Краљево и Краљевчани - чиста десетка!!!

Откуд Краљево? Зашто Краљево? То су биле најчешће реакције већ на први наговештај да би у том граду могао бити одржан Дејвис куп меч Србија – Хрватска.

Тенис 07.03.2015 | 19:20

Афера са картама учинила је ситуацију малтене неподношљивом и пре него што је дошао први дан такмичења и сви су се са песимизмом у гласу питали – како ће у ствари све то да изгледа? А изгледало је савршено – публика у Краљеву херој је дана и с разлогом је постала једна од носећих вести у спортским вестима.

Хрватска екипа дочекана је онако како доликује – са много поштовања, нити један звиждук није упућен химни, а то су на конференцијама за медије приметили и Мате Делић и Борна Ћорић и селектор Жељко Крајан. И захвалили су се.

Нажалост, у овим крајевима цивилизованост често није уобичајена појава, па таквим гестовима одајемо посебно признање. Али тако је како је – Краљево је положило испит који бројни градови не би.

Атмосфера јесте била као што и треба да буде на Дејвис купу – било је и повика између два сервиса, аплаудирања дуплим грешкама, као и покојег ’подбадања’ ривала: “Уморан си, дечки“, добацио је један чича младом Ћорићу док је овај губио дах у мечу са Троицким. Али то је све део фолклора Дејвис купа.

Даље, краљевачка публика показала је и познавање спорта који гледа. Знам, то је још нешто што би требало да се подразумева, али био сам на довољно спортских догађаја у животу да бих знао да није тако – још се сећам Дајмонд бола 2004. године и како неки тип испред мене у трећој четвртини утакмице разговара телефоном: “Ево ме на овој утакмици. Не знам ко игра, стани – Украјина с неким ваљда“. Није играла Украјина, но небитно.

Троицки се на конференцији за медије захвалио публици, али није то учинио куртоазно како спортисти обично чине – тачно је лоцирао тренутак када су му дали најјачи ветар у леђа.

“У важним тренуцима у трећем сету, када сам осетио да се ломи меч, био сам ментално чврст. Публика ми је тада дала енергију, дигла ме, јако су навијали и осетио сам да могу да преокренем“, рекао је Виктор.

Навијачи су осећали тренутак када треба да додају гас – пратили су мечеве са страшћу и са разумевањем истовремено, помагали својима, а ипак остајали у границама коректности. Наравно, увек постоје изузеци, па је тако један дечко иза мене упитао: "Колико мечева се игра укупно – пет, шест?"

Избегнуто је и оно што се колоквијално назива ’позерај’ – исти број људи пратио је меч Ђоковић – Делић и Троицки – Ћорић. У Арени, нажалост, то често не буде случај.

Било је бројних оригиналних натписа попут оног “То, лутко“, уз фотографију Виктора Троицког, а Ђоковић је добио и верног следбеника из Црне Горе: "Ноле, ти си Бог и део живота мог’, Вака, Подгорица“.

Примио сам гомилу порука у којима се од мене захтева да откријем идентитет човека који је непрестано махао немачком заставом. Сад је на вама да ли ћете ми веровати, али ми фино поразговарасмо и пре тих порука.

Човек је Србин, а живи у Немачкој од 1987. године – “Ниси се ни родио тад, признај“. Нисам, одговорих, али скоро да сам био на путу. Живи у Папенбургу, градићу на северозападу, на граници са Холандијом – 70 км од Гронингена, рече. Заволео је тенис, поготово откад им је Новак био у Халеу 2009. године, а и клинац му тренира. Име сам му наравно заборавио – магарче, запиши следећи пут...

И да, кључно питање сам поставио на крају: Зашто немачка застава? “Па ето, из Немачке долазим“. Јес’ вала, лепо ми каже човек.

Организација је феноменална, људи су љубазни и на услузи, тако да нећу да вас гњавим чињеницом да су новинари смештени у голубарнику (а верујем и да вас баш брига). Накратко је само било сметњи на једном од семафора, тек да не заборавимо да смо ипак у својој земљи, али већих примедби стварно нема.

Мечеве сте и сами гледали (водимо 2:0 у победама ако неко није), па нећу даље да дужим и ширим из два разлога. Први – Краљево и његова публика заслужили су текст посвећен искључиво њима. Други, међ’ колегама из еснафа свакако већ важим за штребера, па би ваљало да ово приводим крају и да им се придружим.