Новац с картица скоро потрошен

Девет и по мјесеци након поплаве и седам и по након што су подијељене прве плате картице "Обнова Српске", на њима готово да више нема новца.

Према подацима Генералног секретаријата Владе РС, од 82,7 милиона КМ, колико је Фонд солидарности пласирао на картице, на њима је остало око 10 милиона КМ који још нису искориштени.

Када се овај износ подијели на број картица додијељених на основу материјалне штете у мајским и августовским поплавама, долази се до податка да се на њима у просјеку налази нешто мање од 500 КМ, што је десетина од просјечног износа који је дозначен поплављенима.

"Грађанима којима су уручене платне картице Фонда солидарности остављена је могућност да их искористе у периоду који је њима одговарајући, а све до 1. јула ове године, када је задњи рок", поручили су из Бироа за односе с јавношћу Владе РС.

Подсјећамо, грађани су назначене износе кроз робу и услуге могли потрошити код 145 привредних субјеката који су потписали уговор с Фондом солидарности РС.

У Покрету потрошача РС кажу да се, уколико се узме у обзир катастрофа која је задесила земљу и погледа реакција надлежних, у овом процесу Влади РС не може пуно замјерити на цјелокупном процесу.

"Брзо се и предано радило на рјешавању проблема. На почетку трговци нису били финансијски спремни за реализацију посла и да обезбиједе адекватну робу на лагеру, али се то временом превазишло, тако да генерално можемо рећи да смо испливали", казао је Драгован Петровић, секретар Покрета потрошача РС.

У Привредној комори РС такође кажу како је основни проблем у почетку процеса био обезбјеђење новца којим би се обновиле залихе које су нестајале усљед велике потражње.

"То је посебно било видљиво у општинама гдје су биле једна или двије радње укључене у процес и гдје је роба нестајала за неколико дана, па људи нису имали да купе нову робу. Инсистирали смо код комерцијалних банака да се омогући откуп потраживања који је заживио, тако да нам се нико од привредника у задње вријеме није жалио", казао нам је Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС.

Како је казао, Комора је инсистирала да у овај посао уђу домаћа предузећа како новац не би отишао у руке неког трећег, те да су у процесу учествовале и оне фирме које су и саме претрпјеле велику материјалну штету, а које су на овај начин колико-толико смањиле своје трошкове на основу поплава.

Грађани, од којих многима износ од 5.000 марака није био довољан за комплетну санацију штете, трудили су се на разне начине да своју картицу максимално искористе.

"За обнову куће купио сам материјала у вриједности од 4.000 КМ, али нисам имао готовог новца да исплатим мајсторе. Када су видјели у каквој сам ситуацији прихватили су да за 1.000 марака, колико ми је остало на картици, одемо до једне радње гдје су себи за тај износ узели намјештај и потрепштине умјесто новца", казао нам је један пензионер из Трна, код Бањалуке, који није желио да му наводимо име.

Извор: Независне новине