Видео сјећања: Фаустино Асприља!

Овај љубитељ жена, ноћног провода и оружја, као и несуђени порно-глумац је, када је хтео да игра, на терену био незаустављив. Све то заједно обезбедило му је култни статус.

Фудбал 28.02.2015 | 23:40

Летимичан поглед на досадашњих 45 година његовог живота навешће вас да помислите како је фудбал за Фаустина Асприљу био споредна ствар. Какав би тек био играч да је оно у чему је био најбољи ставио на прво место, питање је које мучи бројне фанове Колумбијца широм света, легенде Парме и Њукасла.

Ако бисмо се бавили рангирањем ствари у Тиновом животу, онда би фудбал завршио негде на четвртом месту - иза жена, ноћног живота и оружја, мада је у једном периоду и то четврто место било “угрожено“ љубављу према коњичким тркама.

Био је на врхунцу славе почетком и средином деведесетих, када се фудбал умногоме разликовао од данашњег, па највеће звезде ван терена нису биле у центру пажње због реклама за Арманијев доњи веш, већ из потпуно других разлога, али када вам кажу да су “лоши момци“ били Марадона, или наш јунак из прошлог “Куцања“ Каниђа, размислите два пута. Они су се опијали, дрогирали, били с многим женама, а овај је поред свега тога волео и да припуца. И то често није био младалачки хир или последица конзумирања алкохола и опијата.

ОРУЖЈЕ

“Хеј, ја волим оружје“, рекао је Асприља јасно и гласно 2008, на питање новинара како је себи дозволио да толико пута направи инциденте у које су били укључени пиштољи.

А било их је много који су доспели у јавност. Први пут на прослави нове 1995. године, само шест месеци пошто је у Медељину убијен Андрес Ескобар, у тренуцима док је Колумбија и даље оплакивала трагичну смрт љубимца нације. Пиштољ из којег је пуцао наравно није био регистрован, а тада најчитаније лист Ел Тиемпо је у коментару поручио да “Асприља има фантастичан дриблинг, али да није добар грађанин, и да због тога не може бити идол нације“. Пет месеци касније Тино је осуђен, на годину дана затвора условно, па је наредне две године морао да се на сваких месец дана јавља колумбијском конзулату у Италији.

У мају 1999. у летовалишту Картахена Асприља је пијан испалио седам хитаца из деветмилиметарског пиштоља у ваздух, а четири године касније, када је на заласку каријере играо за Универсидад де Чиле, превазишао је себе и појавио са тренингу са пиштољем претећи саиграчима “да ће да их побије ако не буду трчали“.
“Јесам, дошао сам на тренинг са пиштољем. И рекао сам да ћу пуцати у онога ко не буде трчао. То су видели новинари, па су написали како ћу све да побијем. Али саиграчи и тренер су то схватили као шалу...“, покушао је много година касније Асприља да објасни свој поступак у интервјуу магазину ФоурФоурТwо.

Гранде финале одиграло се 2008. године када је Асприља у близини своје куће пуцао из аутоматског оружја због чега је једно време провео у кућном притвору.

Наравно, на ову Асприљину страст, трде многи, утицало је окружење у којем је одрастао и живео, с обзиром на то да су тих година Колумбијом практично управљали нарко-картели, од којих је најпознатији био медељински Пабла Ескобара. А Тино је небројено пута и добијао претње смрћу, најозбиљније 1992. и 1998. године. Прошле године саопштио је да напушта родни град јер се њему и његовој породици константно прети, као и да је жртва многих изнуда.

ЖЕНЕ

Живот многих врхунских фудбалера “гарниран“ је лепотицама, па Асприља није изузетак, једино што се никад није трудио да своју страст према лепшем полу крије од јавности. А легенда каже да је за време првог боравка у Парми послао жену и децу кући у Колумбију како би могао несметано да ужива у друштву других девојака. Челници тадашњих Млекаџија добијали су свакодневно “дојаве“ да се Тино до јутра проводи по граду, али је у исто време на терену блистао, па нису имали разлога да га санкционишу.

Негде у том периоду Асприља се сликао потпуно наг за један магазин, а наводно се, док му је супруга била на “одмору“, заљубио у познату италијанску порно-глумицу, па ју је чак и запросио.

Уосталом, колико је Асприља познат по љубавним авантурама говори податак да му је порно сајт СантаЛатина пре две године понудио да снима “филмове за одрасле“ под својим надимком Хоботница!

НЕПРОФЕСИОНАЛНОСТ

Ако бисмо мерили по броју "неоправданих" Адријано је за Асприљу мала беба. Листа Тинових недолазака на тренинге, пропуштених утакмица, напуштања кампа репрезентације, казни због непрофесионализма веома је дугачка.

Асприља је одрастао у великој породици коју је издржавала мала плата његовог оца, радника на пољима шећерне трске, па је одувек био жељан пажње. Брзо је схватио да може да је придобије помоћу фудбала, па је први инцидент направио још као тинејџер у локалном тиму. Осећао је, наиме, да није довољно цењен код тренера, па је из протеста изашао с терена, скинуо се го и сео на трибине?!

У лето 1992. на најбољи начин је најавио челницима Парме каквог су лудака купили. После учешћа на Олимпијским играма у Барселони вратио се у Колумбију где је у року од неколико дана учествовао у пет одвојених саобраћајних удеса. Опет, те године су Италијани видели и каквог су играча добили пошто су с њим у тиму стигли до финала Купа купова 1993, где их је чекао Антверпен. Тина није било у завршном мечу, клуб је саопштио да је посекао стопало када је згазио на флашу код куће, али Асприља је много година касније објаснио шта је био прави разлог:
“Возач аутобуса се закуцао у мој аутомобил. Изашао сам из кола како бих дошао до њега, али је он затворио врата. То су била она сигурносна врата, нога ми је прошла кроз стакло када сам шутнуо у њих, али сам се посекао док сам је повлачио назад. Био сам баш бесан. Да сам дошао до возача ко зна шта би било, али успео је да се извуче“.

