Жени нам се Вукота: Весели Игор и Аријана

Аријана Демировић, млада Бишћанка, требала би се удати за дечка из Лакташа, Игора Додика. Ова вијест заслужује какву предзадњу страницу локалних новина, гдје на оловом попљуваном папиру ,,испадају“ нововјенчани. Али ово није обична љубавна прича, па мора ићи високо, високо напријед. На насловнице.

Јер, Аријана Демировић није било ко, она је кћерка некадашњег ногометаша Ирфана Демировића, а сада првог човјека бишћанског ,,Триглав осигурања” и, што је још важније, Игор Додик је син Милорада Додика, некадашњег премијера, а данас...ма добро, знате све о Додику. Игор је такође познат као незапослени студент, који је стекао кредитне предуслове како би подигао 3 милиона КМ за нааке јабуке. Треба дјетету, ште ћете, а и има јаког жиранта.

Седма сила се дигла на ноге. Коначно је дошло до сљубљивања политике, трача, жутила и љубавне приче у једну информацију! Коначно, вијест коју могу читати и стари и млади, и они са нешто школе и они који су ходали око исте. Подједнако ће бити заинтересовани и професори и фризерке. Крајина је добила свог Ромеа и Јулију!

Информативци ужурбано преносе податке жутаћима, жутаћи информативцима пикантерије. Медији у Босни су добили нову допинг дозу приче. Истина?

И сви коментаришу.. Тим боље.

Циници и националисти који су тврдили како нема ништа од те љубави и како се само седма сила храни глупостима, завукли су се у јазбине. Они отворенијег духа кажу како, оно, има љубави и већ се пројектују у будућу сапуницу. Попут британских теткица које су сакупљале шољице са Дајаном и Чарлсом. Непоправљиви романтици се куну да ће љубав побиједити, а матичар посао одрадити. И карте се траже.

18. јули. Дан државности, уставотворности, дернека, свадбе и ко зна чега све не. То се чека! Биће ића и пића, мезетлука и рахатлука, Цеце и Хариса...

Правовјерни у оба табора, и Демировићевом и Додиковом, који су тврдили да да нема шансе да се Бошњакиња и Србин, и то из тако угледних фамилија ороде, подвучених репова муче. То не бива. Не иде. Али, ето, баш бива.

Падоше у воду све хипотезе по којима могу и она и он пробрати међу стотинама ,,својих“, па да све буде како спада. И по Богу и по Аллаху.

Пита се поштен бишћански правовјеран свијет шта то би једном угледном спортисти да пусти дијете за Каурина. Школовао је малу далеко од овог вилајета, у Италији, на престижном миланском Универзитету Бокони. Можда је то и грешка Ирфанова. Јер на том, као и на осталим бјелосвјетским колеџима, има свакакве млађарије. А младост лудост, па ко кога дохвати. Љубав не пита за године, поријекло, а поготово нацију. Исту муку деверају и бањалучки националисти.

Думају како је Игор могао наћи цура на сваки прст по стотину. Лијеп, паметан, образован младић. И, ето, оде у ту Италију. Ма, могао је, кад је већ морао, и какву странкињу, и католкињу, није то срамота, још и боље. Да се види како су Додикови интернационално расположени и према свијету отворени. Али, куд баш од читаве планете да ,,закачи“ Аријану, из центра Бихаћа? Аријану, навијачицу босанске репрезентације. Фанатикосицу! Ноћна мора!

И куд баш сад? Па, зар малом није јасно да се води процес сакупљања доказа против Атифа Дудаковића. Не, не, то не бива. У односу на Аријану и Игора, Ромео и Јулија су безбрижна дјеца која нису имала готово никакве препреке за брак. Пих, чудна ми чуда, двије фамилије у Верони које се не воле. Па, то је овдје предбрачни подразумијевајући фактор. Које се то двије породице воле у нашем Обору? Мислим, ако се воле, нешто муте, па се само праве да се воле. Тако то иде

Грађански либерали, љубитељи разноразних дискурса, похиташе да испитају дискурс човјечности и људскости у овој вези. Већ се чује и са Врбаса и са Уне како је сасвим нормално да се двоје младих у љубави узму. Ово је само показатељ како се може раздвојити професионално од приватног. Коначно и лијева грађанска опција може рећи нешто лијепо за Милорада Додика. Види се да је човјек васпитао своју дјецу без било каквих националних предрасуда. Сличан одгој је дао, очигледно, и Ирфан Аријани. Није Додик, националистичка звијер. То му је само посао. Он је обичан човјек, скоро, скоро као и ми смртници.

Узбуна на двору

Додикови интимуси су сигурно пребацивали шефу ову приватну ,,ствар“. Али, сад, кад су дјеца пред олтаром, ред је ,,недостатак“ претворити у предност. Зачепиће уста сарајевско-техеранској чаршији како је Милорад зло! Са осмјехом и пуни аикидо идеја, утрчавају и истрчавају из кабинета Милорадови савјетници.

"Сад кад је Аријана наша и Бихаћ је наш. А наш Бихаћ, недосањан сан, значи и да нам је Дудаковић на длану“, готово се отима са усана младих СНСД-лавова.

И волио би, можда Милорад, да то прође као приватна ствар. Што би се рекло, у кругу породице. Али не може. Није Милорад што и обичан човјек. За његов бол у желуцу зна читава држава. А шта је мало гастритиса у односу на бошњачку снаху у фамилији? Зна све то Милорад. И зна да су ријетки они који ових дана у њему не виде мултинационалног ,,тату“ на свадби.

Аутор: Драган Бурсаћ БУКА (архив)