Зашто је на Исланду пиво било забрањено 74 године?

Пре једног века на Исланду забрањена су сва алкохолна пића. Десет година касније легализовано је црно вино, а тридесетих година и јака алкохолна пића. Пиво је, међутим, било забрањено све до 1989. Због чега је било потребно толико времена да се дозволи конзумирање овог освежавајућег алкохолног напитка?

Занимљивости 02.03.2015 | 12:41

Када температура падне испод нултог подељка живиног стуба, хладно пиво није прва ствар која нам пада на памет. Обично нам више прија чашица куване ракије да нас загреје.

Међутим, 1. марта 1989, када је максимална температура на Исланду била минус пет степени Целзијуса, житељи ове хладне земље имали су управо то на уму, јер су први пут после 74 године могли легално да наруче и купе пиво.

Историчар Унар Ингварсон је тада имао 21 годину и живео је у малом граду. “Било је то велико славље. Моји другови и ја смо купили свако по једну гајбу.... Све смо брзо попили, а онда смо отишли у паб и пили целу ноћ.”, каже он.

Тај дан је проглашен државним празником и обележава се сваке године као “Бјордагур” (Дан пива).

Исланђани у просеку унесу 7,1 литара чистог алкохола годишње, од чега 63 одсто путем конзумирања пива. Према најновијим подацима Светске здравствене организације, удео пива је много већи него у традиционалним земљама пивским Немачкој и Чешкој Републици (по 54 одсто) и Великој Британији (37 одсто).

Међутим, током већег дела 20. века конзумирање пива сматрало се непатриотским и незаконитим чином. Када је пре 100 година уведена општа забрана, алкохол је био непопуларан, а нарочито пиво - из политичких разлога. Исланд је водио рат за независност од Данске, а Исланђани су пиво доводили у везу с начином живота Данаца.

“У то време, Данци су пили осам пута више алкохола годишње”, прича историчар Стефан Палсон, аутор књиге “Пиво: Пут око света за 120 пинти” (пинта=473 мл).
Године 1908, четири године након стицања независности, Исланд је одржао референдом о забрани алкохола, који би ступио на снагу 1915. Око 60 одсто је гласало “за”.
Међутим, кријумчарење алкохола, кућна производња, као и лобирање амбасадора за алкохол као средство за побољшање дипломатских односа, подривали су прохибицију алкохола.

“Лекари су преписивали велике количине алкохола за лечење безмало свега”, каже Палсон. Вино против слабих живаца, а коњак за срце.

Пиво је, међутим, било изузето из тога, иако су неки тврдили да је делотворно против неухрањености.

Када су Шпанци запретили да ће престати да увозе усољени бакалар (најпрофитабилнији исландски извозни производ тога времена) уколико Исланд не буде куповао њихово вино, политичари су попустили под притиском и легализовали црно и розе вино из Шпаније и Португала 1921. године.

Временом је подршка забрани почела да слаби, а када су Исланђани 1933. гласали “против”, она је наставила да важи за пиво са више од 2,25 одсто алкохола (око половина јачине просечног пива). Будући да је пиво било јефтиније од вина и јаких пића, постојала је бојазан да ће легализација довести до великог повећања злоупотребе алкохола.

Године 1979, бизнисмен Давид Схевинг Торстеинсон оспорио је закон према коме су само пилоти, чланови посаде авиона и страни туристи могли да увезу пиво ослобођено пореза. Када је његових шест флаша заплењено, одбио је да плати казну. Његовим случајем се позабавио премијер Сигватур Бјергвинсон, чији је предлог да се свим Исланђанима обезбеди то право усвојен 1980. године.

Испитивања јавног мњења 80-тих година показала су да 60 одсто Исланђана подржава легализацију пива, али је исландски парламент Алтинг тек 1988. изгласао је укидање забране.

Данас Исланђани пију мање него људи у другим земљама Европе. Према подацима СЗО, Исланђани старији од 15 година у просеку унесу 7,1 литара чистог алкохола годишње, док у Данској тај број износи 11,4 литра, у Великој Британији 11,6 литара, у Француској 12,2 литра, а у Русији 15,1 литара.

Исланд има и релативно висок процената апстинената (14 одсто током целог живота, а 32,1 одсто у последњих 12 месеци). Али када је реч о конзумирању велике количине алкохола за кратко време, Исланђани су равноправни с Британцима, што Палсон објашњава навикама утемљеним у време забране:

“Пре 1989. алкохол се углавном пио током неколико сати викендом. Због тога сте морали да имате велике кригле како бисте услужили велики број гостију за кратко време.”

Извор: Блиц