Обудовац у све већој неизвјесности

Становници Обудовца, насеља у општини Шамац, у Посавини са надом исчекују вијести које требају стићи из Београда, из Нафтне индустрије Србије које би ако се потврди да на њиховом локалитету има довољно нафте за експлоатацију промјениле живот више хиљада становника тог мјеста, општине, а утјицај би се вјероватно осјетио и у цијелој Босни и Херцеговини.

Наиме, из бушотине на којој су рађена истраживања у Србију је одвезена одређена количина материјала на анализу.

"У оквиру пројекта истраживања нафте и гаса, Нафтна индустрија Србије (НИС) заједно са партнером Зарубежњефтом спроводи истражне радове у Републици Српској. У току је анализа резултата истражних радова, и по њеном завршетку, обавестићемо јавност, потврдили су за Агенцију Анадолија (АА) из Нафтне индустрије Србије (НИС) а.д. из Београда.

Сам Обудовац, иначе, налази се на раскршћу магистралног пута Бијељина - Бањалука и регионалног пута Орашје-Градачац односно раскрсници између четири града: Шамац од којег је удаљен 17,8 километара, Брчког 21,1 км, Орашја 15 км и Градачца 20,5 км.

Екипа Агенције Анадолија (АА) посјетила је локалитет на којем су вршена истраживања, који је смјештен око 2,5 километара од самог центра насеља Обудовац. Бушотина се налази у пољу, близу шуме око 200 метара макадамом одвојена од споредног пута, односно првих кућа.

Остаци црних мрља и цијеви на којим се сада налазе вентили свједоче да се ту у протеклом периоду радило на истраживањима нафте.

Ђуро Којић, становник Великог Обудовца, чија је кућа најближа бушотини за АА каже како је прије почетка истражних радова на тај локалитет довезено на десетине камиона опреме, да би нешто касније било постављено постројење висине 50 метара.

"За десет дана дошло је 70 камиона опреме, контејнери и турбине што вуку муљ и ту су радили двије године - 2013. и 2014. године. Бушили су на дубини од 2.800 метара. Толико је дубока ова бушотина. Али, ће чујем од тих људи који су радили, још три бушотине радити у кругу од 900 метара. Овдје је пронађена нафта и одвезено је за Нови Сад двије цистерне по 10.000 литара отприлике на испитивање", наводи Којић.

Већ на 1.800 метара дубине, наводи Којић, који је свакодневно био на радилишту, пронађен је битумен.

"Прије рата су исто испитивали из НИС-а из Београда и снимак је показао на овом терену да има нафте. Бушили су у Горњој Чађавици - нема ништа и код Прњавора исто нема ништа", вели Којић.

Истраживања су ето, показала да нафте има једино у Обудовцу, а анализа ће показати и процјена да ли ће бити и експлоатације. Мјесто на којем се сада налази бушотина је обрађивано.

"Седам година сам радио ову њиву у закуп. Моја кућа је ту, нема 200 метара и земља. Било би добро за село, мјесну заједницу, општину Шамац када би било нафте. Запослило би се радника колико - толико. Сигурно да би се обрадовали, а посебно власник. Он би се још више обрадовао", наводи Којић.

Надали, су се, каже још одраније да би се у Обудовцу могло пронаћи "црно злато".

"То је прије рата снимано и казано да је има овдје на овим просторима. Могли смо се и понадати, поготово што су бушили и утврдили да има", истиче Којић.

На око два километра од бушотине према самом центру Обудовца пронашли смо и једног од власника земљишта на којем се врше истраживања, Јову Ристића.

"Већ преко двије године раде се истраживања и бушења. Мало сам био у контакту са тим стручњацима који су тамо радили. Још у почетку су ми рекли, тврдили да 99 посто да нешто има. Ових дана чуо сам изјаву министра Ђокића као да постоје одређене количине и да је добар квалитет", прича Јово за АА.

Наиме, министар индустрије, енергетике и рударства РС Петар Ђокић рекао је како је на подручју Обудовца пронађена нафта. Ђокић је нагласио како то за РС "нису мале количине, али да оне за НИС као компанију још нису довољне да би могли почети експлоатацију нафте".

