Прича: Све је пролазно, само је Тери вјечан...!

Велики Џон играо је са освајачима Златне богиње, али и дилерима и глумцима! Омиљени дефанзивац навијача Челсија од 1998. године до данас играо је са многима у тандему, неки су били истински шампиони, док су други чини се, залутали на фудбалски терен.

Џон Тери једна је од икона Челсија и љубимаца навијача на Стамфорд бриџу. Он је за први тим Плаваца дебитовао у октобру 1998. године, а до данас је променио чак 21 партнера на штоперској позицији.

Тери је у међувремену дошао до капитенске траке у Челсију, претурио све и свашта преко глава у репрезентације Енглеске, а са Плавцима је освојио укупно 15 трофеја.

Разноразни фудбалери су играли раме уз раме са Челсијевом легендом, међу њима су били и репрезентативци озбиљних фудбалских сила, али и неки од играча који нису баш остали у најбољем сећању публике на Стамфорд Бриџу.

“Можда је и тачно да сам једно од најгорих појачања у историји Челсија, али баш ме брига“, рекао је Холанђанин Винстон Богарде.

Он и Тери су заједно одиграли шест утакмица, а иако је Богарде својевремено са Ајаксом освојио Лигу шампиона, био и члан Барселоне, у Челсију никада није потврдио квалитет. Колико је ниско пао сведочи податак да је пред крај уговора тренирао са јуниорима Челсија, а у Лондон је долазио возом из Амстердама.

Дефинитивно, у категорију чудака, на овој листи могао би да уђе и Џоел Китамирике (2001 – 2004) из Уганде. Он и Тери су само једном играли заједно и то као 17-годишњак против Хапоела из Тел Авива и то јер је готово пола тима одбило да путује на меч у Израелу из безбедносних разлога. Остаће ипак упамћен јер је 2008. осуђен на 20 месеци затвора због поседовања и диловања наркотика.

Тери је вероватно најбољи тандем чинио са Португалцем Рикардо Карваљом од 2004. до 2010. године. То су биле сезоне Челсијевих успеха, започете доласком Жозеа Муриња на Стамфорд Бриџ, а управо је он ангажовао Карваља из Порта. Заједно су играли 158 пута, у три наврата су били шампиони Енглеске и толико пута су освајали и ФА куп, а два пута су тријумфовали у Лига купу.

Одмах уз Карваља, по квалитету је сигурно Гери Кејхил, који последње три године са Теријем чини бедем испред Челсијевог гола. Играли су 93 пута заједно, а освојили су Лигу шампиона и Лигу Европе.
“Не можете одједном да кликнете са неким. Једноставно, из дана у дан тренирате, навикавате се и постајете бољи. Кејхил ће још много година бити у Челсија“, казао је Тери пре две године.

Наравно, ништа не може да прође без Срба, па тако ни Тери. Бранислав Ивановић је 2008. дошао на Стамфорд Бриџ, а са Теријем је заједно наступа 232 пута до сада. Иако је Ивановић најчешће на месту десног бека, умео је итекако да заблиста на штоперу.

Вратимо се сада на мало занимљивије ликове. Калид Буларуз, бивши холандски репрезентативац дошао је у Челси са надимком Канибал, али попут многих других није оставио траг. Задржао се само две сезоне, отишао је 2008, а са Теријем је одиграо 16 мечева.

Тери је учио занат од најбољих, а такви су без дилеме били Марсел Десаи и Франк Лебеф. Десаи је био у клубу од 1998. до 2004. године, заједно са Теријем уписао је 96 утакмица и у великој мери утицао је на тада младог енглеског колегу. Десаи је на Стамфорд Бриџ дошао као освајач титуле светског шампиона.

У исту категорију спада и Лебеф, с тим што је он био члан Челсија од 1996. до 2001. године. Постао је светски првак са Француском, а касније и европски шампиона и пренео је много тога на Терија. Лебеф и Тери су само 21 пут играли заједно, а Француз је касније чак упловио у глумачке воде.

Велики утицај на Терија у младости имао је Мајкл Дубери иако је са њим заједно играо само шест пута. Он је клуб напустио 1999. године, кад се Тери још пробијао, али је са великим интересовањем пратио развој младог штићеника.
“Дубери је тада имао времена да разговара са једним 17-годишњаком који се тек пробијао. Остајао сам после тренинга и покушавао да применим оно што ми је Дубери саветовао“, објаснио је својевремено Тери.

Добро се Челсијев дефанзивац слагао и са Вилијамом Галасом, заједно су одиграли 187 мечева и освојили две титуле првака Енглеске. Сви добро памте серију Челсија од 16 утакмица без примљеног гола из тог периода. Галас се пензионисао прошлог лета.

Дефинитивно, вредни помена су још Бразилци Давид Луиз и Алекс. Овај други је у Челси дошао из ПСВ-а, са Теријем је сакупио 94 утакмице, а клуб је напустио 2012. због неслагања са тренером Андреом Виљас-Боашом.

Луиз и Тери су заједно у Челсију одиграли 80 утакмица, с тим што је Бразилац знао да оде и на позицију задње везног. Доста успеха су имали заједно, барем када су трофеји у питању, освојили су Лигу шампиона, ФА куп и Лигу Европе.

Познаваоци енглеског фудбала сећају се и Роберта Хута, играо је 50 пута у тандему са Теријем, али ни он у Челсију никада није показао пун потенцијал. То је Немцу пошло за руком у екипи Стоук Ситија. Ту је и Израелац Тал Бен Хаим, он је 11 пута играо са Теријем, али је отишао већ после једне сезоне незадовољан статусом код тадашњег тренера Аврама Гранта.

Мало њих вероватно памти Данца Јеса Хога, он је на Стамфорд Бриџу био од 1999. до 2001. године. Он је у Челси дошао као играч који би требало да ускаче у тим уместо Десаија и Лебефа, а на крају га је млади Тери претекао у томе. Имали су четири заједничка наступа.

Отприлике у истом периоду у клубу на месту штопера био је још један Француз Бернар Ламбурд, он је сакупио 10 мечева у каријери поред Терија. Каријеру је завршио сада већ давне 2003. године у Саудијској Арабији. Кратку епизоду у Челсију у сезони 1999-2000 имао је и Бразилац Емерсон Томе, дошао као појачање из Мидлсброа, а само једном је одиграо у друштву капитена. Завршио је каријеру у Јапану 2003. године.

Данас занат уз Терија “пече“ Курт Зума, уписали су 15 заједничких наступа и сигурно ће их бити још у будућности. Зума је прошле године дошао из Сент Етјена. Џефри Брума, Холанђанин играо је седам пута са Теријем. Био је велики таленат, прошао омладинску школу, али се касније није прославио.

Чех Томас Калас дошао је 2010, формално је још члан Челсија, али је претходних година углавном играо на позајмицама. У свој Си-Ви уписао је један меч уз Терија, што је четири пута мање од онога што је сакупио Мајкл Мансини у периоду од 2006. до 2011. Он је сада у Нотингем Форесту.