Нешто касније исте године напустио је национални тим пред квалификациони меч против Аргентине, рекавши: “Седење на клупи није добро за мој имиџ“, председник Савеза Белини изрекао му је тада доживотну забрану играња за репрезентацију, која је укинута пошто се Тино у сузама извињавао нацији.

Слично извињење морао је да упути и Парми 1995. године. После разочаравајућих игара оптужио је тренера Невија Скалу да је за све крив, на шта му је клуб изрекао казну од 27.000 долара. Бесни Асприља поручио је да “више никада неће играти за Парму“, али пошто му је пропао трансфер у Лидс, покајао се и играо у плаво-жутом дресу и наредне сезоне.

Ништа није помогло: само мало касније Тино је у родној Тулуи пребио једног момка и претио да ће да га убије јер је мислио да га је покрао, а навијачи Њукасла упознали су га тако што је Кита Карла из Манчестер Ситија ударио лактом у главу. Листу инцидената Асприља је поново допунио у националном тиму када је закаснио девет сати на окупљање пред меч с Боливијом јер је био на коњичким тркама. Није избачен после тога из националног тима, па је врло брзо на утакмици с Парагвајем главом нокаутирао чувеног голмана Чилаверта, уз објашњење: “Пљунуо ме је, то не подносим“. Тих дана ударац главом му је очигледно био опсесија, пошто је после Чилаверта страдао и један колумбијски полицајац који је покушао да га избаци с концерта због непримереног понашања.

Сага са одласцима из националног тима завршила се 1998. године. На Мундијалу у Француској, пошто је измењен, рекао је новинарима како би “неки други играчи требало да буду замењени“. Селектор Гомез га је послао кући, а није прихватио ни извињење, па чак ни молбу председника државе Ернеста Сампера да га врати. Наредне године играо се Копа Америка, Колумбијци су се у анкети изјаснили да га више не желе близу репрезентације. Тино је и тада нашао “кривца“, посвађао се с голманом Оскаром Кордобом, и у интервјуима говорио да је геј.

ФУДБАЛ

И на крају оно због чега нам се увукао у срца - фудбал. Намерно на крају јер када знате шта је све радио ван терена, логично је да се запитате да ли је уопште могао да потрчи. А био је паклен играч...

Када је хтео да игра - нико није могао да га заустави, а по правилу је био мотивисам против великих, као када је у Лиги шампиона 1997/1998. торпедовао Барселону хет-триком у дресу Њукасла. Урођена брзина и сјајна техника чиниле су га нерешивом енигмом за противничке одбране, а иако је висок 176 центиметара, захваљујући добром одразу, ни голови главом нису му били страни.

Када је стигао у Парми познати италијански играч и тренер Едмондо Фабри клео се да никад није видео таквог играча и назвао га је ванземаљцем. Сличне надимке Тино је добијао још у школским данима, па није ни чудо што је Асприља пут од локалног тима, преко Кукуте Депортиво и Атлетико Насионала, до Европе прешао експресно. Његове златне године поклопиле су се с најбољим периодом у историји Парме - играо је за плаво-жуте од 1992. до 1996. и у сезони 1998/1999. и сматра се једном од највећих легенди клуба. То што је само годину и по дана носио дрес Њукасла није га спречило да га навијачи Сврака кују у звезде и називају једним од најбољих фудбалера који је изашао на траву Сент Џејмс Парка.
“Чуо сам за Њукасл, али никад их нисам гледао. На представљању је било толико много људи, сви су узвикивали моје име. И поред свега тога помислио сам 'Где сам ово, дођавола', пошто ми је у глави била само помисао на то колико је хладно“, описао је Тино свој први дан на северу Енглеске током којег је Њукасл погодила снежна олуја.

Тадашњи менаџер Сврака Кевин Киген нашао се на удару јавности јер је потрошио 6.700.000 фунти на Колумбијца којег бије лоше глас.
“Ух, колико је било прича. И каквих. Да сам веровао у само десетину њих, никада га не бих довео“.

Брзо се Киген уверио да приче нису лажне, пошто је неколико месеци после Асприље потписао Алана Ширера и указао му поверење у нападу, шти се Тину није свидело: “Нисам срећан тамо“, изјавио је радио-станици у Боготи, а само неколико сати касније послао је факс клубу у којем је навео да је авион којим је требало да долети покварен. Провером је утврђено да је тај авион полетео...

Најбоље тренутке у Њукаслу Асприља је доживео под Кенијем Далглишом, када је и одиграо поменути меч против Барселоне, али је убрзо и с њим покварио однос, па се лета 1998. вратио у Парму. После 12 месеци завршио је европску одисеју и у наредних пет година увесељавао публику и нервирао послодавце, саиграче и органе реда и мира у Јужној Америци: био је у Бразилу (Палмеирас, Флуминенсе), Мексику (Атлетико Насионал), Чилеу (Универсидад), Аргентини (Естудијантес) и Кортулуи у родном граду... Званично, каријеру је завршио 2009, али такмичарски меч није одиграо од 2004...

ГДЕ ЈЕ ДАНАС

Фаустино Асприља је после фудбалске остварио завидну каријеру учествујући у разним ријалити програмима. Фудбалу се стално враћао. Накратко. Помињало се чак да ће отворити школу фудбала у Словенији, али је то учинио у Колумбији, међутим, изгледа да је дигао руке од тога. Недавно је најавио да покреће нови бизнис - производњу кондома с разним укусима. То тако личи на Тина...