Истакао је како су зато потребна додатна истраживања како би се утврдило да ли је могуће повећати количину нафте која би се могла црпити с те бушотине.

Иначе, бушење у Обудовцу изводи предузеће "Јадран Нафтагас", заједничко предузеће Нафтне индустрије Србије и руске компаније "Зарубежњефт", а радове су започели крајем маја 2013. године.

Предузеће је још 2011. године с ресорним министарством склопило уговор о концесији за истраживање и коришћење нафте и гаса на период од 28 година, од којих три за истраживање, а 25 за експлоатацију.

Уговором "Јадран Нафтагас" се обавезао да ће на основу усвојене Студије економске оправданости, у истраживања и експлоатацију нафте и гаса на територији Републике Српске инвестирати 229 милиона долара, с тим да ће планирана вриједност инвестиција за истраживање износити 40,7 милиона долара, а за фазу експлоатације 188,3 милиона долара, ако се докажу резерве.

 "Ја сам још као дјечак са оцем и дједом ту долазио јер је од старина то наша њива. Није читава парцела моја: моје је осам дунума, остало око 11, од укупно око два хектара је од рођака који живи у Хрватској. Тако да је то једно десет метара у његовој страни, али користе и моју парцелу пошто преко ње прелазе", говори Ристић.

Истиче да је као дјечак ту сам ходао и ишао са родитељима те да никада никада ништа није примјетио, нешто посебно што би указивало на могуће налазиште.

"Орао сам и са тракторима док год они нису ушли. Ништа посебно. Земљиште као земљиште. Било је ондје мало увале. Сада су они када су копали неки базен па су то вратили", наводи Јово.

Истиче да свака држава па и наша, ако има неко природно богатство то је добробит за читаво становништво, за читаву БиХ.

"То је сасвим нормално. Читаво друштво имало би користи, а ако би се неко радно мјесто указало да би неко одавде и наш могао да ради добро би било. Такво је вријеме, беспарица, фирме не раде. Свако радно мјесто добро би дошло посебно за младе људе. Мноштво њих вапи за неким послом", прича нам Јово.

Но, има мало и страха од евентуалне експлоатације нафте.

"Мало се плашим, пошто ми немамо извора за пијаћу воду. Да не би случајно, нисам никакав стручњак, али колико знам нафту прате и плинови па да не би дошло до неког загађења. Надам се, ту су све испитивања које стручни људи обављају, да не би дозволили да се то деси", наглашава Ристић.

Јово је некада на простору гдје се сада налази бушотина узгајао кукуруз, пшеницу, дјетелину. сада умјесто тих култура добива накнаду за земљиште које се користи.

"То је накнада, нешто у износу што роди кукуруз на годину дана. На годину дана сам и дао у закуп", каже Јово.

Но, није само простор Посавине мјесто у којем се очекују нова нафтна истраживања. Слично се планира и у ФБиХ.

Директор Федералног завода за геологију Хазим Хрватовић рекао је недавно у интервјуу за АА како би до краја 2015. године требао би бити потписан уговор о концесији за истраживање и експлатацију нафте и плина на подручју бх. ентитета Федерације Босне и Херцеговине, а почетком 2016. услиједити и прва истраживања на терену.

Наиме, у документу који се односи на истраживање нафте и плина на подручју Федерације БиХ наведено је да је извршена прелиминарна анализа матичних стијена, урађени примјери струковних стилова те дата структурна интерпретација Динарида. По добијеним резултатима, наведено је у документу, са нафтно-геолошког аспекта најперспективније структуре подручја Федерације БиХ налазе се на простору Стоца, Мостара, Дрежанке (Дрежнице), Томислав-града, Ливна и Гламоча.

Директор Федералног завода за геологију наводи да је у складу са Законом о истраживању нафте и плина на подручје ФБиХ подијељено у истражне блокове: површине 1.300 до 1.400 километара квадратних по основним границама геолошке карте.

Иначе, природне појаве угљоводоника у Босни и Херцеговини биле су познате још у 19. вијеку. Оне су биле и разлог да су истраживања нафте започета прије 120 година. Већина их је везана за терене сјеверне Босне, посебно планине Мајевице и Херцеговине. Појаве угљоводоника утврђене су истражним бушењем на со, угаљ и нафту.

Извор: Независне новине