7 занимљивости о свадби Александра и Марије Карађорђевић

Венчање српског краља и румунске принцезе привукло је пажњу целог света.

Занимљивости 21.03.2015 | 08:18

1. Провера Александрових мушких моћи

Да би се утврдило да ли принц може да има наследника, довођене су му сумњиве даме. С једном од њих добио је ћерку Јелену

Румуни у лукама на Дунаву и дан-данас госте из Србије ословљавају са „кускре“, што се преводи као „пријатељу“ и „пријо“, а све због брака њихове принцезе Марије и Александра Карађорђевића. Толико су краљ и краљица били цењени.

Биографија на част

Та Марија помиње се и у оној четничкој песми у Срба:
„Морем плови једна мала барка, а у барци краља Петра мајка
Морем плови, не боји се мина, пошла мајка да потражи сина.
Пошла мајка сина да потражи, па се јавља ђенералу Дражи.
Чича Дражо, где је моје дете? Чувају га српске бајонете!“

Волели или не волели монархију, мора се признати да Србији биографија Марије Карађорђевић служи на част: њена бака по мајци била је сестра руског цара Александра ИИИ, а деда по мајци други син британске краљице Викторије.

Кажу да је била веома образована. За време Првог светског рата радила је с мајком, краљицом Румуније, у болници, негујући рањенике. Удала се за краља Александра И Карађорђевића 6. јуна 1922. године.

Кад је завршен Први светски рат Александар је имао тридесет година, био је „стари момак“ и једна од озбиљних тема била је и његова женидба. Његове присталице правдале су га чињеницом да се још оплакују мртве из рата, док су други говорили да чека да краљ Петар умре, па да се ожени бољом приликом.

Запаљење тестиса

Непријатељи су ширили приче о његовој „мушкој неспособности“: наиме, још као младић, Александар је боловао од запаљења једног тестиса. Дуго је био лечен, а после преласка Албаније 1915. стање му се погоршало. Кажу да је Никола Пашић највише бринуо због ове бољке, која је директно претила да прекине династију. После рата Александру су довођене даме да би се проверила његова сексуална моћ. Из једне такве пробе с лекарком из Француске, кажу хроничари, последњег дана децембра 1920. родила се и здрава девојчица Јелена. Истина, Александров син Томислав даће романтичнију верзију приче:

„Мој отац и Јеленина мајка Шарлот Котијар упознали су се уочи рата у Паризу. Она је била из Бретање и студирала је медицину на Сорбони. Наводно је то била љубав на први поглед, али државничке обавезе мог оца, тада престолонаследника, и ратне слутње раздвојиле су ово двоје младих... Да имам сестру по оцу сазнао сам за време Другог светског рата. За то женско дете знала је и моја мајка. Она је то сазнала од оца, али нама ништа није говорила о томе. Уопште, о томе се међу нама није говорило. То је знала само неколицина очевих најближих пријатеља.“

2. Бранислав Нушић тражио одлагање свадбе

Славни комедиограф, иначе председник Приређивачког одбора венчања, тражио је да се оно одржи чак седам дана касније него што је планирано

Још пре Првог светског рата, приликом једне посете Петрограду, Никола Пашић је на крају аудијенције питао руског цара Николаја да ли би своју ћерку дао да буде српска краљица.

Близак с Татјаном

Пашић је после причао, а изгледа да није много лагао, да је „цару било мило“ и да је „осмехом потврдио да неће стајати на путу тој идеји“. Ужичанин Панта Драшковић, вишегодишњи Александров ађутант, потоњи генерал и министар у Недићевој влади, у својим мемоарима делимично потврђује ту причу. Каже да је Александар током школовања у Петрограду био близак с кнегињом Татјаном, да су били на „ти“ и да би ту, можда, „нешто било“. Али, човек снује, а бог одређује - Октобарска револуција затрла је царску породицу...

Кад је Александар, сада већ као краљ, саопштио да је најзад решио да се жени, имао је већ 34 године. До тада је и државни врх заузео став о питању шта је за династију Карађорђевић и тек створену државу боље - да краљица буде странкиња или да буде наша, „народна“? Пошто су краљеви преци народни, закључено је да треба да се странкињом династија „оплемени“ и истовремено подигне њен међународни углед. Избор је пао румунску принцезу Марију, која је потицала из једне од тада најмоћнијих краљевских кућа у Европи.

