Има Срба који су одушевили у квалификацијама!

Платинијева промена правила је оживела фудбалске провинције широм Европе, а једна од најлепших прича долази са лепог плавог Дунава.

Фудбал 30.03.2015 | 21:00
Има Срба који су одушевили у квалификацијама!

Одлука о проширењу листе ученика ЕП 2016. године у Француској била је аларм за све просечне и исподпросечне репрезентације Европе да загризу јаче него икада и искористе шансу која им се указала. Платинијев систем је распламсао фудбалски жар по свим европским провинцијама и дао нову димензију репрезентативном фудбалу на Старом континенту.

Експлодирали су аутсајдери попут Исланда, Северне Ирске, Велса, Израела, оживели су Чеси, Словаци, Пољаци, Румуни… Сви они данас имају више него реалне шансе да се нађу на највећој смотри европског фудбала у Француској пошто заузимају неку од прве две позиције у својим квалификационим групама. На половини трке су остварили боље пролазно време него што је то било ко могао да очекује.

Један од најлепших прича актуелних квалификација долази из Аустрије. Репрезентација којој нико није давао велике шансе у конкуренцији са Русијом, Шведском и Црном Гором се сада поносно шепури са чела табеле и има 13 од могућих 15 бодова и гол разликом 10:2. Завршили су више од пола посла и само чудо их може спречити да не оду на ЕУРО 2016.

Без јаке лиге, са тек једним озбиљним клубом и без неких посебних успеха у млађим категоријама, Аустријанци већ годинама нису битан фактор на фудбалској мапи Европе. У последњих 20 година су само два пута били учесници великих такмичења и имали су тек неколико фудбалера вредних пажње попут Херцога, Консела, Полстера или Вастића. Играли су на Мундијалу 1998. године када су елиминисани у групи и на ЕП 2008. јер су се квалификовали аутоматски као домаћини. Међутим, никада нису натерали остатак Европе да им поклони неку посбену пажњу и никада нису играли фудбал због којег би заслужили неко посебно поштовање. Били су пожељан ривал у жребовима.

Сећамо се како је Србија промарширала кроз Беч у јесен 2008. када су Антићеви пулени одржали час фудбала Аустријанцима. Била је то можда и прекретница после које је аустријском фудбалу кренуло набоље. Од тада су у званичним мечевима губили само од озбиљних репрезентација попут Француске, Немачке, Белгије или Турске. Поражени су још једном од Србије. На Маракани. Али већ тада су показали да нису топовска храна и Орлови су уз много среће ишчупали минималну победу.

Још у прошлим квалификацијама за Мундијал су наговестили потенцијал, али их је пораз од Шведске у финишу удаљио од освајања другог места у групи у којој је Немачка била неприкосновени лидер. Испоставило се да је то био залет за актуелне квалификације које су означили као шансу која се не сме пропустити.

Успон аустријског тима је започео доласком швајцарског стручњака Марсела Колера на селекторску функцију. Он је успео да извуче максимум од солидних индивидуалаца који до тада нису били гарант тимског успеха.

Аустријанци имају смао једну праву звезду - Давида Алабу! Момак филипинско-нигеријског порекла спада међу најбоље младе фудбалере Европе, али у репрезентацији је само један од оних који чине тим. Има квалитет да саиграче чини бољима.

Уз Алабу, као тројица кључних играча се издвајају тројица момака српског порекла са презименом на “ић” . Александар Драговић је командант одбране и израста у једног од најбољих штопера Европе. Питање је времена када ће из кијевског Динама прећи у неки од највећих клубова Европе. Један је од најзаслужнијих што су Аустријанци примили само два гола у квалификацијама.

Момак рођен у Лозници, Златко Јунузовић је “десетка” око које се све врти у игри Аустрије. Један је од најопаснијих извођача прекида у Европи, а поред тога има и сјајан преглед игре. Са Алабом чини феноменалан тандем на средини терена и срце аустријског тима.

Поред Драговића у одбрани и Јунузовића у везном реду, Србин је адут и напада Аустрије. Марко Аранутовић је незамењив у шпицу. Од њега се очекивало много када је као 17-годишњак заиграо за Твенте. Због савршене конституције и сјајне технике поредили су га прво са Ибрахимовићем, али га је незгодан карактер коштао веће каријере, па су га касније чешће поредили са Балотелијем који му је био најбољи друг у Интеру. Иако га дуго није хтео гол у ререзентацији, селектор Колер има неограничено поверење у њега. Када је против Лихтенштајна прекинуо голгетерски пост који је трајао 22 утакмице, екипа и селектор су то прославили као да је постигао гол у финалу Мундијала.

Међутим, нису само Алаба и тројица момака српског порекла разлог аустријског бума у квалификацијама. Поред Драговића, Аустрија има још два суперталентована штопера: Мартина Хинтерегера из Ред Бул Салцбурга којег тражи “пола Европе” и Кевина Вимера којег већ најављују као новог играча Тотенхема.

На бековским позицијама, ту су искусни Фухс из Шалкеа чија левица је добро позната и Флоријан Клајн из Штутгарта. Чак 11 аустријских репрезентативаца игра у Бундеслиги. Међу њима је и Мартин Харник који је познат као убитачан играч из другог плана. Поред Арнаутовића, Аустријанци у нападу и даље рачунају на ветерана Марка Јанка. Он игра у аустралијском Сиднеју где је први стрелац лиге, али селектор не жели да га се одрекне.
“Сваки од нас је постао бољи и зрелији играч у репрезентацији. Најважније је што се на терену осећамо као 11 пријатеља. Исти осећај заједништва влада и на клупи”, открива Мартин Харник колико је добра “хемија” у екипи битан фактор за успех.

Александар Драговић је после недавне победе над Лихтенштајном истакао да никада није била боља атмосфера и да играчи једва чекају репрезентативна окупљања.

Све то су препознали и навијачи. Трибине стадиона Ернст Хапел су крцате и Аустријанци у сваком мечу могу да рачунају на подршку 48.000 навијача. Недвано их је неколико хиљада отпутовало и на оближње гостовање у Вадуц како би бодрили национални тим.

Фудбалска еуфорија дрма Аустрију, а ова генерација би могла да буде нешто најбоље што се аустријском фудбалу десило у последњих 30 година. После година патње и разочарања, Аустријанци опет уживају у фудбалу. Неки су се осмелили толико да су Алабу и другаре назвали “вундертимом” и тако су оживели причу стару сто година, о чувеном Хугу Мајслу и његовом “вундертиму”. Било је то време када је Аустрија играла најбољи фудбал у Европи…

Коментари / 0

Оставите коментар