Балкански менталитет у 10 појмова

Лазар Џамић, некада новинар, а данас један од најискуснијих дигиталних стратега у Великој Британији и директор планирања у европској централи компаније Гоогле, у београдском Миксер хаусу представио је 10 појмова балканског менталитета.

Регион 03.04.2015 | 11:22

10. НЕСТАЛНОСТ

То је најстабилнија ствар на овим просторима и доприноси нашој слици о себи. Погледате ли само нашу историју – Београд је рушен 40 пута. Словени када су долазили на Балкан, да ли у ВИИ вијеку или прије него што су ванземаљци дошли на Земљу, теорије су разне, нашли су врло лоше мјесто да поставе своје штаторе. Нашли су мјесто гдје свака хорда, буљук или армија је нашла свој пут када су ишли лијево или десно.

То је прича о нестабилном мјесту у геополитичном смислу. Поредећи са Енглеском, тамо је потпуно нормално да имате породична стабла која иду од 1060. године па на овамо. То је другачија ментална конструкција од оне на коју смо ми навикли – свака власт почиње из почетка и руши све претходно, прави све ново. Историја се пише, преписује и дописује.

Наш менталитет није сахер торта који има лијепе слојеве, које можете фино да сијечете на уредне шнитове, него је чинија шпагета. Све је тотално замршено и умрљано у црвени сос.

9. СМРТ

Душко Ковачевић је једном сјајно рекао: постоји 5 годишњих доба у Србији – зима, прољеће, љето, јесен и рат. Има много истине у томе.

Често заборављамо у којој мери Срби живе блиско са смрћу, на начине на који су људима „напољу“ потпуно непојмљиви. Моје пријатеље Енглезе потпуно шокира да ми једемо на гробљу потпуно срећни сједимо на мјесту смрти и кркамо.

Нама је смрт потпуно нормална, зато што ако погледате колико смо гинули у ратовима – 60 одсто мушког становништва је убијено у Првом свјетском рату, није ни чудо што смо кондиционирани на смрт. То су такви ломови у људској психи, да се не може надокнадити тако лако.

Монах у средновијековној Србији једном је рекао, а то је и наслов ове приче: Ми Срби смо цвијеће са ивице гроба. Нешто лијепо и њежно, лако ломљиво, што увијек стоји на ивици нечег смртног и трагичног, нешто што ће потпуно да нас лоцира до уништења.

8. НАДРЕАЛИЗАМ

Наш природни облик друштвеног уређења није ни комунизам, ни социјалнизам, већ надреализам, као свакодневна појава. Ако су Латиноамериканци дали магични реализам, ми смо свијету дали документарни надреализам.
Не постоји граница између сна и јаве. Просјечан дан на Балкану је или као ноћна мора или нека врста сна.

7. МИТОВИ – УЛОГА ЈУНАКА

Мит о херојству се пролама кроз неколико ствари, прво су митови о Марку Краљевићу, који је у суштини вестерн. Осим вођа, имамо и митове о улогама Срба у свијету, од којих су неке реалне, а друге ван реалности, али су свакако веома присутне. Често у расправама не могу да се избјегну приче о 40 дивизија које смо ми задржавали на Балкану за вријеме Другог светског рата, о томе да смо спријечили Турке да освоје Европу... 

Неоспоран је значај Тесле и Пупина, али приче да је Милева, а не Алберт Ајнштајн написала Теорију релативитета...

Мит херојства, изабраног народа, нас стално гура у причу да мислимо да нас неко закида и да постоји велика неправда.

6. МИТОВИ – УЛОГА ЖРТВЕ

Један израелски писац је рекао да Јевреји и неки балкански народи су народи књиге, односно народи приче – и једни и други имају митологију за историју, посматрају се кроз сочиво митологије умјесто кроз сочиво реалне историје.

И та патња су стално дио нашег живота, почев од оне родитељске: ја када сам био мали ишао сам у школу 10 километара по зими, узбрдо у оба правца.

