Талас одлазака из БиХ

Сиромаштво, оскудица, незапосленост - разлози су зашто бројни млади напуштају БиХ. Будући да им држава не обезбјеђује ни основе од онога што њихови вршњаци имају у развијеним државама, омладина срећу тражи у иностранству.

У посљедње вријеме нарочито квалификовани кадрови посао налазе путем државних институција, поготово Агенције за рад и запошљавање БиХ. Од 2013. до данас скоро 900 особа отишло је да ради у Њемачку на пословима медицинских радника, прије свега његоватеља.

Марио Гујић из Фојнице незадовољан је животом у Босни и Херцеговини јер му држава не пружа услове за пристојан живот. Овај 32-огодишњак планира ускоро отићи у Шведску или Њемачку.

"Не видим своју будућност у овој држави. Годинама сам радио на црно. На било који конкурс да се пријавим фали ми радно искуство које имам, али немам на папиру. Вјероватно се ни у будуће неће ништа средити", искрено ће Гујић.

Све је више бх држављана који, трбухом за крухом, одлазе у иностранство. У мају 2013. агенције за рад Њемачке и Босне и Херцеговине потписале су уговор о запошљавању медицинских радника - његоватеља. Да би се бх кандидати могли пријавити на овај посао, требају имати најмање средњу медицинску школу, те одређени ниво знања њемачког језика.

"Овај договор пружа гаранцију да радници који оду из Босне и Херцеговине ће прву годину имати плату минимално 1.900 евра бруто, а касније - када положе стручни испит и стекну звање његоватеља - плата се пење преко 2.000 евра. У случају кршења прописа бх радници имају могућност да пријаве не поштовање договора након чега Агенција за рад СР Њемачке може да интервенише и да раднику пронађе неког другог послодавца или да присили послодавца да поштује закон о раду", каже за РСЕ Синиша Веселиновић, шеф Одсјека за тржиште рада у Агенцији за рад и запошљавање БиХ.

Осим Њемачке, у којој се запослило близу 900 бх његоватеља, Босна и Херцеговина има потписан споразум са Србијом и Словенијом. Само у прошлој години, у Словенији је посао нашло више од 1.800 радника из БиХ.

"Прошле године се у Словенији запослило 1.870 радника из Босне и Херцеговине. Иако се траже сва занимања, у Словенији најчешће траже радну снагу у секторима саобраћаја, односно возаче теретних возила, грађевинарства и машинства. У Аустрији постоји програм Црвено-бијело-црвена карта. Од 2011. по том програму отишло око 1.000 радника из Босне и Херцеговине. Претежно је ријеч о дефицитарним занимањима на аустријском тржишту рада", наводи Веселиновић.

Ипак, има и негативних искустава. Марио Гујић се путем Завода за запошљавање пријавио за један посао у Словенији. Међутим, био је преварен.

"Одмах на почетку видио сам да то није озбиљно пошто је власник пред раднике ујутро долазио са отвореном боцом пива и другом боцом у џепу. Кад сам дошао тамо смјештај је био у гаражи са још седам радника и за то одбија ти 200 евра као да би ти завршио папире па да можеш радити у Словенији. Не можеш зарадити више од 600-700 евра зато што он не дозвољава више и када зарадиш толико, он ти прекида посао и до краја мјесеца не радиш ништа", наводи Гујић.

Уколико млади желе добити посао у Њемачкој или Аустрији морају познавати њемачки језик. Ове курсеве најчешће похађају у Гоетхе институту у Сарајеву, у којем из године у годину расте број полазника.

"Прије четири године имали смо за тај тромјесечни упис неких 300 до 500 полазника. Данас је то број од 1.500 људи који желе да уче њемачки језик из разних разлога а један од тих разлога је управо тај - људи, трбухом за крухом, одлазе из БиХ", истиче Мирза Ковачевић, координатор за кооперацију у образовању у Гоетхе институту Сарајево.

Процијењује се да ће Њемачка до 2020. године запослити 56.000 љекара и 22.000 медицинских техничара. Стога, за очекивати је да ће се међу заинтересованим наћи и бх радници.

"Ради отежаних услова запошљавања и јако лошег стандарда радника запослених у здравству, људи напуштају, напримјер, просјечну плату медицинског техничара на подручју Федерације БиХ која износи између 350 и 400 евра и иду за бољом платом - 2.000 евра", ријечи су Абуда Сарића, предсједника Независног струковног синдиката радника запослених у здравству Федерације Босне и Херцеговине.

Стручњаци упозоравају на овај проблем, међутим, држава још нема одговор, а чини се ни међународна заједница у Босни и Херцеговини.

"Мислим да нас и међународна заједница својим програмима и својим, назовимо, пројектима помоћи помало замајава. Они нам стално нуде неке радионице, неко образовање или неке семинаре о тржишту рада а не помажу нам да изађемо из ове кризе на начин да, можда, они предложе нека рјешења попут оних - како што прије смањити више од 500.000 незапослених у Босни и Херцеговини", каже новинар Хајдар Арифагић.

"У рјешевању ове проблематике нису важне само инвестиције него и читава политика друштва која би морала да иде ка рјешавању тог проблема", мишљења је Арифагић.

У прошлој години забиљежен је пад смањена незапослености у Босни и Херцеговини - први пут након 2009. Охрабрује и податак да је у завршној фази склапање споразума са Хрватском и Црном Гором о запошљавању бх. радника.

"То би био наговјештај да се у 2015. очекује стабилизација на тржишту рада Босне и Херцеговине. Позитивни су параметри да је смањен број прилива на евиденцији незапослених по основу престанка радног односа. Смањен је број корисника новчане накнаде коју користе незапослена лица а која су била у радном односу. Све ово на неки начин охрабрује да би могло доћи до повећања запослености", тврди Синиша Веселиновић.

Студенткиња генетике и биоинжењеринга Маида Живаљ, иако тек бруцош, размишља да након студија оде у Њемачку. Њемачки језик већ учи. Није обесхрабрена. Напротив.

"Свјесна сам тешке ситуације у Босни и Херцеговини и тога да се јако мало улаже у научна истраживања и отварање лабораторија, поготово за генетику. Такође, свјесна сам да је у Њемачкој ова област пуно развијенија, те да имам велику прилику и шансу да се тамо брзо запослим, завршим квалитетан студиј и, ако Бог да, наставим свој живот", закључује Маида Живаљ.

И док се бх политика сада фокусира о расподјели фотеља политички подобним кандидатима, у јавној сфери неопажено пролази чињеница - Босна и Херцеговина све више остаје без младих људи, што на крају може довести и до трајног осиромашења домаћих радних кадрова.

Извор: РСЕ