Двоструки аршини!

У страху од утицаја Ирана и ради заштите сопствених интереса, Саудијска Арабија је без дозволе УН бомбардовала део Јемена. Да је слично урадила Русија у време Евромајдана и опасности по Виктора Јануковича, реакција међународне заједнице засигурно не би изостала, стоји у анализи портала Србија данас.

Свијет 26.03.2015 | 22:52

Сукоб јеменске шиитске побуњеничке групе Хути са централним властима у Јемену, који се распламсао са избијањем Арапског пролећа, ушао је у нову фазу војном интервенцијом Саудијске Арабије. Како су побуњеници на корак од запоседања свих битних територија у држави Саудијци су одлучили да спрече обарања пријатељске сунитске власти коју представља сада већ одбегли председник Абд Рабух Мансур Хади.

Прошлогодишње запоседање престонице Сане, испратило је заузимање председничке палате, главног аеродрома и бекство председника Хадија, па је најсиромашнија арапска земља била на корак од распада који олако може да постане верна имитација Либије или Сирије у рејонима где је Асадова власт тренутно непостојећа.

Јемен је годинама на оку трију држава: САД, Саудијске Арабије и Ирана и управо њихови фаворити у земљи осликавају унутрашње поделе. Иран подупире шиитско становништво, међу које спадају и Хути, покушавајући да "са леђа" зађе вахабитско-сунитској Саудијској Арабији и њеном глобалном саветнику - Америци.

Не могавши да допусти да Хути превладају и преузму кључне делове Јемена, из Ријада су послали војне авионе да нападну побуњено племе. Иако је председник Хади позвао Уједињене нације да донесу резолуцију која би легитимизовала страно војно учешће "у одбрани суверене државе Јемен и њених изабраних власти", светска скупштина тај документ није изгласала, што ипак није спречило Саудијце да авионима бране свој интересе, прикривајући га као "акцију за добробит Јемена".

Интересантно је сазнање да није било неке снажне реакције страних земаља, нити појединачно, нити групно. Дакле, саудијски напад био је оправдан у случају када је мета шиитски народ Хуту, док је, може се приметити, слична акција против Ал-Каиде, која је дуго присутна у Јемену, изостала, и на њу није позивано.

Међународно право важи само за најјаче и њихове савезнике

Механизми међународне принуде на ратоборне и неподобне чиниоце последњих деценија искључиво су употребљавани на режимима и покретима који су отворено против Сједињених Америчких Држава и њених кључних савезника или су индиректна сметња интересима поменутих ентитета.

Крах Совјетског савеза дао је САД и сарадницима неоспориво право да буду у праву, са легитимацијом Уједињених нација или без. Акције у Сомалији, Ираку, СФР и СР Југославији, поново Ираку, те Авганистану, Либији и Сирији искључиво су вођене против елемената глувих за хтења САД.

"Ваздушни напади на Јемен само су доказ да је међународно право мртво слово на папиру. Данас се питају најјачи, а право, о њему нема ни говора.

Зар треба подсетити на америчко бомбардовање Либије или на египатске упаде у ту земљу? Шта тек рећи на интервенцију у Сирији? Да ли је ико питао те земље да ли желе страно мешања", каже војно-политички аналитичар Мирослав Лазански за СрбијуДанас.цом.

Слично је и када су у питању амерички савезници. Довољно је присетити се недавне вишеструке авионске агресије Египта на положаје Исламске државе у Либији, без дозволе легитимне либијске владе и поставити питање - где је осуда за непоштовање интегритета и суверенитета једне земље.

Да ли Русија има право на нешто слично?

Највећа земља света је могла да буде Саудијска Арабија пре Саудијске Арабије. Као што је Хади брањен од Ријада, тако је и Виктор Јанукович могао да буде брањен од Москве, не само вербално и дипломатски.

Показало се да је подршка Русије изостала, вероватно јер ни сам Кремљ није много полагао у председника који је изгубио подршку свог народа.

Ипак, да је којим случајем стигла директива Владимира Путина за акцију, могли бисмо очекивати низ осуда далеко страшнијих него што су биле оне након пада малезијског авиона, које су после неколико недеља утихнуле након недостатка доказа.

Или случај гранатирања аутобуса у Доњецку, те атентата на опозиционог Бориса Немцова. Улазак руских трупа највероватније би испратила аутоматска "обавезујућа" резолуција УН, а санкције које Русија подноси месецима биле би хитрије и оштрије.

"Док Америка може да ради по свом нахођењу и да упада где хоће, за Русију би то било немогуће. Оно што би уследило да су Руси ушли у Украјину било би много горе него све санкције и пропаганда која су одапети на Москву у последњих годину дана", рекао је Лазански.

Извор: Србија данас