5. НАГОН

Сјећате се вампирских зуба из Алана Форда када се они деру једни на друге? Е то је опис регуларног дана у мојој породици. Брецање је био уобичајени начин комуникације. Ми имамо слабу контролу импулса. Прво урадимо, па онда размислимо. Та контрола импулса је дио културе, образовања, политике, дио нашег комуникационог и дијалошког дискурса.

Једна је тотално огорчење животом и ставом да ме нико не слуша, и онда се крене са дискурсом који је препун емоција и ја имам наратив који морам као робот да искуцам до краја иначе се осјећам несрећно. С друге стране имате ароганцију – некога ко је потпуно ненавикнут да слуша мишљење других људи, који су на позицијама власти, него потпуно арогантно занемарују било какво питање или коментар.

4. СУЈЕВЕРЈЕ

Један од начина испољавања наше ирационалности је сујеверје. На примјер, изненађење за моју жену је било када су установили да дијагноза упале јајника у Енглеској не постоји.

Ту је, наравно, и навећи непријатељ Срба, већи од масона, Ватикана и НАТО-а? Промаја! Био сам у ситуацији да у аутобусу Београд-Смедерево присуствујем тучи зато што је човјек отворио прозор на 42 степена и млаз топлог ваздуха је запануо задњи крај аутобуса. Било какав помјерај ваздуха од једног прозора до другог је смртна опасност, од које се и најокорелији српски плаћени убица боји више него било чега на свијету.

У Енглеској ми недостају наши ритуали попут гледања у шољу или када споменемо било какву лошу ствар онда морамо да урадимо магијску ствар да је отклонимо, да куцнемо у дрво.

3. МУДРОСТ

Чак и на журкама овде нема лаке расправе, друго питање је има ли живота и послије смрти. С друге стране та прича о дубиким аспектима људског живота је нешто што је сјајно, јер то значи да смо ми и у контакту и у додиру са јаким и дубоким стварима, баш због тога што смо били у контакту са смрћу и нестабилностима.

Имамо и моменат темпоралности - на примјер са неким пријатељем се не видиш 10 година, али када се поново сретнете имаш утисак као да си само отишао иза ћошка по кафу. Настављате разговор у истој реченици гдје сте прекинули прије 10 или 15 година. И онда та темпоралност иде у кафане.

Ако ми ишта недостаје у Лондону, то су онда оне. Вријеме да се сједи, да се прича о дубоким стварима без журбе, да се разматра о свим аспектима живота и смрти. Кафане су фантастична институција којој ни француски бистрои не могу ни близу да приђу.

2. ЖИЛАВОСТ

Овдје се стално прича да нешто не ваља и то знамо, али мислим да би требало да окренемо сочиво и да прослављамо наше парадоксе које имамо у психи. Они нам дају неку врсту психолошког богатства које може да се претвори у фантастичну умјетност и креативно испољавање. Грунф побјеђује у пословном свијету, вјеровали или не. Постоји концепт који подразумијева иновације са екстремно малим ресурсима - врло велика ствар у Индији, Африци и постаје у Кини из очигледних разлога, али постаје и на Западу.

Многе водеће свјетске компаније почињу да примјењују сиромашне иновације. Значи да ситуацију екстремног ограничења и екстремног недостка ресурса искористиш као креативну прилику да промијениш начин размишљања и начин на који креираш ствари. Имамо одличну прилику да примијенимо нашу креативну спику. Оптимистички дилентатизам из кога ми врло често можемо да кренемо у суштини врло добро резонује са модерним свијетом, то је оно што би требало да схватимо.

За разлику од свијета које је сада обиље на некој врсти низбрдице, ми имамо прилику да градимо из ниске базе, са многим новим креативним рјешењима које наши људи имају.

1. ХУМОР

Велика погледа на свијет је наш хумор. Постоји та измјештена реалност, али наш хумор има много већу сатиру него енглески. Због сатиричних афоризама људи су код нас ишли у затвор, па чак су и мени лично, када сам писао сатиричне афоризме за моје локалне новине био под пријетњом да ћу бити послат у војску шест мјесеци раније.

Те озбиљне сатире "напољу" нема много.

Извор: Мондо.рс