Иако је реч била о уговореном браку, с румунског двора су стигле вести да је принцеза пристала чим су јој показали фотографије будућег мужа. Одмах се, причало се у Београду, дала на учење српског језика.

Али, на самом почетку већ се десило нешто неуобичајено - венчање је брзо по заказивању било одложено за недељу дана!

Званично објашњење било је да старија сестра Маријина, принцеза Јелисавета, удата за грчког престолонаследника, мора хитно на операцију у Атини и да њени забринути мајка и отац моле будућег зета Александра да свадбу помери за 6. јуни те 1922. године.

Незванична верзија

Незванично, и изгледа ближе истини, додатних седам дана било је потребно српској влади и београдској општини да венчање како-тако организују, делом због пословичне неспособности, а делом и зато што се испоставило да ће гостију из иностранства бити много више него што се у почетку рачунало. И по овој верзији била је упућена молба Александру да помери венчање, само што је подносилац био - Бранислав Нушић.

Он тада већ има 58 година, овенчан је славом комедиографа и на функцији је управника Уметничког одсека Министарства просвете. Влада га именује за председника државног Приређивачког одбора венчања.

ОДЛУЧИЛИ ДА ОПЛЕМЕНЕ ДИНАСТИЈУ

Кад је Александар решио да се жени, имао је већ 34 године. Државни врх је веровао да је добро да брак са странкињом оплемени династију, па је избор пао на румунску принцезу Марију

3. Улога магараца у венчању

Београд није имао довољно горива за све госте, па су у помоћ организаторима морали да притекну магарци, тада распрострањенији од камиона

Као и уочи сваког другог доласка гостију, што је пракса до данашњих дана, београдски општинари бацили су се на спремање и шминкање престонице. У томе су, као и данас, имали свесрдну подршку штампе. Репортери београдских рубрика растрчали су се по граду у лову на недостатке које треба отклонити: један је тражио да се у време свадбених свечаности забрани долазак у град сељанкама које су из околних села доносиле млеко. Мирисале су на млеко и сир, и увек биле у облаку мува...

Гости из иностранства

Неколико дана сва је штампа брујала јер се испоставило да у Београду неће бити довољно бензина за све госте на свадби, а ни хране за магарце, заступљеније у транспорту од камиона. Хроничари бележе да је Нушић „убедио надлежне да без бензина неће бити ни свадбе, па нека они виде шта ће, и да је издејствовао да Министарство вера наложи калуђерима манастира у Раковици да допусте да се сече грање, да магарци не липсају...“

Познати комедиограф овом је свом послу приступио крајње озбиљно и свим срцем. Десило се тако да је у Београд пристигао Португалац, али три дана пре него што је најавио, па за њега није било хотелске собе. С гомилом пртљага, сместио се пред најлуксузнији хотел „Српски краљ“ и ту, на сунцу, заспао. Кад је то чуо Нушић, лично је ургирао да се несрећнику нађе смештај јер је овај био дошао да у име португалске владе буде гост на свадби, али и да после свечаности отвори дипломатско представништво.

На краљевску свадбу у Београду своје изасланике, а неки и целе делегације, послале су многе државе, па чак и Јапан и Персија, данашњи Иран. Допутовао је и гост из Аустрије, с којом је до пре четири године Србија ратовала, можда и зато што је ова држава сада била упола мања и била је република... Једино је Бугарима био забрањен долазак! Сећање на злочине њене војске према српском народу било је јаче од дипломатске етикеције. Педантни новинари забележили су да је само током 24 сата уочи венчања у Београд копном, морем и ваздухом допутовало више од 20.000 људи.

Снимање наплаћивано

„И ваздухом“, јер су неке високе званице стигле авионом. Долетели су новинари више француских ревија и листова, преноћили у Београду и сутрадан се, пошто су прикупили материјал, вратили у Париз. Овој експедицији седме силе претходила је, два дана раније, слична, само из Енглеске, и то на вишем нивоу: долетео је са сарадницима главни уредник Дејли мирора.

