Најопасније клизиште у општини Зворник

Најопасније клизиште у Републици Српској тренутно је у селу Бошковићи, на подручју општине Зворник, које угрожава објекте и инфраструктуру, а велики број људи је исељен.

Директор Републичког завода за геолошка истраживања "Геозавод" Драган Митровић рекао је да су геолошки састав, нагиб терена, падавине, сеизмолошке карактеристике терена и непланска градња главни параметри због којих су сјеверни и сјевероисточни дијелови Републике Српске највише захваћени клизиштима.

Нестабилност простора нарочито се јавља у условима енормних падавина. "То су простори општина Лопаре, Угљевик, Зворник, Братунац, Добој, Бањалука, Челинац, Котор Варош, Вишеград, Фоча", рекао је Митровић.

Он је навео да је у Бошковићима у посљедње вријеме регистровано највеће клизиште. "Више од 35 стамбених објеката, путне, електро и водоводне инфраструктуре, гробље, црква и остали објекти су највећим дијелом оштећени или потпуно уништени", навео је Митровић.

Према његовим ријечима, велики број активираних клизишта је и на подручју општине Лопаре, гдје је дјелимично или потпуно уништен велики број стамбених објеката, путева, водовода, електричних водова.

Митровић је навео да је прошле године у Лопарама и Зворнику активиран највећи број клизишта, али да нису сва регистрована, те сматра да је неопходно да та клизишта буду трајно санирана.

"Углавном су вршене интервентне санације на најугроженијим инфраструктурним објектима, најчешће путевима, водоводима, стубовима далековода...", каже Митровић.

Као разлоге због којих није урађена трајна санација клизишта, Митровић је навео недостатак пројектне документације и финансијских средстава, те лошу навику локалних заједница да за овакве видове природних несрећа издвајају средства из буџета.

"Општине које су финансијски боље стајале, мада је таквих мало, улагале су у интервентна, привремена санирања клизишта. Међутим, овим природним непогодама угрожене су углавном општине које спадају у ред неразвијених", рекао је Митровић.

Завод за геолошка истраживања ради на изради "Катастра клизишта Републике Српске", што ће бити база података о клизиштима.

Стручњаци Завода су 2014. године у великом броју општина помагали центрима цивилне заштите у евидентирању, давању приједлога интервентних, трајних и превентивних мјера санације клизишта.

Митровић је истакао да велики значај има учешће "Геозавода" на пројекту "Управљање ризицима од клизишта у БиХ" у Развојном програму УН /УНДП/.

"Циљ пројекта је повећање отпорности локалних заједница, како би се смањио ризик од клизишта. Тиме се доприноси безбједности становништва и инфраструктуре, као и одрживости улагања у развој и опоравак", рекао је Митровић.

Он је напоменуо да је циљ и да се у локалним заједницама побољшају капацитети за управљање ризицима од клизишта, која се могу догодити.

Извор: СРНА