Радишићева оправдања за избјегавање робије

Миле Радишић, бањалучки тајкун и близак пријатељ предсједника Републике Српске Милорада Додика, већ је требало је да буде иза решетака у затвору Туњице.

Умјесто тога, Радишић се налази у Београду, одакле је поручио да се неће вратити у Босну и Херцеговину све док се бањалучки Основни суд не изјасни о његовом захтјеву да му се поново одложи издржавање затворске казе.

Нема сумње, Радишићев бијег у Србију и изигравање правде посљедица су правосудно-политичке ујдурме, чији је крајни и једини циљ да осуђеник, по сваку цијену, избјегне одлазак на робију.

ИЗБЈЕГАВАЊЕ ЗАТВОРА

Врховни суд Републике Српске је у јуну прошле године потврдио пресуду бањалучког Окружног суда којом је Миле Радишић у случају “Медицинска електроника” осуђен на три године затвора.

Врховни суд тада је потврдио и одлуку Окружног суда према којој је Радишић требало да врати 2,8 милиона акција “Медицинске електронике” у власништво Републике Српске. Радишић је проглашен кривим због кривичног дјела злоупотребе службеног положаја или овлашћења и кривично дјело манипулације цијенама и ширења лажних информација. Судски процес у случају “Медицинска електроника” је трајао четири године и чинило се да ће осуђени Радишић коначно одговарати за оно што је починио и да ће завршити тамо гдје и треба - у затвору.

То се, нажалост, није десило. Користећи рупе у закону, али и наклоност одређених људи из правосуђа, Радишић је мјесецима успјевао да избјегне одлазак у затвор. Према објављеним документима, предсједник бањачког Окружног суда Милорад Новковић, кључна је карика у ланцу оних који су у последњих девет мјесеци у два наврата спријечили Радишићев одлазак на Туњице. Ево и како.

Вршилац дужности предсједника бањалучког Основног суда Миленко Милекић је 6. новембра 2014. године као неосновану одбио Радишићеву молбу да му се одложи издржавање затворске казне, наводећи да Радишић у затворској амбуланти може лијечити болести, које је навео да има.

У жалби, којом тражи одлагање одласка у завор, Радишић је навео да је љекарским прегледом утврђено да има “оток десног тестиса”, као и “хронични гастритис”. Осим тога, Радишићев адвокат је у жалби навео како је његов клијент “власник и законски заступник Привредног друштва 'Гранд траде’ Бањалука, који је тренутно инвеститор у значајном стамбеном објекту-пословном простору који се гради на локацији код Медицинске електронике у Бањалуци, а који је од виталне важности за РС и град Бањалуку“.

„Гранд траде“ гради стамбено-пословни објекат у некадашњем Пицином парку у Бањалуци, а почетак градње тог објекта обиљежили су вишедневни протести грађана због уништавања још једне зелене површине у центру града и уништавања имовине породице Жељка Вулића.

Залуд су биле петиције тадашњем градоначелнику Бањалуке Драгомиру Давидовићу да се заустави уништавање Пициног парка, узалудна је била и тужба против Министарства за просторно уређење РС због, које је, како је наведено, у поступку издавања дозволе за градњу прекршило Устав РС и многобројне законе, Радишић је наставио да гради објекат. И скоро га привео крају, а онда је, због другог случаја, осуђен на три године затвора.

Након што је предсједник Основног суда Бањалука у новембру одбацио Радишићеву жалбу, којом тражи одгађање издржавања затворске казне, Радишић се жалио Окружном суду, чији је предсједник Милорад Новковић 1. децембра 2014. године укинуо рјешење Основног суда и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

Новковић је у својој одлуци навео да се Радишић може лијечити у затворској болници, али је констатовао да Основни суд уопште није размотрио доказе око потребе да Радишић и даље води „Гранд траде“ и гради објекат.

Предсједник Основног суда Миленко Милекић је остао при своме, па је 8. децембра 2014. године поново одбио Радишићеву молбу за одлагање извршења казне као неосновану, наводећи да је Радишић већ искористио одлагање извршења казне затвора у трајању од три мјесеца, колико то закон дозвољава.

