Анализа: Кога ће Сале водити на ЕП?!

Нешто више од пет месеци остало је до почетка Европског првенства на којем ће Србија покушати да избори пласман на Олимпијске игре први пут од 2004. године.

Кошарка 25.03.2015 | 19:20

Летос су нас ’Орлови’ одушевили освајањем сребрне медаље на Светском првенству у Шпанији, а тим Александра Ђорђевића чека нови тежак изазов с обзиром на то да ће већина репрезентација доћи у врло јаком саставу. Србија се налази у групи Б са Шпанијом, Турском, Исландом, Италијом и Немачком.

До почетка припрема свашта још може да се догоди, али време је за прелиминарни поглед на сезоне наших момака – прво ’мадридских 12’, а затим и осталих кандидата за национални тим.

Милош Теодосић. Оно што је започео на Светском купу, Милош је наставио и у клупској сезони. Игра веома зрело, његове асистенције препричавају се данима и предводник је ЦСКА у жељи да коначно освоји Евролигу. Просечно бележи 17,2 поена, 2,7 скокова и 7,3 асистенције, а за разлику од претходних сезона, много је констатнији у шуту за три поена – у Евролиги шутира 44% (57-129). Паузирао је неко време због проблема са листом, али у вези са Теом нема много дилема – и предстојећег лета он ће бити чинилац од којег ће почињати све у репрезентацији Србије.

Марко Симоновић. Летос је прешао у По Ортез и један је од главних играча тима који се додуше налази у доњем делу француског шампионата. Симоновић има 13,2 поена (39% шута из игре) и 3,1 скок по мечу, а пре десетак дана вратио се у тим после двоипомесечног одсуства због повреде. Било је велико изненађење када је Симоновић завршио на Светском купу, а сада ће се вероватно наћи на ширем списку.

Стефан Јовић. Никако у Звезди да ухвати прави континуитет због проблема са разним повредама, али Јовић је летос у репрезентацији био једно од откровења у улози специјалисте за одбрану. У Звезди је на неколико мечева показао дар за асистенције, али ипак су се од њега очекивале боље партије.

Богдан Богдановић. Прелазак у Фенербахче испоставио се као прави потез – како сâм каже, много је научио, очигледно је да му користи и време проведено на позицији плеја у Партизану, а до сада у Евролиги просечно бележи 10,8 поена и по 2,9 скокова и асистенција. Богдановић ће поново бити важан део ланца у репрезентацији.

Немања Бјелица. Најбоља четворка у Европи ове сезоне. Као и претходних година, за екипу ради буквално све на паркету, само сада на још вишем нивоу. Физички је ојачао, повезује унутрашњу и спољну линију, игра одлично пик са лоптом у рукама и усавршио је шут са задршком када игра ’један на један’. Његово присуство у скоку је огромно, ове сезоне неретко мечеве завршава са дабл-дабл учинком – један је од играча који тиму увек пружа опцију више. За сада у Евролиги има 12,2 поена, 7,9 скокова и 1,9 асистенцију по утакмици.

Стефан Марковић. Већ годинама је неизоставни део националног тима, а сада ће иза себе имати и прву евролигашку сезону, са Ђоаном Пласом у Уникахи. Борбеност и чврсту одбрану Марковић је увек доносио тиму, тако ће бити и сада, и у том смислу је 197 цм високи плеј неопходан репрезентацији. Ни ове сезоне није било озбиљнијег помака у шуту, а нешто боље иде му у Ендеса лиги него у Евролиги.

Никола Калинић. Његов напредак одвија се онако како су се оптимисти и надали – момак са невероватном енергијом и победничким менталитетом спреман је да ради на себи како би постао још бољи. Искуство са репрезентацијом користило му је у Звезди ове сезоне – унапредио је игру леђима ка кошу, шут за три поена видно је побољшан, а његов допринос у одбрани и скоку никада није ни долазио у питање. Труди се да поправи и технику – речју, Калинић је тип играча којег би свака екипа волела да има.

Стефан Бирчевић. У првом иностраном искуству у Естудијантесу не успева озбиљније да се наметне, делом и због повреде са којом се мучио. У Ендеса лиги Бирчевић просечно има 4,7 поена и 2,3 скока за 14 минута на паркету.

Ненад Крстић. Рекао је “збогом“ репрезентацији после прошлогодишњег сребра. Штета, јер има добру сезону у Ефесу, и даље би био међу стубовима националног тима.

Мирослав Радуљица. Од човека о којем већина није знала шта тачно да мисли летос је постао национални херој – због изврсних игара и због харизме. Ова сезона са кошаркашког аспекта не протиче баш најбоље – Радуљица ју је почео у Кини, потписао је и два десетодневна уговора са Минесотом, клуб нема од средине фебруара, а имао је проблем и са повредом зглоба. Не звучи обећавајуће, поготово зато што се и Крстић повукао, али и пред прошло лето Радуљица није добијао много шанси у Милвоки Баксима, па је ипак одиграо турнир каријере.

Рашко Катић. Ако је нешто доказао током година, то је да га никада не смете отписати. Прошлог лета Катића је мало ко видео као путника за Шпанију, али он је ипак завршио међу 12. За њега је и током каријере важило да “сезону почиње као резервни, а завршава као стартни центар“. Има солидну сезону у Сарагоси – 8,5 поена и 3,2 скока за просечно 18 минута по мечу.

Владимир Штимац. Вредан и поуздан центар од којег увек знате шта можете да очекујете. После сјајне сезоне у Уникахи, поново сарађује са Светиславом Пешићем, овога пута у Бајерну из Минхена. У Евролиги је у првој фази имао 6,9 поена и 4 скока по мечу, док у Бундеслиги просечно бележи 8,5 поена и 5,5 скокова.

