Цвјета шверц на интернету

Куповање путем интернета, било самостално или преко посредника, постало је у последњих неколико година уобичајено попут одласка у продавницу или, што је чешће, слања некога да набавку жељене робе обави уместо нас за малу накнаду.

Иако се то из перспективе државе и закона третира као шверц, недавна најава истраге Управе за индиректно опорезивање БиХ против администратора страница за онлајн куповину у БиХ као да није забринула оне који одавно купују и тргују на овај начин.

Они тврде да је интернет трговање одавно превазишло географске оквире и да је борба против тога унапред изгубљена, а да би држави било "паметније" да дефинише једноставније услове за оне који би се радећи овај посао самозапослили и наставили да раде без страха од казне.
Илегално посредовање

Преко интернета данас и у БиХ може да се набави све, од игле до локомотиве, али најчешће се тргује одећом, обућом и техником, коју углавном наручујемо из иностранства. На домаћим онлајн пијацама тргује се и аутомобилима, кућним апаратима, намештајем и свим оним што некоме не треба, а другима је потребно да нађу по нешто повољнијој цени.

У разговору с грађанима који су куповали преко интернета сазнајемо да они више воле да одаберу нешто с фотографије и да им то неко купи него да се замарају обиласком лоше снабдевених продавница и плаћају исте производе много скупље него што је то преко интернета. Купују и нову и половну робу, а због нижих цена спремни су да чекају и по два или три месеца док им жељени производ стигне.

- Све чешће купујем преко интернета и углавном је роба онаква како је приказана. Не волим ту идеју да својом картицом купујем преко интернета, јер нисам баш толико стручна, а током времена сам упознала неколико продаваца који набављају добру одећу и гарантују ми мој новац. Нешто купим сама, нешто преко посредника. Ако роба не ваља или не дође, врате ми новац или наруче поново.

- Знам поуздано да многе продавнице у Бањалуци које продају брендирану гардеробу, робу купују на килограм по далеко нижој цени него што је продају. И онда се мајица коју они купују за две или три марке нађе у излогу за 50 марака. То држави није проблем и није шверц, али јесте ако купујем преко интернета од некога коме је то једини извор прихода и коме пошто-пото желе да опорезују неких пет или десет марака које ће зарадити на мени - каже једна грађанка, која истиче да барем два пута месечно нешто наручи преко интернета.

У међувремену, из УИО БиХ кажу да већ имају пријаве које су против одређених продаваца поднели незадовољни грађани. Против њих су покренуте истраге, јер се баве илегалним посредовањем у куповини преко интернета, чиме обмањују купце, али и избегавају плаћање пореза.

- Грађани углавном преко илегалног посредника наручују робу, унапред им плаћају на њихове приватне рачуне, а ови зарађују на разлици у цени. Таквом трговином купци као доказ имају само уплатницу за новац који су положили на приватан рачун, а када дођу у позицију да треба да плате царину, немају никакав доказ куповине. Продавци тако не плаћају никакав порез и обављају илегалан промет робе и самим тим крше законе - рекао је Ратко Ковачевић, портапрол УИО БиХ.

Живе од тога

Продавци углавном не желе да причају превише о овоме, али оно што се може од њих сазнати јесте да се њихов посао своди на то да претражују, а онда и купују робу за одређену провизију на најпознатијим онлајн тржницама, какве су Амазон, Ибеј, Алибаба, Дреслинк, Тајнидил и тако даље.

Они кажу да су током година схватили да грађани од њих купују из многих разлога, али највише зато што им је забавно и што у свом окружењу немају добар избор робе. Овај посао углавном раде они који немају посао и није реткост да им је посредовање на интернету начин да прехране породицу.

- Ми од тога живимо, али не може ту да се заради нешто много. Можда бих и прешао на легално пословање када не бих морао регистровати предузеће и изнајмити пословни простор. Морао бих платити четри пута више дажбина него што имам зараде месечно да би био посредник. Ипак је ово посао који не доноси велики профит, више за џепарац и голу егзистенцију - рекао нам је један посредник.

За оне који купују преко интернета битно је да знају да су некомерцијални производи који долазе у пакетима вредности до 50 КМ ослобођени плаћања царине. Из овог су искључени алкохолни производи, парфеми и тоалетне воде, дуван и дуванске прерађевине.

Уобичајено примање пакета, у смислу наведеног ослобађања, подразумева примање пакета из иностранства једном у току недеље.

Поштанске пошиљке које испуњавају услове за наведено ослобађање плаћања царине, ослобођене су и плаћања пореза на додату вредност.

У случају да вредност робе која се наручи путем интернета, или се шаље из иностранства а стигне поштанском пошиљком, прелази вредност 50 марака, царинска служба обавештава примаоца о томе и обрачунава му се јединствена стопа царине за некомерцијалну робу у износу од 10 одсто царине те 17 одсто ПДВ-а.

Приликом утврђивања царинске основице за обрачун увозних дажбина најчешће се узима фактурна вредност робе или се тражи потврда о плаћању путем извадака с рачуна кредитне картице. Уколико царинска служба посумња у веродостојност фактуре, или уколико за одређену робу која је предмет увоза не постоји фактура или доказ о плаћању путем кредитне картице, царинска служба утврђује стварну вредности и она је основица за обрачун увозних дажбина.

Савети: Како да вас не преваре

Свакодневно чак милион и по људи постану жртве сајбер криминала. Ево неколико савета како да избегнете превару путем интернета.

Прво и основно правило кад је у питању онлајн куповина јесте да наручујете од проверених и познатих компанија које се тиме баве. Одаберите сајтове који су вам већ познати по имену или с којих су ваши пријатељи и родбина већ наручивали робу.

Када одлучите шта ћете купити и дођете до дела када треба да оставите своје личне податке, обратите пажњу да адреса сајта почиње са хттпс (не са хттп). Разлика у том једном слову може бити велика, јер "с" значи да је сајт безбедан. Такође, у горњем десном углу претраживача код сајтова који су сигурни стоји знак златног катанца.

Кад су у питању лозинке, бирајте насумични поредак слова који не представља реч - што компликованије, то боље. Ако се плашите да ни ви нећете успети да је запамтите, запишите је на папирић. Никако не користите исту лозинку за све сајтове с којих наручујете ствари.

ПаyПал користите за сваку куповину посебно за оне сајтове који су вам мање познати, јер вам ПаyПал омогућава бољу заштиту, пошто користи најбоље технике заштите тако да "продавац" никако не може да види ваше личне податке директно. Ако за плаћање користите кредитну картице уместо дебитне, можете тражити поврат новца ако сајт није испоручио наручену робу или сте добили погрешну.

Извор: ПрессРС