Породице на клизишту: А гдје да се иселимо?

Надлежни органи у Бањалуци наложили су исељење 11 породица које су најугроженије клизиштима. МОНДО је посјетио неке од њих и увјерио се да они и даље живе у кућама које практично висе над провалијом. "А гдје да идемо?" питају се.

Република Српска 01.04.2015 | 19:27
Породице на клизишту: А гдје да се иселимо?

Током седмице у медијима је објављена информација да је наложено хитно исељење 11 породица у Бањалуци, које су најугроженије клизиштима, али овај проблем присутан је много дуже, практично од самих поплава.

Ови Бањалучани су у безизлазној ситуацији од маја прошле године, када су активирањем клизишта њихове куће знатно оштећене и практично су постале неусловне за живот, а стање се готово није промијенило ни санацијом клизишта која је урађена у међувремену.

Екипа МОНДА посјетила је бањалучко насеље Чесма, гдје се налазе три од ових 11 породица и увјерила се да је ситуација крајње драматична.

Родољуб Марић дочекао нас је помало изненађен, јер каже, мало ко се интересује за њихов проблем, а одмах нас обавјештава да је налог за исељење добио још прије Нове године.

"Налог за исељење стигао нам је још давно прије Нове године, негдје у октобру. А гдје ћу да иселим? Живим овдје са мајком, супругом и двоје дјеце. Дјеца студирају, ја покушавам да зарадим препродајући сировине", прича нам Марић.

Његова кућа налази се у дуплексу уз кућу његове снахе, Мирјане Срдић, због чега је и добио налог за исељење. Кућа Марића још нема оштећења, али кућа породице Србић попуцала је на више мјеста и практично пола куће виси у ваздуху.

"Када крене та кућа, оде и моја", објашњава Марић и додаје:

"Она ту живи са двоје дјеце, у једној собици, ево пола куће је у ваздуху. Добила је ваучер на 2.600 КМ, ја га нисам ни добио. Када су дошли ја сам им поштено рекао код мене нема пукотина, други ми послије говорили требао си рећи да си имао штете, али што да ја узимам од некога ко има штете и ко треба да добије те паре".

Послије поплава градске и републичке власти урадиле су санацију терена. Испод њихових кућа изграђен је потпорни зид, али је он у међувремену пукао и више се, кажу, не могу уздати у њега.

"Радили су тај потпорни зид, али он је пукао. Ми смо обавијестили надлежне и онда је дошао само један човјек, ваљда из те фирме, замутио пар лопата неке масе, сличне грађевинском љепилу, намазао то и готово. И послије три четири дана поново је пукао", прича Марић.

Његова комшиница Миља Чигоја додаје да су упозоравали надлежне неколико пута на овај пропуст, али да нико не долази.

"Ваљда је требало неког простора за вибрације оставити, или шта, не разумијем се, нисмо ми стручњаци, али зид је пукао. Они га као залијепили са лопатом-две неког љепила. Долазили су послије из општине усликали пар пута и како је то залијепљено, а он послије три четири дана поново пукао. Прије седам дана су дошли и одгрнули то, више и не знамо која служба, која инспекција и то је сада тако стоји. Док се кућа не сруши и неко не погине ништа се овдје неће урадити", прича Чигоја.

На кући породице Чигоја јасно се виде пукотине у темељу, као и очајнички покушаји да се нешто спаси у виду трупаца којима су подбочене степенице које воде на спрат, или оних који би забијени у земљу требали спријечити одрон земље испод њихове куће.

У Градској управи кажу да је на поменутој локацији извршена санација и да је урађен прво зид у дужини од 12 метара, а да је он послије продужен на 42 метра. Са стањем новизграђеног зида које је пројектовало предузеће ЈУ "ИМК" из Бањалуке су упознати и он ће бити саниран.

“На изведеном зиду је, у међуврамену, дошло до појаве мање вертикалне пукотине и извођачу је дат налог да се изврши санација путем запуњавања епоксидним малтерима а такође је пројектанту упућен допис да да мишљење у вези појаве пукотина и ако буде било неопходно зид ће бити саниран на основу рјешења пројектанта”, речено је МОНДУ у Градској управи.