Већ на први поглед јасно је да ће ’сребрни’ тим из Шпаније вероватно бити умногоме промењен, а нових кандидата има на претек.

После повлачења Крстића, нови квалитативни скок у игри Бобана Марјановића репрезентацији долази “као кец на десет“. Доминантан је у и у евролигашким оквирима, а то је нарочито показао у Топ 16 фази у директним дуелима са играчима попут Анта Томића и Густава Ајона.

Чешће него прошле сезоне успева да не спушта лопту кад је прими горе (то је рефлексна реакција и мора да се вежба да се не спушта по инерцији, Пау Гасол је то докторирао), игра леђима сада му је значајно оружје и при том је разноврстан – може одмах да се окрене и да шутне, да крене на обе стране полухорогом, дешава се и да обрне чувара и да закуца...

Одбрану је несумњиво много поправио, пре свега одбрану од пика. Ипак, и даље се понекад деси да противнички бекови прелако положе поред њега, али и ту је напредовао у односу на прошлу сезону, што може да радује селектора Ђорђевића.

Уз то, потенцијални тандем Теодосић-Марјановић делује као да има све шансе да успе, с обзиром на способности и једног и другог.

Осим њега, на центру Никола Милутинов има веома добру сезону – у АБА лиги просечно бележи 10 поена и 7,9 скокова. Има 21 годину, делује као да је увек на лопти на офанзивном скоку и несумњиво је да ће још напредовати, па је поново заслужио позив на шири списак. Да ли и нешто више, највише ће зависити од припремног периода.

Када је Галатарасај гостовао Црвеној звезди последњи пут у Београду, Зоран Ерцег јасно је рекао да жели да игра за репрезентацију. Прецизним шутем за три поена шири противничке одбране, и те како је присутан и у скоку, а зна и да реши ’један на један’ када екипа остане без идеје. Са Бјелицом и њиме, Србија би вероватно имала најјачи тандем четворки у Европи, а с обзиром на њихове разноврсне могућности, и селектор би добио много опција за комбиновање.

Душко Савановић такође је истакао да ће бити на располагању, мада је селектор Ђорђевић у неколико наврата рекао да жели атлетски моћне играче. Упркос бројним неспорним квалитетима, Савановић то није.

Као и многи пре њега, Милан Мачван ’оживео’ је каријеру у Партизану, један је од главних играча црно-белих и поново показује квалитете за које се знало да поседује – чврстину, стабилност и сналажљивост под кошем. На конкуренцији четворке има још кандидата – Лука Митровић је у благом паду после фантастичног првог дела сезоне, а Никола Јокић блистао је у Мега Лексу – најкориснији је играч АБА лиге.

Чини се да ће селектор бити на слатким мукама када је реч о месту крилног центра, што се не би могло рећи за позицију тројке. Делује као да је Калинић сигуран путник, а он би требало да се допуњује са Владимиром Лучићем. Он игра врло добро ове сезоне у Валенсији, у свом најбољем издању несумњиво би био од вишеструке користи екипи – користан је у скоку из другог плана, може да погоди за три поена, али и да продре до коша. Ипак, због честих проблема са повредама над његовим именом увек стоји мали знак питања.

Немањи Дангубићу било је потребно неко време да се навикне на захтеве играња у великом клубу, пропустио је и део припрема због повреде, али у последње време у Звезди игра све боље. Много ради на шуту, а његове атлетске способности нешто су што селектор жели код својих играча.

Ако загусти, и Бјелица би могао да се спусти на тројку – дуго није играо на том месту, али спортска интелигенција омогућује му да се брзо прилагођава. Такође, у зависности од тога какве су карактеристике противника, и Богдановић би могао да покрије крилну позицију.

Управо је Богдан летос поднео највећи терет на позицији бека (било је ту и још неких довијања), а сада Ђорђевић може да рачуна са две радосне вести – Драган Милосављевић на путу је да се врати у форму у којој је био пре повреде, а Немања Недовић је повратком у Европу коначно добио прилику да игра у континуитету. Милосављевић је у одбрани стандардно изванредан, али шут му се још није вратио на ранији ниво, док Недовић у Валенсији пружа променљиве партије. Ипак, утисак је да су обојица на узлазној путањи и да могу да помогну националном тиму, а ту је и Бранко Лазић, који је ове сезоне “закључао“ неке од најбољих бекова Европе и показао да може да задржи сталоженост и погоди када је потребно.

На месту организатора игре Ненад Миљеновић већ другу узастопну сезону игра врло добро – ни он није ’звер’ физички, али слично као Савановић на својој позицији, то надокнађује размишљањем и осећајем за игру. Василије Мицић у Бајерну игра своју прву сезону у иностранству – било је препрека на путу, али за сада се солидно сналази и разумно је претпоставити да ће му следећа сезона бити још боља. Са непуном 21 годином Никола Радичевић игра трећу сезону у јакој Ендеса лиги и у дресу Севиље добија све већу улогу – ове сезоне просечно има 6,8 поена и 3,1 асистенцију.

Вероватно ће се на ширем списку наћи и екстраталентовани клинци како би учили од старијих за наредне акције – Стефан Пено био је ту и прошле године, ове сезоне је доста штофа показао Вања Маринковић...

Прошлог лета на списку су били и Кузмић, Тепић, Немања Крстић, Новица Величковић, а Ђорђевић нас је изненадио позивањем Дејана Кравића.

Видећемо хоће ли и предстојећег лета бити неког изненађења, а до тада нам остаје једино да навијамо за наше момке – да остану здрави, да добро играју и да на лето крену у поход на нову медаљу.