Пет теорија о поријеклу живота

Размишљање о пореклу живота на Земљи, разлозима његовог настанка, па и самој често се проналази у разним религијама.

У научним круговима превладава теорија о Великом праску према којем је настао простор, време, материја и енергија. Сам тренутак тог стварања научницима је и даље недокучив.

Ипак, много пре тога, људи су дошли до пет теорија о пореклу живота на Земљи:

1. Теорија Створитеља

Према овом веровању, све што је живо свој настанак дугује натприродној моћи, бићу или ентитету. Према Библији односно хришћанству свет је створен за шест дана - први дан је створено небо и земља, другог је раздвојено небо од воде, трећег су створени копно и биљке, четвртог Сунце, петог Месец и звезде, а шестог птице, копнене животиње и човек.

Према исламу Алах је створитељ свега, док је у трећој највећој религији хиндуизму, свет створио бог креације Брахма. Први мушкарац је био Ману, а жена Схрадха.

2. Теорија абиогенезе

Према овој хипотези, живот је спонтано настао из неживе материје, а концепт су осмислили рани грчки филозофи попут Аристотела, Платона и других. У античком Египту, веровало се да је блато на обали реке Нил исходиште живота, а из њега су прво настале жабе, затим змије, пацови и крокодили након што је прве живе честице загрејало сунце.

Теорију спонтаног настанка живота оповргнули су научници кроз 18. и 19. век захваљујући открићу микроскопа, експерименту Франческа Редија који је доказао да се ларве мушица не појављују на месу ако претходно мушице на њега не положе јаја те бројним другим експериментима. Тезу је у научним круговима заменила идеја хетерогенезе, односно настанка живота из већ живих материја.

3. Живот дошао из свемира

Ова хипотеза још се назива и Панспермиа, а према њој живот уопште није започео на нашој планети, већ је дошао из свемира. На пример, након експлозије камења на Марсу и пада метеора на Земљу, дошло је до преноса спора и других облика живота. Према томе, људи су пореклом Марсовци. Друга струја панспермиста тврди да је живот стигао с кометама из удаљених галаксија. Чак и да је та теза тачна, намеће се питање порекла живота у свемиру који је допутовао до нас.

4. Теорија вечног живота

Према овој теорији која је била популарна крајем 19. века, различите врсте живота су одувек постојале на Земљи и увек ће постојати, мењајући само своју форму. Будући да је наука доказала да Земља на постоји одувек, као логично се питање намеће одакле је на њу дошао живот. Такође, логичка је претпоставка да све има свој почетак, па тако и живот.

5. Теорија катастрофе

Жорж Кивје који је живео од 1769. до 1832. и назива се Оцем модерне палеонтологије сматрао је да је Земљу погодила катаклизма услед које је дошло до међусобних реакција разних једињења и неорганских материја, чиме је настала она органска. На пример, лед је покривао океане пре три милијарде година, а Сунце је тада вероватно било и до три пута слабије него данас. Тај слој леда је могао штитити осетљиве органске молекуле који су избили на површину након космичког удара.

Извор: Б 92