Радишић наставља са пинг-понг игром између правосудних институција и поново се жали Окружном суду, чији му предсједник Новковић 5. фебруара ове године поново излази у сусрет и даје му још мјесец боравка на слободи.

У образложењу своје одлуке Новковић наводи да је мјесец дана “разуман рок” у којем Радишић, као оснивач фирме „Гранд траде“, може своја права пренијети на друго лице и извршити промјену у Судском регистру, како би се завршили радови на објекту у Пицином парку.

ЗАШТО СЕ НАЉУТИО ДОДИК

Много је спорних момената у одлукама судије Новковића. Прво, објекат који Радишић гради у Пицином парку није од виталног интереса за Бањалуку и РС, мада су челни људи Града и РС учинили све да власник “Гранд траде” добије ту локацију и крене у тај посао. Друго, постваља се питање због чега уопште предсједник једне правосудне институције настоји да заштити једну приватну фирму, чији је власник, притом, осуђен за привредни криминал.

Милорад Новковић је до прошле године био је предсједник Врховног судског и тужилачког савјета, а у јавности је познат и као вођа тзв. Србачког клана, чији су припадници носиоци највиших правосудних функција у БиХ и Републици Српској. Није тајна да је србачки правосудни лоби близак властима и да годинама дјелује штитећи од кривичног прогона људе из власти и припаднике интересних групација, које дјелују под окриљем владајућег естаблишмента.

Чињеница је, такође, да је правосуђе у Републици Српској под великим политичким утицајем, мада то људи из врха власти неће признати ни за живу главу. Попут предсједника РС Милорада Додика, који након новинарског питања о бјекству Радишића у Београд пао у ватру.

“Непримјерено је да се мени постављају таква питања. Зашто мене питате за Радишића, нисам ја надлежан за њега? Покушавате да направите негативну слику о судству РС. Власт нема никакав утицај на судски систем у РС”, испалио је Додик.

Наравно да није непримјерено Додику постављати таква питања, јер је управо он у Палати предсједника примао Радишића, чак и након што је овај правосудно осуђен на затворску казну.

Осим тога, споран је и начин на који је Радишић дошао до земљишта у Пицином парку, на којем његова фирма завршава стамбено-пословни објекат. До тог земљишта, плаћеног по изразито ниској цијени, Радишић није могао доћи да није имао подршку људи из власти. Да није био штићеник људи из врха власти не би могао узурпирати приступни пут породици Жељка Вулића, чија је кућа у непосредној близини градилишта. Није било пара за које би Вулић продао своју земљу и свој пут Радишићу. Зато му је у кућу упадала полиција, тукла њега и његове синове.

Годинама су му уништавали породицу и надомак су циља. Сада га повлаче по судовима, теретећи га за „спречавања службеног лица у вршењу дужности са тешким повредама“.

Слика: Хапшење Жељка Вулића

Оптужница против Жељка Вулића је потврђена 5. фебруара, он се двије седмице касније изјаснио да није крив, али му је експресно стигао судски позив за главну расправу, заказану за 19. марта.

“Најгоре у свему је што немаш коме да се жалиш, овдје систем не постоји. Суда нема, полиција је њихова… Ја сам у потпуно безнадежној ситуацији, ако се нешто не промијени, ја не знам шта да радим”, рекао је Вулић Журналу.

Његов адвокат упутио је захтјев којим тражи одлагање главне расправе, заказане за 19. март.

Ускоро ће се знати да ли ће Суд изаћи у сусрет Вулићу и одгодити главну расправу или ће, када је он у питању, наставити да ради ефикасно, као што су то чиниле и остале полуге система када је у питању Жељко Вулић. Јер се он, бранећи своју имовину и част своје породице, супроставио моћницима, који су као логистику имали цјелокупан систем.

Систем је је жигосао Жељка Вулића и спреман је да га уништи до краја. Систем је годинама штитио Милета Радишића и на крају му омогућио бијег од затворске казне.

Извор: Зурнал.инфо