Телевизија ће тек бити откривена, у то време њену улогу су играли филмски журнали. Сниматељима, који су похрлили из целог света, право на снимање је, у складу с тадашњом праксом у свету, наплаћивано. То је право за свадбу било пренето на организацију инвалида, али су други скинули кајмак, па се афера у новинама вукла годинама.

ЗАБРАНА БУГАРИМА ДА ДОЂУ

На свадбу је допутовао и гост из Аустрије, с којом је до пре четири године Србија ратовала, можда и зато што је ова држава сада била упола мања и била је република... Једино је Бугарима био забрањен долазак

4. Величанствен дочек младе

Дочек будуће краљице Марије претворио се у прави карневал с најбољим југословенским бродовима, девојкама које су бацале цвеће и ескадрилом авиона

По младу и њене родитеље, низ Дунав до Оршаве, краљ је послао своју јахту „Александар“ под заповедништвом једног адмирала, а у њеној пратњи био је тада наш најмоћнији разарач „Краљ Петар Први“. На овом броду били су угледни гости и тада неизбежни новинари.

Председник београдске општине срео их је, на повратку с невестом, у Смедереву, на броду „Карађорђе“, а кад је поворка стигла до Гроцке, придружио им се и брод „Загреб“. То је била најспектакуларнија Нушићева идеја: позвао је девојке из свих делова младе државе да у народној ношњи свог краја дочекају будућу краљицу. Јавило их се више од осам стотина, па је Нушић изабрао двеста за брод „Загреб“, да уз песму и музику, бацају цвеће на високу гошћу, а осталима поверио „копнене“ дужности, начинивши их претечама хостеса.

Спектакл за масе

Хронике кажу да је улазак јахте „Александар“ и осталих бродова у београдско пристаниште био величанствен. „На десетине малих чамаца, нарочито земунских, машући веслима и бацајући цвеће, претворило се у карневал...“ Ушће Саве у Дунав надлетала је ескадрила војних авиона, а пристајање јахте „Александар“ поздравили су топови с Калемегдана - сто једним плотуном!

Марија је стајала на палуби, иза ње румунски владарски пар, а Александар је устрчао уз мост. Тада је загрлио младу. Са обале су их посматрали патријарх Димитрије, председник Народне скупштине Иван Рибар, министри и генерали и радознали народ.

Новом лимузином, с три реда седишта, краљ је одвео вереницу у дворске одаје... Венчање је било заказано за сутрадан.

Свечано

Преписујемо из оновремених извештаја: „На венчању у Саборној цркви млада је имала белу хаљину дугачког шлепа. На глави је имала младеначки венац од мирте, усађен на другом венцу од златног тила, који се зракасто пружао преко шлепа. Око врата је имала широк ђердан крупних плавих смарагда и дијаманата. Преко рамена је носила ленту белог орла. Дугачки шлеп придржавали су јој млађи рођаци и рођаке плаве крви. Иза младенаца, краљ Фердинанд носио је униформу румунског ђенерала са свим декорацијама и маршалском палицом у десној руци. Румунска краљица је била у дивној лила хаљини од тила са током исте боје, око које су се низали гроздови у истом тону. Додатно ју је красио чувени ђердан бисера. На прстима је имала одговарајуће декорације, с лентом Светог Саве. У поворци су следили кум, син енглеског краља и потоњи краљ Алберт, у униформи енглеског капетана авијације, весео и насмејан, и стари сват кнез Арсен, Александров стриц. Девери у свечаним официрским униформама били су кнезови Павле и црногорски Никола.“

На патријархово питање узима ли Александра за мужа, Марија је рекла: „Хоћу! Да!“ На српском.

ПРВЕ ХОСТЕСЕ

Најспектакуларнија Нушићева идеја била је да позове девојке из свих делова младе државе да у народној ношњи свог краја дочекају будућу краљицу. Јавило их се више од осам стотина, начинивши их претечама хостеса

5. Гости покрали сребрне виљушке

Милан Стојадиновић забележио је у својим мемоарима да су сватови за време ручка однели пола есцајга

На свечаном ручку Александар је, пре него што је прочитао говор, званице упитао:
„Јесу ли овде сви који су се борили на Кајмакчалану?“
„Да, Ваше величанство, сви, изузимајући оне који су тамо пали“, одговорено му је. Краљ је био ратник.
Краљ је био и политичар.

