Ух, како је Бишевац љут и разочаран у ФСС!

Људи, колико кошта један СМС? "Не бих коментарисао много репрезентацију, ни Савез, ни селектора. Мало сам разочаран око неких ствари", каже тешко повређени српски репрезентативац.

Фудбал 11.03.2015 | 12:00

Милан Бишевац је репрезентативац Србије од њене прве утакмице од осамостаљења, 16. августа 2006. године у Чешкој, када смо дебитујући у црвеним дресовима победили домаћина са 1:3.

Од тада и био у првом плану, и није, и био позиван, и није, али никада није рекао: "Не".

Док су предност имали други играчи, попут Младена Крстајића и Немање Видића, потом неких млађих и неискуснијих од Бишевца, попут Матије Настасића и Невена Суботића, он се мирио са улогом која му је додељивана, а сваки пут када је излазио на терен, давао је све од себе и пружао колико је могао.

Када је Видић прерано рекао: "Нећу више", када је Суботић одлучио: "Не ради ми се ово више", Бишевцу није било испод части да преузме одговорност и у турболентном периоду за "орлове", када резултати нису били сјајни, а још мање фудбалска атмосфера у нашој земљи, стане испред Владимира Стојковића на веома одговорно место у тиму.

На том месту био би, сасвим сигурно, и у наредној бити или не бити утакмицу не само за нашу репрезентацију, већ и шире посматрано, када 29. марта будемо играли против Португала у Лисабону. Био би, да не тако давно у 32. години није доживео веома тешку и опасну повреду предњих укрштених лигамената колена, због које је морао под нож и после које му следи дуг, мукотрпан и досадан период опоравка.

Сачекао је неколико недеља пре него што је одлучио да каже оно што га мучи...

"Момцима из репрезентације желим све најбоље, желим им да победе у свакој утакмици која следи, у њих верујем и за њих навијам, али...", рекао је и додао:

"Не бих много коментарисао много репрезентацију, ни Савез, ни селектора. Мало сам разочаран око неких ствари, очекује се мало људскости. Колико кошта један СМС кад се човек повреди?", алудирао је Бишевац на то да га нико са Теразија, односно из Старе Пазове, није позвао од када је доживео повреду која је окончала многе каријере.

Надамо се не и његову...

"Све је прошло како треба, опоравак иде како треба. Три недеље после операције хирург који ме је оперисао рекао ми је да опоравак иде брже него што је очекивао. Радим сваки дан са тренером Андром Милутиновићем према његовом програму".

Додао је...

"Рад ми не представља никакав проблем, навикао сам на то. Само желим да се опоравим и вратим на терен. Лекари ништа не ризикују, код овакве повреде тешко је било шта прогнозирати. Тренутно сам испред њихових очекивања".

Дани су, током опоравка од повреде, другачији. Више је слободног времена али и много више бриге када се тренира.

"Најтеже ми је што не могу да радим ствари које сам радио раније. Морам стално да пазим како тренирам, колико тренирам. Али не форсирам, желим да се вратим још јачи. Све ће ићи брже кад почнем да трчим".

Екипа Олимпика из Лиона и даље води у француском шампионату. Иако је Олимпик из Марсеја одиграо импресиван први део сезоне а Пари Сен Жермен је један од најскупљих и најјачих европских тимова, екипа са "Жерлана" је на челу табеле.

"Све је могуће, и даље играмо добро. Имали смо проблема на претходне три утакмице, али смо са 5:1 против Монпељеа показали да нисмо случајно ту. Екипа има много самопоуздања. Сада играмо са Марсејем, битна али не и кључна утакмица. Очекује нас још девет мечева у којима нам неће бити лако".

Милане, срећан опоравак!