Како је пропао фудбалски великан - Парма?!

Италијанска Серија А одавно више није на нивоу на којем је била почетком века, а разлога за такво стање је много. Афера Калчополи уздрмала је некада најјачу и најатрактивнију лигу на свету, финансијских средстава све је мање што се одражава и на резултате. Јувентус је годинама доминантан на ’Чизми’, али је далеко од успеха у Европи, док све мање врхунских играча одлучује да каријеру настави у неком од италијанских клубова.

Фудбал 21.02.2015 | 23:40

Последњи у низу негативних примера јесте случај фудбалског клуба Парма, двоструког освајача Купа УЕФА, вицешампиона Калча и вишеструког првака Купа и Суперкупа земље. Парма је у великим финансијским проблемима због чега је клуб почетком јануарау, већ други пут продат за само један евро у последња два месеца!

Судбина миљама далеко од оног великана који је пре 20 година сматран једним од ’Седам сестара’ италијанског фудбала уз Јувентус, Милан, Интер, Лацио, Фиорентину и Рому. ’Млекаџије’ су бележиле феноменалне резултате захваљујући многим врхунским играчима, међу којима су се издвајали Дино Бађо, Фаустино Асприља, Томас Бролин, Христо Стоичков, Хуан Себастијан Верон, а касније и Ернан Креспо, Фернандо Коуто, Ђанлуиђи Буфон, Лилијан Тирам и Фабио Канаваро.

Међутим, све се променило 2003. године када је компанија „Пармалат“ банкротирала због великих дугова и проневере новца. Касније је откривено да је банковни рачун компаније на којем је било скоро четири милијарде евра фалсификат, па је тадашњи премијер Силвио Берлускони покренуо истрагу и именовао Енрика Бондија да спаси произвођача прехрамбених производа. Стотине хиљада инвеститора неповратно је изгубило новац, фабрика је званично банкротирала, али је Влада искористила термин „цоммиссариаменто“ како би задржала грб.

Бонди је касније постао председник „Пармалата“, а компанија „Евенти спортиви“ имала је стопроцентно власништво над клубом у наредних неколико година. Крајем јануара 2007. године инжењер Томазо Ђирарди купио је Парму за мање од три милиона долара и био већински власник све до средине нове деценије. Међу осталим акционарима били су Банка Монте Парма, Марко Ферари, бивши потпредседник Дијего Пенокио, Алберто Роси, Алберто Волпи итд.

Дугови су се гомилали, због неплаћања пореза тим из истоименог града остао је без лиценце за европска такмичења, да би му почетком актуелне сезоне били одузети бодови јер није измирио неисплаћене зараде играчима и тренерима.

Решење се није наслућивало и уследила је нова продаја – 19. децембра прошле године Ђирарди га је за само један евро уступио албанском нафтном тајкуну Резарту Тачију. Тачи је већ био познат јер је Берлускони одбио његових 700 милиона евра за Милан који је касније спонзорисао, али и по нелегалном пословању.

Оптужен је за избегавање пореза у родној држави, а 2014. је био под истрагом за прање новца. Користио је проналазак нафте у Албанији и својој компанији „Тачи нафта“ 2008. припојио једину државну рафинерију на подручју целе земље. Многи су се питали како је стрекао велико богатсво у једној од најсиромашнијих држава Европе говорећи да је рафинерију добио бесплатно захваљујући блиским везама са премијером Салијем Беришом.

„Тачи је дошао ниоткуда и нико тачно није знао на који начин је направио новац. Пре десет година нико није чуо за њега, али је сада велико властодржачко име и где год да оде, око њега је обезбеђење. Живи у огромној кући са многобројним чуварима“, изјавио је тадашњи дипломата у албанској Влади.

Међутим, уместо спасиоца 44-годишњи бизнисмен израстао је у гробара Парме – поставио је 29-годишњег Емира Кодру за председника, извршног директора и генералног менаџера у јануару, али је клуб тонуо у све већу кризу. Није успео да ‘испегла’ наслеђене дугове, па је на пример Антонију Касану, једном од најбољих играча ‘Млекаџија’ остало неисплаћено око четири милиона евра. Финансијски проблеми утицали су и на резултате тима који је закуцан на последњем месту табеле Серије А, са само 10 бодова из 23 утакмице.

Округло 50 дана од преузимања за исти новац за који је купио (један евро), Тачи је продао Парму неименованом инвестиционом фонду, да би нови власник постао Ђампјетро Маненти.

„Ово је трка са временом. Купили смо клуб прошлог четвртка и ове недеље ћемо имати цео Управни одбор. Имамо петогодишњи план и циљамо бројне кораке, од којих је један реструктуирање клуба. Желимо да тим доведемо до одређеног нивоа, иако је ове године ситуација на табели потпуно лоша, неке мечеве нисмо заслужили да изгубимо“, рекао је Маненти на представљању додавши да ће одмах бити уплаћен део дуговања играчима, док ће од 18. до 22. фебруара бити исплаћене све заостале плате.

Ни он није успео да покрене клуб са мртве тачке за нешто више од недељу дана колико је на челу. Обећане плате нису ‘легле’, а дуг од 96 милиона евра наставио је да буде ‘гиљотина’ изнад главе некада славног тима. Италијански медији пренели су да је укупни дуг нешто мањи од 200 милиона евра, али је нето износ преполовљен одређеним кредитима.

„Укључићемо и инвеституре изван Италије – један од њих је ‘Мапи група’. Постоје сарадници који не брину само о Парми, већ и о целој провинцији. Дугови Парме су другачији него они о којима се говори, ‘Мапи група’ ће покрити целокупан дуг од пореза и уплатити нешто заосталих плата. Ово није играчка, желимо да се развијемо у важан пројекат у смислу спорта, а посебно са финансијске тачке гледиша. Преузели смо Парму у круцијалном тренутку њене историје. Технички протколи су важни и морају се испоштовати, али понављам – све ћемо исплатити“.

Међутим, клубу прети испадање у другу лигу.

„Не мислим да је тријумфовати на 10 од предстојећих 17 мечева могуће, али верујемо у овај тим. Чак и да испаднемо, то неће променити ништа – прећи ћемо на план Б, али се пројекат неће мењати. План Б подразумева брзи повратак у Серију А. Не заборавите да је Парма један од најпознатијих италијанских клубова. Убеђен сам да ћемо се борити све док математички не буде било јасно да испадамо“, додао је председник.

Ипак, иако су играчи одлучили да причекају на новац, остали повериоци већ размишљају да туже Парму због неплаћања. Клуб се нашао се на ивици егзистенције, па је и недељни сусрет са Удинезеом одложен јер није било довољно новца за организацију на стадиону ‘Енио Тардини’.

„Радимо – знам да су сви песимисти, али нисам будала. Потребно је време због техничких ствари, није лако пренети много новца из иностранства“, закључио је Маненти.

У низу лоших десиле су се и две добре ствари за Парму – 16. фебруара избегнут је сценарио по којем би поново екипа изгубила бодове у лиги, док је прошлог викенда успела да одоли на гостовању Роми и прекине низ од пет узастопних пораза.

Међутим, светло на крају мрачног тунела још се не назире, а клуб очекује дугачак пут до потпуног оздрављења.