Воскрсење и уједињење

У свечаном говору званицама рекао је:
„Египћани су давали ручкове да би уживали у јелу и пићу, Римљани - да би показали своје богатство, моћ и славу, Французи - да би светковали велике дане у својој историји, или да би при таквом друштву неговали умност и књижевност, што је дало развој и славу француском духу. Овај пак наш ручак има други задатак. Ми смо у нашој прошлости имали једну тајну вечеру, на Косову пољу, после које је следила наша голгота, а овај ручак представља наше воскрсење и уједињење и израз је југословенског гостопримства...“

Има оних који тврде да му је овај говор написао правник и историчар, академик Слободан Јовановић. Овај то ниједном до краја живота, у Лондону, није потврдио.

А Милан Стојадиновић, доцнији министра финансија и премијер, економиста и корупционаш великог стила, средином прошлог века ће из Аргентине, у својим изгнаничким мемоарима, писати да су „сватови одмах навалили на јело и пиће, не водећи рачуна о етикецији“. И још ће додати да су сватови за време ручка покрали пола есцајга. Човек који је, док је био на власти, покрао неизмерно богатство, злобно ће, пред крај живота, бројати туђе виљушке...

После ручка тек венчани пар присуствовао је војној паради, у којој је учествовало 18.000 војника, а затим и пријатељској утакмици репрезентација Југославије и Румуније. Победили су гости, а по свој прилици, резултат је био намештен.

Свадбено путовање на Блед

Исте вечери, у свечано окићеном возу, краљевски пар је отпутовао на свадбено путовање у Словенију. На Блед.

Вазда је било новинара улизица: „Призор је одиста био величанствен и дотле невиђен. Најлепше словеначке жене и девојке и маса народа стекли су се на Блед да поздраве свога ослободиоца и првог владара народне крви после Госпосветског поља, после толиких векова робовања туђину... На средини Бледског језера постављен је био огромни сплав, позорница на којој се играло и певало. Краљ и краљица су својим чамцем изашли на језеро и у тој шетњи пратило их је, ни мање ни више, две стотине различито декорисаних пловила... Песме и клицање одбијали су се од сафирног језерског огледала, треперили у ваздуху и летели негде тамо далеко ка Триглаву.“

ПАРАДА И УТАКМИЦА

После свечаног ручка тек венчани пар присуствовао је војној паради, у којој је учествовало 18.000 војника, а затим и пријатељској утакмици репрезентација Југославије и Румуније. Победили су гости, а по свој прилици, резултат је био намештен

6. Свадбени дар Албанца

Први поклон младенцима дао је наочити Албанац, угледник из вучитрнског среза - два овна с позлаћеним роговима и 98 овнова са огледалима на челу

Иако се од самог стварања заједничке државе Краљевине СХС осећао отпор према Београду, у Загребу се на дан краљевог венчања, иако је био уторак, није радило. У катедрали је одржана служба Божја као на празник, а организована је и војна парада.

Изложени поклони

А још десет дана пре свадбе Београд је имао шта да види: са железничке станице, па уз Балканску до Теразија, а онда до двора у садашњих Српских владара кретала се живописна поворка. Наочити Албанац у богатом оделу, угледник из вучитрнског среза, достојанствено се кретао средином улице док су иза њега ишла два дебела бела овна позлаћених рогова, о којима су висиле стаклене јабуке златне боје. За њима још 98 овнова, од којих је сваки на челу имао огледало, и сви су прошли кроз дворску капију! Био је то први свадбени дар.

У Скопљу је седам најбољих кујунџија месец дана правило филигранску кутију за цигарете краљу и другу, већу, краљици за накит. Јевреји Југославије наручили су у Бечу да им се за поклон изради посебан сервис. Пре него што су га наручиоци преузели, био је изложен у центру града, а полиција је морала да даноћно одржава ред међу радозналцима који су се тискали да га виде.

Срби у Београду и Војводини нису хтели да заостану - покренули су акцију скупљања пара за куповину поклона „којег се неће постидети“. У земљи која је само четири године пре тога разорена изашла из рата скупило се толико новца да је одлучено да се подижу зграде за општо добро. Сомбор је, између осталих, тада добио болницу.

