП сцене је подмукла повреда пете која га је мучила још од јануара 2013. године, а која је кулминирала у октобру те године, од када је наш репрезентативац био ван такмичарског строја.
Вишемесечне терапије разним ласерима, физикалне терапије, зрачења, ињекције кортикостероида, хомеопатски третмани и разне активне терапије којима је Јанко био подвргнут, нису уродиле плодом па је Типсаревић први пут подвргнут операцији у јуну 2014, како би излечио болно место и вратио се тенису, али након опоравка који је уследио, повреда се поново активирала у виду новог бенигног тумора.

Када је све, коначно, прошло - његова посвећеност тенису омогућила му је да се врати надметањима. Прва прилика је био Мастерс у Мајамију, само... у синглу није могао да наступи, јер "не постоји" на АТП листи, а није имао партнера за дубл. Тада му је у помоћ притекао Новак Ђоковић, који само што је допутовао из Индијан Велса, где је освојио титулу.

"Нисам га чак ни питао да играмо", каже Јанко уз осмех и додаје: "Рекао сам му 'Чак те ни не питам да играмо, јер видим да си веома уморан'. Али, он ми је рекао: 'Не, играћемо ти и ја, потребно ти је то'".

Од њих двојице су били бољи Линштед и Мелцер са 6:4, 3:6, 10:7, а после 17 месеци агоније Типсаревић је могао да одахне. Не и да заборави захвалност коју је имао за Новаков гест.

"Нема у историји много тенисера који су, као најбољи на свету, једне недеље освојили Индијан Велс, а онда пристали да играју у дублу следеће седмице", истиче он.
Јанко је подршку добио и од Хуана Мартина дел Потра, који се такође вратио тенису после неколико операција зглоба руке.

"Рекао ми је, а потпуно се слажем са њим, да је најтежи део било - вежбање ни за шта. То одржавање позитивног става, када знате да он неће тада, одмах, донети неки позитиван исход, веома је тешко", каже Типсаревић.

Када је у Хјустону закорачио на терен за тренинге на "Ривер Оукс кантри клубу", организован је прави мали шпалир. Дочекивали су га навијачи, тражећи аутограме и заједничке фотографије, ривали су га грлили и клањали му се, а једна навијачица га је чак замолила да нешто изговори, како би то користила као звук за поруке на мобилном телефону.

"Више стрепим него што сам срећан, али - и то ме чини срећним. Јер, да сам само задовољан што сам ту, изашао бих на терен и рекао 'Хајде да видимо како ће ово бити'. Али, свестан сам да пуним 31 годину током ове сезоне. Није мени остало много година (за активно бављење тенисом). Мој циљ, мој сан је да се вратим у Топ 10. Зато и немам баш много недеља које могу да улудо потрошим", рекао је Типсаревић.

Многи су, заиста, баш срећни што се вратио, чак и не знајући који су му снови.

"Драго нам је што си опет ту!", чуло се са трибина у Хјустону, а преноси званични сајт Асоцијације тениских професионалаца.

И не само њима.