Санација обале, што угрожени мјештани наводе као приоритет јер без тога проблем овог клизишта неће бити трајно ријешен, како је саопштено, биће предмет других јавних набавки.

Послије самог активирања клизишта ове породице су евакуисане и сналазили су се код родбине или пријатеља.

"Комшиница Мирјана је била са двоје дјеце код мене четири и по мјесеца, нико није питао за њих. Сад ми стигло да платим 250 КМ струје или ће ми је искључити, било нас шест у кући. Платићу ја то, али и код нас је ситуација тешка, а нико не води бригу о људима. Шта да она ради, плата јој касни три мјесеца, сину исто тако, ћерка ради за 400 КМ од чега да живи она и поправља",испричала нам комшиница Рада Остић, која је удомила породицу Срдић.

Градска управа је преко Центра за социјални рад у међувремену покушала да збрине угрожене породице.

"Социјалном дијагностиком утврђено је да је за осам објеката у којима су живјеле породице потребно обезбиједити помоћ у санацији или обезбиједити подстанарски закуп. Извјештај о снимљеном стању достављен је Градској управи Града Бања Лука са приједлогом за збрињавањем наведених породица кроз финансирање плаћања алтернативног смјештаја. У то вријеме је угроженима понуђено збрињавање у Прихватну станицу као једини капацитет са којим Центар располаже али су породице одбиле из разлога што су се смјестили код родбине или комшија", речено је МОНДУ у Центру за социјални рад.

Како наводе, Центар је у оквиру својих надлежности помогао породицама најчешће кроз остваривање права на једнократну новчану помоћ, а заједно са Градском управом тренутно ради на изради приједлога програма збрињавања породица цији су објекти погођени клизиштима.
Миља Чигоја и њена породица су међутим и даље у својим кућама на властиту одговорност.

"Послије поплава дошли су из Центра за социјални рад и понудили су нам да идемо у неки центар за бескућнике, али тамо обично можеш остати седам дана, искрено, о том нисмо ни размишљали", прича Чигоја.

Она истиче да је велики проблем што се и поред налога за исељење због оштећења куће сада не могу пријавити за надокнаду штете.

"Тражили смо комисију да нам се процијени штета, како би могла да нам се надокнади, али никада није била. Пријавили смо се на овај посљедњи позив што је био за надокнаду шете, али рекли су нам да не можемо добити јер није процијењена штета. Нико није изашао да процијени штету, а добили смо налог за исељење", каже Чигоја показујући нам налог инспекције.

Сада су, каже, у безизлазној ситуацији, све док се не изврши озбиљнија санација клизишта, али и обале.

"Нема смисла ни улагати паре у поправку куће. Размишљали би ми о неком кредиту, уложили нешто у поправку, али шта кад паре даш у ово и дође опет Врбас и то однесе", пита се она.

"Бићемо овдје док се год може, друге нема. Приморани смо да живимо у страху, наравно да се бојимо, све ово одлази полако у Врбас", додаје Марић.

Стотињак метара од њихових кућа налази се још једно клизиште гдје је дио улице буквално пропао ка Врбасу. Надлежне службе су реаговале и управо се ради на санацији те улице, а породице Чигоја, Марић и Срдић надају се да ипак неће остати заборављени и да ће посао испод њихових кућа бити коначно завршен, како би могли бар мало мирније да спавају.

Извор: Мондо

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

злст

01.04.2015 21:01

Велики проблем за будућност. Може се ријешити само систематски. Садити дрвеће, пошумљавати падине, дворишта и окућнице, обале ријека, дијелове путног појаса и слично. Једно стабло букве може у корјеновом систему задржати 5000 литара воде, али и земљу на којој се налази. Локалне заједнице требају бесплатно дијелити саднице топола, багрема и друге, са циљем спречавања ерозије земљишта и клизишта. А овако. Клизе путеви, куће, њиве.. а нигдје не видим дрво у близини. огромне штете. Оно што је уништено тешко да се може санирати. Зато треба на вријеме спријечити нове катастрофе. Ово доста мање кошта

ОДГОВОРИТЕ