Пара је ионако било: још пре свадбе, у априлу, Пашићева влада је Скупштини послала предлог закона о краљевој апанажи. До женидбе, краљевска породица је годишње примала 1.200.000 златних динара, а нови предлогом она је повећана двадесет пута, на - 24.000.000 динара! Закон је, после оштре расправе и жучног противљења опозиције - усвојен. Опозиција је била гласна и поводом још једне теме - поделе Баната.

Подела Баната

Упоредо с веридбом и припремом свадбе, на Мировној конференцији у Паризу водили су се тешки преговори о статусу Баната.

После рата војска Србије је запосела ову област, али су Румуни, са својим краљем на челу, тада већ извесним тастом Карађорђевића, тражили да се припоји њима. Ако не, претили су, отеће га оружјем.

Банат је зато подељен - у складу са и тада важећом политиком да нико не буде задовољан. Румуни нису добили тражене Вршац, Кикинду и Белу Цркву, а Краљевина СХС остала је без српског Темишвара. Овамо је остало 64.000 Румуна, а у Румунији 100.000 Срба. Многи су тада веровали да је попуштање наше делегације било последица краљеве женидбе.
ВЕЛИКА АПАНАЖА

Још пре свадбе, у априлу, Пашићева влада је Скупштини послала предлог закона о краљевој апанажи. До женидбе, краљевска породица је годишње примала 1.200.000 златних динара, а нови предлогом она је повећана двадесет пута, на - 24.000.000 динара! Закон је, после оштре расправе и жучног противљења опозиције - усвојен

7. Шта је било после

Британски медији писали су да својом бриљантношћу свадба у Београду надмашује многе свадбе Империје јер симболизује оживљавање цивилизације

Марија је у браку са Александром родила три сина - престолонаследника Петра, названог према деди, краљу Петру Првом, док су имена осталој двојици дата у складу са идејом југословенства: Томислав (хрватско име) и Андреј (словеначко)

ТЕКСТ:

Суд европске штампе о свадби у Београду одражавао је уводник у лондонском Дејли крониклу:

„Надмашује својом бриљантношћу многе свадбе Империје. Тај догађај нема само династички интерес него и социјални. Том приликом састали су се у Београду представници источне и западне Европе и цео догађај симболизује оживљавање цивилизације која је вековима била гажена од Турака и туторства од страних сила...“ Аутор је похвалио обе краљевине на Балкану што се „развијају на парламентарној и демократској основи“. Сто година, дакле, траје то...

Идеја југословенства

Марија је у браку са Александром родила три сина - престолонаследника Петра, названог према деди, краљу Петру Првом, док су имена осталој двојици дата у складу са идејом југословенства: Томислав (хрватско име) и Андреј (словеначко).

Марија Карађорђевић постала је удовица после погибије краља Александра у Марсеју 9. октобра 1934. У знак жалости, две године је провела у дубокој црнини.

Уочи Другог светског рата Петар остаје у Југославији, прво као престолонаследник, а затим кратко и као краљ, а Марија се с млађим синовима повлачи на имање које је у Енглеској купила 1938. године. После капитулације југословенске војске 17. априла 1941. године, у Енглеску долази и краљ Петар Други.

Југословенска краљица се никад није бавила политиком. У својим педесетим годинама студирала је цртање и бавила се пољопривредом на свом имању.

Здравствено стање краљице Марије, после убиства њеног супруга, краља Александра, стално се погоршавало. Имала је две операције, мучио ју је реуматизам, док је последњу годину живота, због парализе леве стране тела, провела непокретна у постељи.

Сахрана у Виндзору

Преминула је у сну 22. јуна 1961. године, у свом стану у лондонском уметничком кварту Челси. Сутрадан је њено тело изложено у сали погребног предузећа, да би 1. јула ковчег био пренет у српску Цркву Светог Саве у Лондону. Сахрана је обављена 3. јула у Виндзору. Присуствовали су јој сви њени синови са супругама, кнез Павле с породицом, представници румунског и британског двора. Посмртни остаци Марије у априлу прошле године изложени су у дворској капели Светог Андреја Првозваног у Београду, а 26. маја су сахрањени на Опленцу.

Извор: Курир